1966

1966. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Јануар

  • 1. јануар — Током новогодишње ноћи у Централноафричкој Републици Жан-Бедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је заузео прозападно држање.
  • 2. јануар — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда.
  • 3. јануар — Председник Горње Волте Маурице Иамеого приморан је на оставку народним протестима, заменио га је генерал Сангоуле Ламизана (до 1980).
    • — Сами Иоунге млађи, црни студент, убијен је у Таскигију, Алабама, јер је користио тоалет само за белце; његова организација, Студентски ненасилни координациони одбор (Student Nonviolent Coordinating Committee), након овог догађаја је постала прва организација за људска права која се супротставила рату у Вијетнаму.
    • 3. јануар15. јануар У Хавани је почела са радом Триконтинентална конференција у организацији Организације солидарности са народима Азије, Африке и Латинске Америке.
  • 4. јануар — У Ташкенту се уз совјетско посредовање одржавао сусрет индијског и пакистанског премијера у ком је омогућен прекид рата између две земље.
  • 9. јануар — На београдском Сајму одржана је прва Гитаријада (касније се Гитаријада одржава сваке године у Зајечару).
  • 10. јануарИндија и Пакистан су потписали декларацију из Ташкента чиме је окончан Индијско-пакистански рат из 1965.
  • 15. јануар — Војни удар у Нигерији, први у историји државе, збачен је председник Намди Азикиве; генерал Јохнсон Агуиyи-Иронси преузима власт у контраудару и постаје шеф државе (до јула).
  • 16. јануарЧикаго Булс, званично основан и постао члан Националног кошаркашког савеза (НБА).
  • 17. јануар — У Нигерији друга војна фракција извршила контраудар.
    • — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море код Паломареса у Шпанији избаци три мале хидрогенске бомбе, која нису експлодирале. Догађај је познат као Паломарески инцидент.
  • 24. јануарИндира Ганди је постала премијер Индије, (1966-77 и 1980-84).
    • — Ер Индија Лет 101 срушио се на Монт Блан, погинуло је свих 117 путника, укључујући доктора Хоми Ј. Бхабха, председника Индијске комисије за атомску енергију.
  • 26. јануар — Нови премијер Аустралије је постао Харолд Холт, такође либерал, после Роберта Мензиеса, у години пораста аустралијског ангажмана у Вијетнаму и поред великих протеста становништва.
  • 29. јануарЛуксембуршки компромис враћа једногласно доношење одлука у Европској економској заједници, чиме је окончана блокада због француске Политике празне столице.

Фебруар

  • 3. фебруарЛуна 9 била је прва летелица која се меко спустила на Месец.
  • 5. фебруар — Добитник НИН-ове награде је Меша Селимовић за роман "Дервиш и смрт". Жири у саставу Велибор Глигорић (председник), Милош И. Бандић, Борислав Михајловић Михиз, Зоран Мишић, Мухарем Первић, Ели Финци и Петар Џаџић своју одлуку донео је једногласно.
  • 12. фебруар — Јужновијетнамске и јужнокорејске снаге започињу масакре у селу Тај Винх, следећег месеца, 1.200 жртава.
  • 14. фебруар — Уместо аустралијске фунте уведен аустралијски долар.
    • — Совјетски писци Јулиј Данијел и Андреј Сињавски осуђени су на пет односно седам година због објављивања "антисовјетских текстова".
    • — Жељезничка несрећа код места Каштел Стари (Хрватска), 29 мртвих.
  • 17. фебруарФранцуска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари.
  • 22. фебруар — У Уганди је премијер Милтон Оботе преузео сву власт, свргао је председника Мутесу.
    • — Британска влада у склопу политике смањења војних трошкова објављује намеру да напусти базу Аден истовремено са давањем независности Федерацији Јужне Арабије. Фронт за ослобођење Јужног Јемена који подржава Египат, води герилску борбу против британског гарнизона и постепено стиче надзор над великим делом државе.
  • 23. фебруар — Сиријски пуч: председник Амин ел Хафез из "панарапског" крила партије Баас збачен је од левог "великосиријског" крила партије на челу са начелником генералштаба Салах Јадидом. На место председника постављен је генерал Нур ад-Дин ел Атаси (до 1970), Хафез ал-Асад је министар одбране. Традиционално руководство партије Баас је протерано. Дошло је до трајног раскола са ирачким огранком. Нову власт карактерисало је ватрено непријатељство према Израелу, а нова власт је успоставило блиске односе са СССР.
  • 24. фебруарГана, војни удар, председник Кваме Нкрумах збачен је док је био у у посети Пекингу. Власт преузима и оснива владу генерал Јосеф Анкрах. Војска распушта Странку народне конвенције, укида устав и прогања присталице председника Нкрумаха.
  • 25. фебруарМирослав Крлежа добија Његошеву награду за роман "Заставе".
    • 25. фебруар26. фебруар — III пленум ЦК СКЈ - смањивање савезних инвестиција, подршка Привредној реформи.

