1996

1996. је била преступна година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31

Јануар

Фебруар

  • 1. фебруар — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.
  • 17. фебруар — Егзодус Срба из дијелова Сарајева који су Дејтонским мировиним споразумом припали Федерацији БиХ.

Март

Април

Мај

Јун

  • 4. јун — Ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања на свом пробном лету због грешке у софтверу.

Јул

Септембар

Октобар

Новембар

  • 17. новембар — У Србији одржан други круг локалних избора. Опозиција остварила убедљиву победу, али је власт одбила то да призна. На улицама Београда и других српских градова избили масовни протести, који су трајали три месеца.
  • 23. новембар — Отет етиопскиБоинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа.

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Датум непознат

  • Википедија:Непознат датум — Матусја Блум, совјетска и југословенска пијанисткиња (* 1914)

Нобелове награде

Види још

13. септембар

13. септембар (13.9.) је 256. дан у години по грегоријанском календару и јулијанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.

2. фебруар

2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

27. децембар

27. децембар (27.12.) је 361. дан године по грегоријанском календару (362. у преступној години). До краја године има још 4 дана.

28. септембар

28. септембар (28.9.) је 271. дан у години по грегоријанском календару (272. у преступној години). До краја године има још 94 дана.

31. јануар

31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару. 334 дана (335 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

7. октобар

7. октобар (7.10.) је 280. дан у години по грегоријанском календару (281. у преступној години). До краја године има још 85 дана.

9. новембар

9. новембар (9.11.) је 313. дан године по грегоријанском календару (314. у преступној години). До краја године има још 52 дана.

9. јануар

9. јануар је девети дан у години у Грегоријанском календару. 356 дана (357 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Integrisani taksonomski informacioni sistem

Integrisani taksonomski informacioni sistem (ITIS) američki je partneršip federalnih agencija dizajniran da pruži konzistentne i pouzdane informacije o taksonomiji bioloških vrsta. ITIS je originalno formiran 1996. kao međuagencijska grupa unutar federalnih vladinih organizacija SAD, koja je obuhvatala nakoliko federalnih agencija. Vremenom je postala međunarodna organizacija, sa učešćem kanadskih i meksičkih vladinih agencija. Baza podataka je formirana doprinosima velikog broja taksonomskih eksperata. Osoblje koje održava primarni sadržaj je smešteno u Smitsonijanskom muzeju istorije prirode, dok IT usluge pruža američka služba Geološkog pregleda iz Denvera. Primarni fokus ITIS-a je na severnoameričkim vrstama; međutim, mnoge grupe pokrivaju ceo svet i ITIS aktivno sarađuje sa drugim međunarodnim agencijama radi ostvarivanja globalnog pokrića.

Wayback Machine

Wayback Machine (Вејбек машин, досл. „машина за путовање уназад”) дигитална је архива светске мреже (веба) и других информација на интернету. Креирала ју је Интернетска архива (енгл. Internet Archive, ч. „интернет аркајв”), непрофитна организација са седиштем у Сан Франциску (Калифорнија). Архиву су основали Брустер Кејл и Брус Џилијат, а одржава се заједно са садржајима Алекса интернета (енгл. Alexa Internet), калифорнијске подружнице Амазона која сакупља комерцијалне податке о веб-саобраћају. Сервис Wayback Machine корисницима омогућава да виде архивиране верзије веб-страница откако су те странице изгледале на одређени датум у прошлости, што сама архива назива „тродимензионалним индексом”.

Године 1996. почело је архивирање кешираних страница веб-сајтова на веће кластере линукс-чворова Wayback Machine-а. Архива редовно посећује странице интернета сваких неколико дана, недеља или месеци и архивира нове верзије уколико се садржај променио. Намера је да се садржај који би се иначе изгубио када год се страница битно измени или пак затвори сними/сачува и архивира, јер самим тим што је била објављена и што је неко могао видети као такву постоји пуно право да се и сачува — па чак и ако је садржала неки спорни садржај. Велика визија и коначни циљ је да се архивира цели интернет.Име Wayback Machine је изабрано као смешна алузија на плот-уређај из анимираног цртаног филма The Rocky and Bullwinkle Show. У једном од саставних делова тог анимираног цртаног филма, Peabody's Improbable History, главни ликови Г. Пибоди и Шерман рутински су користили времеплов по имену WABAC machine (што се изговара исто као и wayback, вејбек) како би сведочили, (не)учествовали или изменили одређене познате догађаје из прошлости.

