1990

1990. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

  • 3. октобар — Уједињење Западне и Источне Немачке.

Новембар

Децембар

Датум непознат

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Непознат датум

Нобелове награде

Референце

  1. ^ The New York Times: Upheaval in the East: Yugoslavia; Yugoslavia on the Brink

Види још

1991

1991. је била проста година.

1993

1993. је била проста година.

1994

1994. је била проста година.

1995

1995. је била проста година.

1996

1996. је била преступна година.

1997

1997. је била проста година.

1998

1998. је била проста година.

1999

1999. је била проста година.

23. август

23. август (23.08) је 235. дан у години по грегоријанском календару (236. у преступној години) До краја године има још 130 дана.

Административна подела Словачке

Словачка Република је подељена на неколико региона (свк. kraj, kraje) од 1949. године, са прекидом између 1990-1996. Њихов број, границе и функције су се мењали неколико пута. Тренутно постоји осам региона Словачке и они одговарају 3. нивоу локалних административних јединица у Европској Унији. Сваки регион се састоји од округа (свк. okres, okresy). На територији Словачке налази се 79 округа.

Западна Немачка

Западна Немачка је неформално, али најчешће коришћено име за Савезну Републику Немачку (СРН; нем. Bundesrepublik Deutschland, BRD) од 1949. до 1990, када СР Немачкој није припадала Источна Немачка. Од немачког уједињења 1990, Савезна Република Немачка се једноставно назива Немачка.

Савезна Република Немачка је проглашена 23. маја 1949. са Боном, као њеним главним градом. Састојала се од Британске, Америчке и Француске окупационе зоне. Западна Немачка је прогласила потпуну сувереност над својом територијом 5. маја 1995, када су окупационе трупе отишле, баш као што је то био случај и у Источној Немачкој са Црвеном армијом.

Западна Немачка је приступила НАТО-у 9. маја 1955, у зениту Хладног рата. С друге стране Источна Немачка је поред ње с пркосом бивствовала као чланица Варшавског пакта. Бивши главни град, Берлин, је такође био подељен на Источни Берлин и Западни Берлин, али је Западни Берлин био саставни део Западне Немачке.

После пада Берлинског зида, 9. новембра 1989, уједињење две Немачке је брзо аранжирано: формално, Савезна Република Немачка је себи припојила Источну Немачку, и данас се једноставно зове Немачка. То се десило 3. октобра 1990, а четири окупационе силе су се повукле 15. марта 1991. године.

Највећи градови у САД по деценијама

Највећи градови САД су увек означавале центре моћи не само у овој држави већ касније и у читавом свету. Листа по деценијама нам пружа увид о развоју појединих градова која нам даје лепшу слику о историји САД. Ово је листа највећих градова у САД по деценијама, почевши од 1790.. Од 1970. па до 1990. године подаци су узети са сајта који се бавио овом проблематиком. За 2000. годину узету су званични подаци Америчке агенције, док су после 2000. подаци апроксимативни и могу се узети са резервом.

Орегон

Орегон (енгл. Oregon, IPA изговор: /ˈɒrɨgən/), савезна је држава на западу САД на Тихом Океану. Граничи се са Калифорнијом, Вашингтоном, Ајдахом и Невадом. Северна граница је река Колумбија, а источна је река Снејк Ривер.

Два планинска ланца који се протежу линијом север-југ — Обалне Пацифичке планине и Каскадне планине окружују долину Виламет, један од најобрађенијих и пољопривредно најпродуктивнијих региона у свету.

Земљиште Орегона је једно од најразноликијих у САД. Држава је добро позната по својим равним, густим шумама и линији обале дуж Пацифика. Поред тога ту су још и прерије и пустиње које покривају скоро половину државе на истоку и северу. Ово је и једно од неколико места на северној хемисфери где је могуће скијање, са обезбеђеном услугом ски лифтова, током целе године.

Број становника према попису становништва из 2000. износио је 3.421.399, што је повећање од 20,4% у односу на 1990. Институције надлежне за попис сматрају да је број становника у 2008. досегао број од отприлике 3.790.060 особа.

Већи градови су: Портланд, Јуџин, Медфорд и Сејлем.

Попис становништва 2000. у САД

Попис становништва 2000. у САД био је 22 по реду попис становништва у САД. Као референтни дан одређен је 1. април 2000. Пописом је утврђено да је број становника САД 281.421.906, што је 13,2% више у односу на претходни попис из 1990. Овај савезни попис био је највећи подухват америчке државне администрације до тада над цивилним становништвом у мирнодопским условима. Око 16% домаћинстава попуњавало је „проширени образац“ (long form) који је имао преко 100 питања.

Најнасељенија савезна држава је Калифорнија а најмање насељена Вајоминг.

Програм Космос

Програм Космос је совјетски и касније руски војни и научно-истраживачки програм, у склопу којег је лансирано више од 2400 вјештачких сателита под називом Космос.

Прво лансирање је обављено 16. марта 1962. Сателити су били за војне, научне и медицинске намјене. Лансирани су са космодрома Бајконур и Плесецк, а до 1980-их и из базе Капустин Јар. Планови за нова лансирања су и из Амурске области Русије.

Назив Космос је често дат и другим сателитима који нису функционисали како треба. Ово је на примјер био случај са мисијама на Мјесец и Венеру које су биле неуспјешне послије лансирања. Са овим се вјероватно покушавала постићи тајност намјене, и подићи службени број успјелих мисија.

Република Србија

Република Србија се може односити на:

Народна Република Србија, име једне од шест република у ФНР Југославији, од 1946. до 1963. године.

Социјалистичка Република Србија, име једне од шест република у СФР Југославији, од 1963. до 1990. године.

Република Србија (1990–2006), име једне од шест република СФР Југославије од 1990. до 1992. године, једна од две републике СР Југославије од 1992. до 2003, а потом једна од две републике Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године.

Србија, самостална држава која је држава наследница Државне заједнице Србије и Црне Горе, настала 2006. године.

Савезне државе Њемачке

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.

Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија (скраћено СР Србија) је била једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, састојала се из три дела — уже Србије и две аутономне покрајине — САП Војводине и САП Косова. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — Београд.

СР Србија настала је дефакто одмах по ослобођењу Србије, крајем 1944. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Под називом Федерална Држава Србија званично је настала 9. априла 1945. године на заседању АСНОС-а. После проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 19. фебруара 1946. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.