Март

  • 1. мартВенера-3 се срушила на Венеру, прва летелица која је дотакла другу планету.
  • 2. март — Штампан први број листа Темпо, најстаријег спортског магазина на Балкану, (излазио до 2004. године).
  • 2. март — Премијер Уганде Милтон Оботе збацио председника (и краља Буганде) Мутесу II.
  • 3. март — Формирана Београдска аутобуска станица, (БАС).
  • 3. март14. март — У Љубљани одржано Светско првенство у хокеју на леду , СССР шампион.
  • 4. мартЏон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.
  • 5. мартПесма Евровизије 1966: победила је аустријска нумера, Југославију је представљала Берта Амброж с песмом "Brez besed", (што је била прва евровизијска песма на словенском језику) и заузела 7 место.
  • 6. март — У Аустрији Народна странка осваја апсолутну већину на изборима. Прекинута је традиција коалиционих влада са социјалистима.
  • 8. мартФК Партизан у Београду победио прашку Спарту са 5:0 (у Прагу изгубио 4:1), и пласирао се у полуфинале Купа шампиона.
  • 8. март — САД објавиле да ће знатно повећати број војника у Јужном Вијетнаму.
  • 8. март — Ирски републиканци експлозијом преполовили Нелсонов стуб у Даблину.
  • 8. март22. март — У загребачкој Galeriji suvremene umjetnosti одржана изложба Pop art.
  • 10. март — У Финској на превременим политичким изборима велики успех су постигли социјалдемократи.
  • 11. март — Завршетак III пленума ЦК СКЈ о смањивању савезних инвестиција и подршци Привредној реформи, одлучено да предузећа могу инвестирати било где у СФРЈ (не само у неразвијеним крајевима).
  • 11. март — У Индонезији председник Сукарно предао извршна овлашћења генералу Сухарту. Индонезијски масакри 1965-66. се тек почињу да смирују.
  • 11. март — Француски председник Шарл де Гол је објавио повлачење француских јединица из команде НАТО, али Француска је и даље формално чланица савеза. Америчке базе у Француској су распуштене. Главна команда НАТО је пресељена у Белгију.
  • 12. март — Међународни Раселов суд заседао је у Стокхолму.
  • 16. март — Gemini 8 (Близанци 8): Прво успешно спајање две летелице у свемиру.
  • 26. март — Широм САД демонстрације против Вијетнамског рата.
  • 31. март — Британски лабуристички премијер Харолд Вилсон је победом на изборима повећао уверљиву већину у Доњем дому парламента.
  • 31. март — III пленум ЦК СКЈ, смањивање савезних инвестиција, подршка Привредној реформи, предузећа могу инвестирати било где у СФРЈ, не само у неразвијеним крајевима.