Административна подела Словачке

Словачка Република је подељена на неколико региона (свк. kraj, kraje) од 1949. године, са прекидом између 1990-1996. Њихов број, границе и функције су се мењали неколико пута. Тренутно постоји осам региона Словачке и они одговарају 3. нивоу локалних административних јединица у Европској Унији. Сваки регион се састоји од округа (свк. okres, okresy). На територији Словачке налази се 79 округа.

Административна подјела Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након државног нивоа. Најважнија од ових подјела је организација државе по ентитетима (Република Српска (РС) и Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ)) и посебном територијалном јединицом, дистриктом (Брчко дистрикт). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати Дејтонским мировним споразумом 1995. године, као резултат компромиса представника три конститутивна народа уз посредовање великих сила. Ратна разарања (1992—1995) су довела до великих промена у етничкој слици земље. Ово је већином било због насилног етничког чишћења локалног становништва (у РС муслиманског и хрватског, а у ФБиХ сва три народа).

Од 1996. године овлашћења влада оба ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета у Федерацији БиХ су кантони. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која се налази под законом Федерације. Херцеговачко-неретвански и Средњобосански кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.

Последњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су општине. Земља се састоји од 137 општина, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 58 у Републици Српској, док је град Брчко засебна административна јединица — дистрикт. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ вијеће), управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или мјеста у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина.

Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и двaнaeст градова. То су: Сарајево, Бања Лука, Мостар, Источно Сарајево, Приједор, Бијељина, Добој, Требиње, Тузла, Зеница, Бихаћ и Широки Бријег. Градови Сарајево и Источно Сарајево имају више градских општина, док се остали градови налазе на територији бивших општина. Градови такође имају своју градску скупштину (у ФБиХ вијеће) и градску управу, чија моћ је између општина и владе кантона или владе ентитета у Републици Српској.

Драгослав Срејовић

Драгослав Срејовић (Крагујевац, 8. октобар 1931 — Београд, 29. новембар 1996) је био српски археолог, културни антрополог, професор Универзитета и академик.

Индијански резерват

Индијански резерват је правна дезигнација за једну земљишну област којом управља федерално признато америчко урођеничко племе под управом Бироа за индијске послове САД уместо државне владе државе у којој се они физички налазе. Сваки ос 326 индијанских ресервата у САД је повезан са одређеном индијанском нацијом. Немају свих 567 признатих племена резервате — нека племена имају више од једног резервата, док нека деле резервате. Додатно, због ранијих расподела земљишта, које су довеле до продаје Американцима који нису урођеничког порекла, неки резервати су веома фрагментисани, при чему се сваки комад племенског, индивидуалног, и земљишта у приватном поседу третира као засебна енклава. Ова метеж приватних и јавних некретнина ствара знатне административне, политичке и правне проблеме.Колективна географиска површина свих резервата је 56.200.000 acres (22.700.000 ha; 87.800 sq mi; 227.000 km2), апроксимативно величине Ајдаха. Док је већина резервата мала у поређењу са државама у САД, постоји 12 индијанских резервата који су већи од Роуд Ајланда. Највећи резерват припада Навахо нацији, и његова величина је попут Западне Вирџиније. Ресервати су неравномерно дистрибуирани широм САД. Већина њих се налази западно од Мисисипи реке и заузима земљиште које је било резервисано уговором или додељено из јавног домена.

Источноевропско љетње вријеме

Источноевропско љетње вријеме (енгл. Eastern European Summer Time – EEST) један од назива за UTC+03:00 временску зону, која има три сата више од координисаног универзалног времена. Користи се за љетње рачунање времена у неким европским и блискоисточним земљама, што га чини једниким арапском стандардном, источноафричком и московском времену. Током зимског периода на овом простору користи се источноевропском вријеме (енгл. Eastern European Time – EET) (UTC+02:00).

Од 1996. године европско љетње вријеме почиње посљедњом недјељом у марту и траје до посљедње недјеље у октобру; до 1996. на територији Европске уније нису важила иста правила рачунања љетњег времена.

