1980

1980. је била преступна година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

  • 3. март — Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу.
  • 15. март — У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима.
  • 27. март — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи.

Април

Мај

Јул

Август

Септембар

Новембар

Децембар

Датум непознат

  • Википедија:Непознат датум — Одржана XXI генерална скупштина UNESCO-a.

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Датум непознат

Нобелове награде

Види још

12. април

12. април (12.04) је 102. дан у години по грегоријанском календару (103. у преступној години). До краја године има још 263 дана.

12. септембар

12. септембар (12.9) је 255. дан у години по грегоријанском календару (256. у преступној години). До краја године има још 110 дана.

1981

1981. је била проста година.

1982

1982. је била проста година.

1983

1983. је била проста година.

1984

1984. је била преступна година.

1986

1986. је била проста година.

1988

1988. је била преступна година.

1989

1989. је била проста година.

28. април

28. април (28.04) је 118. дан у години по грегоријанском календару (119. у преступној години). До краја године има још 247 дана.

8. децембар

8. децембар (8.12.) је 342. дан године по грегоријанском календару (343. у преступној години). До краја године има још 23 дана.

Јосип Броз Тито

Јосип Броз Тито (Кумровец, 7. мај 1892 — Љубљана, 4. мај 1980) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године. Током Другог светског рата био је вођа југословенских партизана, који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи. За време своје политичке каријере је био изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству. Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа Покрета несврстаних, поред Џавахарлала Нехруа, Гамала Абдела Насера и Ахмеда Сукарна.Био је генерални секретар (касније председник председништва) Савеза комуниста Југославије (1939—1980). Током Другог светског рата је постао премијер (1943—1963) а уставним променама 1953. постао је и председник (касније доживотни председник; 1953—1980) Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин маршала Југославије и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), Југословенске народне армије (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током Хладног рата, примио је око 98 страних одликовања, укључујући и Орден Легије части.Јосип Броз је рођен у хрватско-словеначкој породици од оца Хрвата и мајке Словенке у селу Кумровец, у Хрватској (тадашњој Аустроугарској). Када је регрутован, веома се истакао у војној служби и постао је најмлађи водник у Аустроугарској војсци у то време. Након што су га за време Првог светског рата тешко ранили и заробили Руси, Броз је послат у радни логор на Уралу. Након чега је учествовао у Октобарској револуцији, а касније се прикључио и Црвеној армији у Омску. По повратку у земљу, дошао је у новоосновану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где се прикључио Комунистичкој партији Југославије (КПЈ).Тито је био главни вођа друге Југославије, социјалистичке федерације која је постојала од 1943. до 1992. Упркос томе што је био један од оснивача Информбироа, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у социјализам (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је спровео самоуправни систем који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земаље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током 1970-их година. Његова унутрашња политика укључује сузбијање националистичких осећања и промоцију „братства и јединства” шест југословенских народа. Након Титове смрти 1980. године, тензија између југословенских република се нагло повећала и 1991. године земља се распала у грађанском рату.

Летње олимпијске игре 1980.

XXII Олимпијске игре одржане су 1980. године у Москви, у тадашњем СССР. Део такмичења се такође одвијао и у Лењинграду, Кијеву, Минску и Талину. Маскота Олимпијских игара 1980. био је медведић „Миша“.

Ово су биле прве Олимпијске игре одржане у Источној Европи, на говорном подручју словенских језика и у социјалистичкој земљи. Будући да се 1980. између држава које су чиниле Варшавски пакт и НАТО водио Хладни рат, учествовање на московској олимпијади отказале су Сједињене Америчке Државе и још неке земље, укупно њих 64. Непосредан повод отказа био је рат у Авганистану. Совјетско руководство је одговорило истом мером и одбило учествовање на Олимпијским играма у Лос Анђелесу четири године касније. Ту су одлуку следиле и многе земље чланице Варшавског пакта, односно блиске Совјетском Савезу.

На Играма су се у такмичарском програму истакли следећи појединци и тимови:

Гимнастичар Александар Дитуатин из Совјетског Савеза је освојио медаљу у свакој од 8 дисциплина, од чега три злата.

Владимир Салников (СССР) је освојио три злата у пливању. Први је пливач у историји који је у дисциплини 1550 m слободно пливао брже од 15 минута.

Уладзимир Парфианович (СССР) је освојио три злата у кајаку на мирним водама.

Валентун Манкин је освојио злато у класи „Стар“ у једрењу. Како је раније већ освајао злата на ОИ у класама „Фин“ и „Темпест“, постао је први једриличар у историји којем је то успело.

Тркач Мурус Јефтер из Етиопије је победио на тркама на 5000 m и 10000 m.

Валдемар Церпински из Источне Немачке је освојио друго узастопно злато у маратону.

Источна Њемачка је доминирала у веслању, освојивши 11 злата од 14 веслачких дисциплина.

Теофило Стивенсон из Кубе је боксер који је у Москви остварио узастопну трећу победу на Олимпијским играма.

Највећи градови у САД по деценијама

Највећи градови САД су увек означавале центре моћи не само у овој држави већ касније и у читавом свету. Листа по деценијама нам пружа увид о развоју појединих градова која нам даје лепшу слику о историји САД. Ово је листа највећих градова у САД по деценијама, почевши од 1790.. Од 1970. па до 1990. године подаци су узети са сајта који се бавио овом проблематиком. За 2000. годину узету су званични подаци Америчке агенције, док су после 2000. подаци апроксимативни и могу се узети са резервом.

Нобелова награда за књижевност

Списак добитника Нобелове награде за књижевност од 1901. до данас.

1900. - 1910. - 1920. - 1930. - 1940. - 1950. - 1960. - 1970. - 1980. - 1990. - 2000. - 2010.

Пауколики зглавкари

Арахнида (Arachnida) су најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама. (Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.) Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи. Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.

Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је и карактеристична за сваки од редова на које је подељена класа арахнида, па се више информација о њој може добити у оквиру сваког од наведених редова.

Тело им се састоји из два дела, цефалоторакса (cephalothorax), и абдомена (abdomen).

Програм Космос

Програм Космос је совјетски и касније руски војни и научно-истраживачки програм, у склопу којег је лансирано више од 2400 вјештачких сателита под називом Космос.

Прво лансирање је обављено 16. марта 1962. Сателити су били за војне, научне и медицинске намјене. Лансирани су са космодрома Бајконур и Плесецк, а до 1980-их и из базе Капустин Јар. Планови за нова лансирања су и из Амурске области Русије.

Назив Космос је често дат и другим сателитима који нису функционисали како треба. Ово је на примјер био случај са мисијама на Мјесец и Венеру које су биле неуспјешне послије лансирања. Са овим се вјероватно покушавала постићи тајност намјене, и подићи службени број успјелих мисија.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.