Април

Мај

  • 3. мај — Објављен је први број музичког часописа "Džuboks" (часопис је излазио до 1986. а издавале су га горњомилановачке Дечје новине).
  • 4. мајТајланд се уплиће у вијетнамски сукоб и шаље свој корпус у помоћ јужновијетнамској војсци.
  • 8. мај — У Алжиру влада национализује руднике, потом банке и осигуравајућа друштва.
  • 11. мај — Финале Купа шампиона 1966. у Бриселу: Реал Мадрид - ФК Партизан 2:1.
  • 12. мај — У Северној Ирској почиње деловање лојалистичке паравојне јединице "Алстерске добровољачке снаге" (UVF).
  • 15. мај — Индонезија позива Малезију на мировне преговоре.
  • 16. мај — "Обавештење од 16. маја" означава почетак Културне револуције у Кини. Политбиро Комунистичке партије Кине је прихватио ставове Мао Цедунга, чиме је званично покренута Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.
  • 16. мај — "The Beach Boys" издају албум "Pet Sounds" а Боб Дилан "Blonde on Blonde".
  • 16. мај — Избијају штрајкови британских помораца, блокиране су главне луке.
  • 17. мај — Грчка и турска влада започеле су директне преговоре намерни да реше кипарско питање.
  • 20. мај — Прстенасто помрачење Сунца, у Југославији прекривено 70-90 % диска.
  • 24. мај — Рок састав "Елипсе" свирао је пред Ј. Б. Титом – сматра се да је то био "пресудан тренутак за рокенрол у Југославији".
  • 26. мајБританска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта.
  • 27. мај — Вођа финских социјалдемократа Рафаел Пасио основао је леву владу коју су подржали и комунисти.
  • 28. мај — Након мировних преговора између Индонезија и Малезије проглашен крај Konfrontasi-ја.

Јун

  • 1. јунДР Конго: бивши премијер Еваристе Кимба и тројица министара обешени пред 50.000 гледалаца, осуђени због планирања пуча.
    • — Крај емитовања америчке телевизијске sitcom серије "The Dick Van Dyke Show"-a. која се оригинално приказивала на CBS-у од 3. 10. 1961. до 1. 6. 1966, (творац серије Карл Реинер (Carl Reiner) и главне звезде Дик Ван Дјyк и Мери Тајлер Мур). Серија је имала приличан утицај на целокупну будућу TV-продукцију у САД
  • 2. јун — Surveyor 1 је прва америчка летелица која се мекано спустила на Месец.
    • — Шести конгрес ССРН Југославије.
  • 10. јун — У одбрани од израелских напада на јорданској територији помаже ирачка и саудијска војска. Краљ Хусеин сиријској и палестинској војсци не одобрава приступ у страху од покушаја нарушавања власти.
  • 13. јун — У случају Миранда против Аризоне Врховни суд САД пресудио је да полиција мора да обавести осумњиченог о његовим правима пре испитивања (You have the right to remain silent...).
  • 14. јун — Конгрегација за наук вјере је укинула (Index librorum prohibitorum) Индекс забрањених књига.
  • 15. јун — Вође држава Заједничке Афро-мадагаскарске Организације састали су се у Тананаривеу и потписали споразум о међусобној политичкој и економској сарадњи.
  • 16. јун — Седница Извршног Комитета ЦК СКЈ, расправљано о питању "Извесних деформација" у раду неких органа Државне безбедности, формирана партијско-државна комисија за испитивање проблема.
    • — Основан Кајакашки савез Југославије.
  • 18. јун — Седми директор ЦИА-а, Вилиам Раборн поднео је оставку; Ричард Хелмс постаће његов наследник.
  • 22. јун — Светско првенство у хрвању у Охају, Стеван Хорват освојио златну медаљу.
    • — Током марша за људска права у Гринвуду, Мисисипи, Стокели Кармајкл разглашава концепт Black Power.
  • — Из Научног друштва БиХ основана је Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине.
  • 25. јун — СФР Југославија и Ватикан су обновили дипломатске односе.
    • Де Гол је у посети СССР где се изјаснио за расформирање блокова и Европу држава.
  • 28. јун — "Аргентинска револуција": председник Аргентине Артуро Умберто Илиа збачен у војном удару, генерал Хуан Карлос Онганиа је постао де факто председник (до 1970, војна власт је трајала до 1973.).
  • 29. јун30. јун — Операција "Rolling Thunder" ("Котрљајући гром"), ескалација: Американци гађају складишта нафте код Ханоја и Хајфонга, али Вијетнамци су раније дисперговали залихе.
  • 30. јунРичард Хелмс је постао осми директор ЦИА, (до 1973).
    • — Главни град ДР Конга Лéополдвил променио је име у Киншаса.
    • — Француска формално напустила НАТО.
    • — Основана је Национална организација жена (САД) у Вашингтону, Д. Ц.