Кантони Федерације Босне и Херцеговине

Кантони су државе чланице Федерације Босне и Херцеговине. Укупно их има десет, а успостављени су Законом о федералним јединицама (кантонима) 12. јуна 1996. Кантони уживају висок степен аутономије, а имају искључиву надлежност у унутрашњим пословима, образовању, кориштењу природних ресурса, просторној и стамбеној политици, култури итд., док су здравство, социјална заштита и промет у подијељеној надлежности с Федерацијом БиХ.

Почетно су кантони били дефинирани као бошњачки и хрватски кантони, те као два мјешовита кантона. Међутим, одлуком високог представника кантони су изгубили те карактеристике, иако у реалној политици и даље превладава оваква подјела. За бошњачке кантоне сматрају се Босанско-подрињски кантон Горажде, Сарајевски кантон, Тузлански кантон, Унско-сански кантон и Зеничко-добојски кантон, док се за хрватске кантоне сматрају Кантон 10, Посавски кантон и Западнохерцеговачки кантон. Средњобосански кантон и Херцеговачко-неретвански кантон сматрају се мјешовитим кантонима, гдје између њих постоји реципроцитет у политичким односима Бошњака и Хрвата.

Летње олимпијске игре 1996.

XXVI Олимпијске игре су одржане 1996. године у Атланти, у САД. Остали градови кандидати су били Атина, Београд, Манчестер, Мелбурн и Торонто. Упркос очекивању да ће Игре 1996. године, на сто година модерног олимпизма, бити додељене Грчкој односно Атини, то се није догодило. МОК је у појашњењу објавио да су нажалост стање и број спортских борилишта у Атини (те 1990. године када се доносила одлука) били недовољни да би се успешно организовале Игре за 1996. годину. Атина је касније добила организацију Олимпијских игара 2004. године.

Организација Игара није протекла без проблема, иако су Игре укупно оствариле профит. По први пут је примењен принцип по којем су се комплетне Игре финансирале без икакве помоћи јавних фондова (државе или града) већ су се сви трошкови покрили од продаје улазница, реклама и из приватних фондова. Последица је била да је организатору често била замерана претерана комерцијализација догађања, што није баш у складу са духом олимпизма.

Игре су имале и трагичну страну, у експлозији постављене бомбе на олимпијском стадиону 27. јула погинуо је један гледалац а још стотињак их је повређено. Такмичари и новинари памте Игре и по великим саобраћајним гужвама, које су јако отежале кретање између различитих борилишта кроз град, и изазвале доста незадовољства учесника Игара.

Ипак, сама такмичења су била јако добро праћена и квалитетна, па су у спортском смислу Игре успеле. На церемонији отварања Игара бакљу је упалио Мухамед Али, а церемонији је био присутан и словеначки гимнастичар Леон Штукељ као један од најстаријих живих олимпијаца тих година. У програм су укључени спорт софтбол као и две нове дисциплине: одбојка на песку и брдски бициклизам. Учествовало је рекордних 197 земаља учесница, а чак њих 79 је освојило барем једну медаљу.

У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и догађаји:

Наим Сулеуманоглу је постао први дизач тегова са три освојена злата на ОИ за редом.

Мајкл Џонсон је освојио злата у тркама на 200 m и на 400 m, оборивши при томе светски рекорд на 200 m. Донован Бејли из Канаде је пак поставио светски рекорд на 100 m освојивши при томе логично и златну медаљу. У спринту се још истакла Мари-Жозе Перек која је као и Џонсон освојила дисциплине 200 m и 400 m.

Због чињенице да су по први пут на Играма наступали и професионалци у бициклизму, прилику за злато је искористио и Мигел Индураин, један од најуспешнијих професионалних бициклиста у историји.

Мишел Смит из Ирске је освојила три злата и бронзу у пливању. На њене медаље је међутим пала сена две године касније када је била кажњена због допинга, иако су јој медаље са ОИ службено остале признате. Ами Ван Дукен из САД је освојила четири злата у пливању.

Андре Агаси из САД је освојио златну медаљу, поставши тиме први тенисер који је у каријери освојио барем једном сва четири највећа тениска турнира и Олимпијске игре.

Курт Енгл из САД је освојио злато у рвању, иако је током борбе имао фрактуру врата.

Денг Јапинг из Кине је освојила злато у стоном тенису за жене појединачно и у пару. Тиме је поновила успех од четири године раније, са Игара у Барселони.

