1974

1974. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

  • 31. јануар — Семјуел Голдфиш, амерички филмски продуцент

Фебруар

Април

Јун

Јул

Август

Новембар

Нобелове награде

Види још

10. септембар

10. септембар (10.9.) је 253. дан у години по грегоријанском календару (254. у преступној години). До краја године има још 112 дана.

15. фебруар

15. фебруар је четрдесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 319 дана (320 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

16. август

16. август (16.08) је 228. дан у години по грегоријанском календару (229. у преступној години) До краја године има још 137 дана.

19. септембар

19. септембар (19.9.) је 262. дан у години по грегоријанском календару (263. у преступној години). До краја године има још 103 дана.

24. јул

24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.

28. октобар

28. октобар (28.10.) је 301. дан године по грегоријанском календару (302. у преступној години). До краја године има још 64 дана.

30. март

30. март (30.03) је 89. дан у години по грегоријанском календару (90. у преступној години). До краја године има још 276 дана.

4. фебруар

4. фебруар је тридесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 330 дана (331 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

5. новембар

5. новембар (5.11.) је 309. дан године по грегоријанском календару (310. у преступној години). До краја године има још 56 дана.

7. јун

7. јун (7.6.) је 158. дан године по грегоријанском календару (159. у преступној години). До краја године има још 207 дана.

8. октобар

8. октобар (8.10.) је 281. дан у години по грегоријанском календару (282. у преступној години). До краја године има још 84 дана.

8. јул

8. јул (8.7.) је 189. дан године по грегоријанском календару (190. у преступној години). До краја године има још 176 дана.

Јужна Доња Калифорнија

Држава Јужна Доња Калифорнија (шп. Estado de Baja California Sur), савезна је држава Мексика.

Налази се на северозападу земље, на обали Тихог океана и чини јужни део полуострва Калифорнија. На северу се граничи са државом Доња Калифорнија.

Главни град Јужне Доње Калифорније је Ла Паз.

Држава је основана 1974.

Има површину од 73.475 km² и око 512.000 становника.

На полуострву Доња Калифорнија могу се видети необичне стене и пећине, које су последица вулканског порекла полуострва.

Климатски, ово је једно од најсушнијих подручја на свету.

Кинтана Ро

Држава Кинтана Ро (шп. Estado de Quintana Roo), савезна је држава на крајњем југоистоку Мексика.

Налази се на обали Карипског мора на истоку полуострва Јукатан.

Има површину од 50.212 km² и 875.000 становника.

На југу се граничи са Белизом, а на западу са мексичким државама Јукатан и Кампече.

Већина територије је прекривена тропском шумом.

Главни град државе је Четумал на југоистоку, док је највећи и најпознатији Канкун на североистоку.

Некада се на територији ове државе развијала древна култура Маја, чији је најпознатији остатак археолошко налазиште Тулум.

У другој половини 19. века на полуострву Јукатан је трајао Рат касти, односно сукоб између домородаца (народа Маја) и потомака европских досељеника.

Данашња држава Кинтана Ро је била средиште побуњеничке индијанске државе са центром у месту Чан Санта Круз. После пораза устаника, ова територија је 1902. претворена у територију под централном државном управом.

Кинтана Ро је основана 1974. и прикључила се мексичкој федерацији, као до сада најновија држава, 8. октобра исте године (истовремено са државом Јужна Доња Калифорнија).

Име је добила по писцу и политичару из времена стицања мексичке независности Андрес Кинтана Роу.

Данас у држави живе потомци домородаца, као и досељеници. До оснивања Канкуна, Кинтана Ро је била једна од најређе насељених држава Мексика, док је данас држава са највећим приливом становништва.

Кинтана Ро је позната по масовном туризму: Канкун, Ривијера Маја, острво Козумел, Плаја дел Кармен, парк Скарет итд.

Краљевина Грчка

Краљевина Грчка (грч. Βασίλειον τῆς Ἑλλάδος) била је монархија, основана 1832. године на основу закључака Лондонске конференције 1832. од стране великих сила (Уједињеног Краљевства, Француске и Русије). Међународно признање стекла је на основу Цариградског споразума 1832., којим је такође потврђена њена потпуна независност од Османског царства. Тако је Краљевина Грчка постала прва потпуно независна држава Грка од пада Византије под Османско царство средином 15. века.

Краљевина Грчка је била правна наследница Привремене грчке владе основане током Грчког рата за независност. Постојала је све до 1924. године, када је укинута монархија, а основана Друга грчка република. Краљевина је обновљена 1935, и трајала је све до 1974., када ју је после одржавања референдума укинула Војна хунта.

Програм Космос

Програм Космос је совјетски и касније руски војни и научно-истраживачки програм, у склопу којег је лансирано више од 2400 вјештачких сателита под називом Космос.

Прво лансирање је обављено 16. марта 1962. Сателити су били за војне, научне и медицинске намјене. Лансирани су са космодрома Бајконур и Плесецк, а до 1980-их и из базе Капустин Јар. Планови за нова лансирања су и из Амурске области Русије.

Назив Космос је често дат и другим сателитима који нису функционисали како треба. Ово је на примјер био случај са мисијама на Мјесец и Венеру које су биле неуспјешне послије лансирања. Са овим се вјероватно покушавала постићи тајност намјене, и подићи службени број успјелих мисија.

Светско првенство у фудбалу 1974.

Светско првенство у фудбалу 1974. је десето по реду светско првенство. Одржано је у западној Немачкој од 13. јуна до 7. јула. Одлука о месту одржавања првенства је донесена у јулу 1966. на седници ФИФЕ. На овом првенству се репрезентације први пут бориле за освајање новог трофеја, пошто је претходни трофеј прешао у трајно власништво Бразила, који га је три пута освајао. Трофеј је освојила Немачка, која је у финалу победила Холандију са 2:1. Ово је Немачкој била друга титула по реду, прву је освојила двадесет година раније на светском првенству 1954. године.

Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија (скраћено СР Србија) је била једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, састојала се из три дела — уже Србије и две аутономне покрајине — САП Војводине и САП Косова. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — Београд.

СР Србија настала је дефакто одмах по ослобођењу Србије, крајем 1944. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Под називом Федерална Држава Србија званично је настала 9. априла 1945. године на заседању АСНОС-а. После проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 19. фебруара 1946. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.