Јул

  • 1. јул — Одржан је IV „Брионски пленум“ ЦК СКЈ, на којем је донета Одлука: реорганизација органа Државне безбедности а из руководства партије је искључен Светислав Стефановић Ћећа и прихваћена је оставка Александра Ранковића на све функције. Поднет је Извештај Комисије (формиране 16. јуна): ДБ је монопол појединаца, постоје тенденције да се постави изнад друштва, коришћено је прислушкивање људи и установа, и филтрирање информација за функционере. Према речима Тита: "деформације" СДБ створиле су биле систем који је притискао читаво друштво (стагнација и неспровођење одлука донетих на пленумима и конгресима); Мијалко Тодоровић изабран је за секретара ЦК, Милентије Поповић за члана Извршног комитета, Добривоје Радосављевић кооптиран за члана ЦК СКЈ.
  • 1. јул — У Великој Британији тек након дуготрајних преговора постигнуто компромисно решење штрајка помораца, нанете су велике штете трговини. Британска влада декретом замрзава цене и плате на годину дана настојећи да заустави инфлацију. Традиционални савез између лабуриста и синдиката почиње да попушта.
  • 2. јулСССР је повећао помоћ ДР Вијетнаму. САД су интензивирале војне операције у Вијетнаму, сукоб се додатно заоштравао.
  • 2. јул — Французи почињу нуклеарне пробе на пацифичким атолима Моруроа и Фангатауфа.
  • 4. јул — На подручју бившег логора Јасеновац откривен је споменик Камени цвијет.
  • 4. јул — У САД ступио на снагу Закон о слободи информација. Општа мобилизација у Северном Вијетнаму.
  • 5. јул — Савезна скупштина усвојила је нови План друштвеног развоја 1966-70.
  • 6. јул — У Малавију проглашена република, први председник је премијер Хастингс Камузу Банда (до 1994).
  • 11. јул — Почело је Светско првенство у фудбалу 1966. у Енглеској.
  • 12. јул — Распуштен партијски комитет у Секретаријату иностраних послова, наводно, место концентрације Ранковићевих снага.
  • 13. јул — Ричард Спек убио осам медицинских сестара студентица у Чикагу.
  • 14. јул —Јорданска влада прекида односе са ПЛО. Палестинци своје избегличке кампове потом претварају у ослобођена подручја, оружано се супротстављају сваком покушају уплитања јорданске војске. Због нових упада палестинских герилаца израелске оружане снаге нападају јорданску и сиријску територију и долази до страдања цивилног становништва, УН то осуђују.
  • 15. јул — Седница свих пет већа Савезне скупштине, акламацијама прихваћена оставка Александра Ранковића и избор Коче Поповића за потпредседника Југославије.
  • 29. јул — Побуна северњачких младих официра у Нигерији, убијен је премијер Балева, власт преузима војни шеф државе Џонсон Агуи-Иронси из племена Ибо. Он је побуњенике наговарао да се предају и настојао је да централизује државу. У северним покрајинама у којима живи муслиманско становништво низали су се погроми припадника племена Ибо које се оптуживало да монополизује јавне функције и рентабилне послове. Неки делови војске дигли су побуну. Председник Иронси је заробљен и убијен. Власт преузима Јакубу Говон, такође пореклом из северних покрајина, али хришћанин. Он је наговарао побуњенике да се врате у касарне и обећао је да ће укинути повластице племена Ибо. У североисточној покрајини Бијафра, средишту племена Ибо, генерал Одемегву Ојукву основао је аутономну владу која је одбијала све предлоге споразума.
  • 29. јулБоб Дилан повређен у несрећи на мотоциклу у Вудстоку, Њујорк.
  • 30. јул — Контроверзно финале Светског шампионата: Енглеска - Немачка 4:2, после продужетака (споран трећи гол Енглеза), титула за Енглеску. -Индира Ганди са Титом на Брионима.

