1984

1984. је била преступна година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

  • 4. април — Амерички председник Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја.
  • 20. април — Милиција врши рацију у једном приватном стану у Београду док је говорио Милован Ђилас, у оквиру Отвореног универзитета. Милиција хапси 28 присутних особа. Сутрадан су сви пуштени на слободу, али почетком маја су приведени шесторица: Миодраг Милић, Владимир Мијановић, Павлушко Имшировић, Милан Николић, Драгомир Олујић и Гордан Јовановић. Ускоро и Радомир Радовић је пронађен мртав.

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Датум непознат

  • Википедија:Непознат датум — Од глади умире милион људи у Етиопији.
  • Википедија:Непознат датум — Слободан Милошевић изабран за председника Градског комитета Савеза комуниста Београда.

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Јун

Јул

Август

Август

Април

Септембар

Октобар

Децембар

Нобелове награде

1984.

Види још

13. август

13. август (13.08.) је 225. дан у години по грегоријанском календару (226. у преступној години). До краја године има још 140 дана.

14. новембар

14. новембар (14.11.) је 318. дан године по грегоријанском календару (319. у преступној години). До краја године има још 47 дана.

18. октобар

18. октобар (18.10) је 291. дан у години по грегоријанском календару (292. у преступној години). До краја године има још 74 дана.

21. фебруар

21. фебруар је педесет други дан у години у Грегоријанском календару. 313 дана (314 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

24. јануар

24. јануар је двадесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 341 дана (342 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

26. март

26. март (26.03) је 85. дан у години по грегоријанском календару (86. у преступној години). До краја године има још 280 дана.

26. јун

26. јун (26.6.) је 177. дан године по грегоријанском календару (178. у преступној години). До краја године има још 188 дана.

5. март

5. март (05.03) је 64. дан у години по грегоријанском календару (65. у преступној години). До краја године има још 301 дана.

6. јун

6. јун (6.6.) је 157. дан године по грегоријанском календару (158. у преступној години). До краја године има још 208 дана.

Dinosauromorpha

Dinosauromorpha je kladus arhosaura koji obuhvata kladu Dinosauria (dinosaurusi), i druge blisko srodne životinje. Ptice su jedini prieživeli dinosauromorfi.

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Зимске олимпијске игре 1984.

XIV Зимске олимпијске игре су одржане 1984. године у Сарајеву, тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Остали градови кандидати за Олимпијске игре су били Сапоро, Јапан и Фалун/Гетеборг, Шведска.

Ово су биле прве зимске и друге заредом игре генерално одржане у Источној Европи, на говорном подручју словенских језика и у социјалистичкој земљи, као и прве и за сада једине Олимпијске игре одржане у држави из Покрета несврстаних и у већински муслиманском граду. Такође, ово је било први пут да се Олимпијске игре организују на Балканском полуострву након првих у модерном добу у Атини.

Летње олимпијске игре 1984.

XXIII Летње олимпијске игре су одржане 1984. године у Лос Анђелесу, Калифорнији, Сједињеним Америчким Државама. Лос Анђелес је селектован као домаћин 18. маја 1978. године на 80. митингу Међународног Олимпијског Комитета без гласања, јер је Лос Анђелес био једини довољно велик град да буде домаћин Летњих олимпијских игара 1984. године.

Због америчког бојкота Летњих олимпијских игара у Москви 1980. године, 14 комунистичких држава укључујући и Совјетски Савез, Источну Немачку и Кубу бојкотовали су ову Олимпијаду (СССР је објавио одлуку да не учествује 8. маја 1984. године).

Пауколики зглавкари

Арахнида (Arachnida) су најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама. (Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.) Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи. Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.

Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је и карактеристична за сваки од редова на које је подељена класа арахнида, па се више информација о њој може добити у оквиру сваког од наведених редова.

Тело им се састоји из два дела, цефалоторакса (cephalothorax), и абдомена (abdomen).

Програм Космос

Програм Космос је совјетски и касније руски војни и научно-истраживачки програм, у склопу којег је лансирано више од 2400 вјештачких сателита под називом Космос.

Прво лансирање је обављено 16. марта 1962. Сателити су били за војне, научне и медицинске намјене. Лансирани су са космодрома Бајконур и Плесецк, а до 1980-их и из базе Капустин Јар. Планови за нова лансирања су и из Амурске области Русије.

Назив Космос је често дат и другим сателитима који нису функционисали како треба. Ово је на примјер био случај са мисијама на Мјесец и Венеру које су биле неуспјешне послије лансирања. Са овим се вјероватно покушавала постићи тајност намјене, и подићи службени број успјелих мисија.

Скок увис

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Списак МОК кодова по земљама

Међународни олимпијски комитет (IOC) користи трословни акроним као државни код за идентификацију спортиста из појединих земаља који учествују на олимпијским играма. Уобичајено сваки од кодова идентификује поједини Национални олимпијски комитет, али постоје неколико кодова који су се у прошлости користили у различите сврхе, као на пример мултинационални тимови или такмичари појединци који нису представљали ниједну одређену државу.

МОК кодови су направљени по ISO стандарду, овај МОКов кодни стандард има ознаку ISO 3166-1 alpha-3. Остале спортске организације, ФИФА на пример, користе сличне државне кодове за идентификацију тимова држава на појединим такмичењима.

Списак астероида (4500—4999)

Овдје је наведен списак астероида под редним бројевима од 4500—4999. Имена су дата у облику на који се наилази у страној стручној литератури. Одговарајуће транскрипције имена на српски језик се налазе (или ће се налазити) у чланцима о специфичним астероидима.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.