Моларна маса

Моларна маса је маса једног мола хемијског елемента или хемијског једињења. 1 mol је количина супстанце која садржи онолико елементарних честица колико има атома у 12 g угљениковог изотопа C12 што је 6,023×1023 Овај број назива се Авогадров број и односи се на елементарне честице (молекуле, атоме или јоне) у 1 molu неке супстанце. Моларна маса је погодна и често употребљавана величина у хемији јер дозвољава лаку конверзију између стехиометријских (моларних) односа представљених хемијском једначином и масених односа, који су значајнији у пракси.

Преко моларне масе, могуће је израчунати и број молова супстанце присутних у некој њеној маси, преко релације:

где је n - број молова, m - дата маса, а M - моларна маса дате супстанце.

Олимпијске игре

Олимпијске игре (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες, енгл. Olympic Games, франц. Jeux olympiques) су водећи интернационални спортски догађај и садрже летња и зимска спортска такмичења, у којима се такмичи хиљаде спортиста широм света. Олимпијске игре сматрају се највећим светским спортским такмичењем, са више од 200 земаља учесника. Одржавају се сваке четири године, са Летњим и Зимским играма које су се одржавале исте године до 1992, а од тада се одржавају наизменично, у размаку од две године.

Креирање Олимпијских игара инспирисано је Античким олимпијским играма, које су се одржавале у Гимназијуму у Грчкој, од 8. века прије нове ере, до 4. века нове ере. Барон Пјер де Кубертен основао је Међународни олимпијски комитет (МОК) 1894 године, који је довео до одржавања првих модерних игара 1896. МОК је владајуће тело Олимпијског покрета и Олимпијске повеље.

Развој Олимпијског покрета током 20. и 21. века узроковао је промене у Олимпијским играма. Неке од њих су покретање Зимских олимпијских игара за зимске и спортове на леду, Параолимпијских игара за спортисте са инвалидитетом и Олимпијске игре младих за спортисте од 14 до 18 година. Олимпијске игре глувих и Специјалне олимпијске игре такође су под надзором МОК-а; игре глувих одржавају се од 1924, док се Специјалне олимпијске игре одржавају од 1968 и намењене су ментално заосталим особама. МОК мора да се прилагоди различитом економском, политичком и технолошком напретку. Појава појма "аматерски спортиста све време" који су заступале државе Источног блока, додатно је пољуљао идеологију чистог аматеризма. Совјетски Савез учествовао је са спортистима који су били студенти, војници или радници у професији, али многима од њих је држава плаћала да тренирају и одраде пуне припреме. Као резултат, Олимпијске игре су са чистог аматеризма, како је предвидео Кубертен, дозволиле учествовање професионалним спортистима. Растући значај медија створио је питање о корпорацијским спонзорима и комерцијализацији игара. Први и Други светски рат узроковали су отказивање Игара 1916, 1940 и 1944. Велики бојкот током Хладног рата лимитирао је број учесника на Играма 1980 и 1984. Иако је бојкот предвођен од стране Совјетског Савеза осиромашио такмичење у свим спортовимс, 140 националних олимпијских комитета учествовало је на Летњим олимпијским играма 1984, што је био рекорд у то доба.Олимпијски покрет састоји се од међународних спортских федерација, Националног олимпијског комитета и организованог комитета за сваке Олимпијске игре посебно. Као владајуће тело, Међународни олимпијски комитет задужен је за избор града домаћина за све Олимпијске игре, као и за организацију игара, према Олимпијској повељи. МОК такође одређује олимпијски програм и спортове који ће се наћи на играма. Постоји неколико олимпијских ритуала и симбола, као што су Олимпијска застава и Олимпијски пламен, као и церемонија отварања и затварања игара.

Око 13.000 спортиста учествује на Летњим и Зимским олимпијским играма, у 33 спорта и скоро 44 догађаја. Првопласирани, другопласирани и трећепласирани добијају олимпијске медаље: златну, сребрну и бронзану.

Игре су напредовале толико да је сада готово свака држава заступљена. Овај раст проузроковао је бројне изазове и контроверзе, укључујући и бојкот, допинг, подмићивање, као и терористички напад 1972. Сваке две године, Олимпијске игре и медији омогућавају непознатим спортистима да стекну националну и интернационалну славу. Игре омогућавају граду и држави домаћину да се прикаже свету.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.