Август

Септембар

  • 1. септембар — Пад авиона компаније Британија ервејс код Љубљане, 98 мртвих.
  • 2. септембар — Ралф Х. Баер је дошао на идеју за видеоигре.
  • 5. септембар — Извршни комитет ЦК СК Србије је усвојио извештај Комисије за испитивање злоупотреба у СДБ: Служба затворена према друштву, оптерећена претензијама да прати, оцењује и утиче на целокупни друштвени живот (опсежно и тенденциозно праћење "антисоцијалистичких појава" у Београду и политика дискриминације према народностима.
  • 6. септембар — У парламенту Кејптауна од стране неуравнотежене особе избоден је и убијен јужноафрички премијер Хендрик Френш Верверд. Наследио га је Балтазар Ворстер који као и свој претходник наставља непопустљиво да брани повластице беле мањине -Отворена Метрополитен опера у Њујорку.
  • 8. септембар — На америчкој ТВ мрежи НБЦ емитована је прва епизода ТВ серије Звездане стазе.
  • 14. септембар — Шеста, проширена, седница ЦК СК Србије, оштра осуда бирократско-националистичке праксе, политичких злоупотреба, деформација у СДБ..., из партије искључени Војин Лукић и Живота Савић, предложено да се искључи и Ранковић.
  • 19. септембар — Основана Математичка гимназија у Београду.
  • 25. септембар — Светско првенство у гимнастици у Дортмунду, златну медаљу освојио је Мирослав Церар.
  • 30. септембар — Бивши британски протекторат Бечуана постао је независна република Боцвана и постаје део Комонвелта. За председника је именован Сереце Кхама из Демократске странке.
  • 30. септембарБалдур фон Ширах и Алберт Шпер пуштени из затвора. -Михајло Михајлов осуђен на годину дана затвора због покушаја издавања часописа.

Октобар

Новембар

  • 4. новембар — Река Арно је поплавила Фиренцу, оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика.
  • 5. новембар — Тридесет осам афричких држава тражи од В. Британије да употреби силу против одметнуте беле владе у Родезији. Мидтерм избори у САД: Едвард Брук из Масачусета је први црнац у Сенату САД од Реконструкције; глумац Роналд Реган изабран је за гувернера Калифорније.
  • 9. новембар — Срели се Јоко Оно и Џон Ленон.
  • 13. новембар — Инцидент у Саму; израелски напад на село Саму на јорданској Западној обали.
  • 14. новембар — Отворен први бутик у Београду "Eva".
  • 27. новембар — Почетак рада ХЕ Бајина Башта (365 MW), највећег објекта на Дрини, председник Тито је свечано пустио у рад.
  • 28. новембар — У Бурундију официр Мајкл Микомберо организовао је државни удар. Срушио је монархију, прогласио се председником Републике. Нова влада такође је осигурала власт племена Туци и успоставила једностраначки систем.
  • 30. новембарБарбадос је постао независан од В. Британије.

Децембар

  • 6. децембар — Битлси почели снимање албума Pepper's Lonely Hearts Club Band.
  • 8. децембар — Приликом хаварије грчког ферибота "Хераклион", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула су 234 путника и члана посаде.
  • 8. децембар — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.
  • 9. децембар — Председник Тито помиловао је од кривичног гоњења Ранковића, Стефановића и још 16 чланова групе која је "противуставно деловала и злоупотребила службене функције и овлашћења СДБ".
  • 14. децембар — У Шпанији одржан референдум о прихватању органског закона који предвиђа рестаурисање монархије наког Франкове владавине.
  • 15. децембар — У Холандији је пала Калсова влада. Формирана је нова коалиција умерених странака које је предводио Јеле Зилстра.
  • 18. децембар — Амерички астроном Ричард Вокер је открио Сатурнов сателит Епиметеј.
  • 20. децембар — Након што је Чехословачка снабдела кипарску владу оружјем дошло је до продубљења кипарске кризе.
  • 22. децембар — Након неуспешних преговора са британском владом, премијер Родезије Ијан Смит је изјавио да је Родезија већ република и да је изашла из Комонвелта.
  • 26. децембар — Маулана Каренга осмислио је празник Кванза за Афроамериканце.
  • 30. децембар — САД су суспендовале продају вишка хране (програм "Храна за мир") Југославији јер она тргује са Северним Вијетнамом. Београдска милиција растерује протест против рата у Вијетнаму.
  • 31. децембарМилован Ђилас је пуштен из затвора где је био од 1962.
  • 31. децембар — Мобутуова влада у ДР Конгу преузима белгијску рударску фирму Union Minière du Haut Katanga, која је подстицала одцепљење Катанге и надгледала велико богатство те регије.

Датум непознат

У Танту је потврђен мандат за дужност генералног секретара УН.

У Италији Алдо Моро подноси оставку. Мандат за састављање нове владе поново је поверен Мору који формира своју трећу владу левог центра.

У Турској је изабран за председника генерал Цевдет Сунај.

у СР Немачкој либерали се повлаче из владајуће коалиције. Канцелар Ерхард подноси оставку, замењује га Курт Георг Киесингер који је саставио владу велике коалиције која је обухватила демохришћане и социјалдемократе. Министар спољних послова Немачке је Вили Брант, заговорник отворене политике према источним државама.

У првим месецима политичка клима у Италији погоршана је због разоткривања наводног организовања државног удара који су у лето 1964. припремали делови оружаних снага и тајних служби (СИФАР) а скривали су их високопозиционирани политичари.

У Ираку председник Абд ес-Салам Ариф је погинуо у ваздухопловној несрећи. Наследио га је његов брат Абд ар-Рахман Ариф.

Велибор Васовић отишао је из ФК Партизана у амстердамски АФК Ајакс.

На конференцији Варшавског пакта у Букурешту Николае Чаушеску предлаже паралелно и поступно распуштање снага НАТО и Варшавског пакта. Румунија се потврђује као најсамосталнија источна држава.

Кантерберијски надбискуп Артур Ремзи посетио је Ватикан. Састао се са папом Павлом VI, договорено је приближавање Католичке и Англиканске цркве.

СФРЈ: Петогодишњи план привредног и друштвеног развоја и разрада привредне реформе из 1965.

Етиопија усваја неколико уставних амандмана којима се уводи влада одговорна парламенту. Хаиле Селасије је ипак апсолутистички владао политичким животом у држави. Због неспровођења одговорне аграрне реформе економија у Етиопији је стагнирала.

У Горњој Волти председник Јамеого је присиљен да поднесе оставку од групе официра које је предводио пуковник Сангуоле Ламизана, он је преузео дужност председника републике и премијера.

Трговачки споразум Југославије са Ираном и Пољском.

Поправља се стање у италијанској економији и превладава се рецесија из протекле две године. Социјалистичка конституанта потврдила је поновно уједињење социјалиста и социјалдемократа чиме је створена јединствена социјалистичка странка.

Светско првенство у веслању на Бледу.

Шпанска влада затворила је границе с Гибралтаром и поново истакла право на тај териториј. Становништво Гибралтара одлучно настоји одржати везе са В. Британијом.

Откривена дугорочна потенцијација, могући ћелијски механизам учења и памћења, Терје Ломо, Осло.

Малави, независна држава у склопу британског Комонвелта, постаје република. Хастингс Банда именован је за председника, успоставио је власт. Влада се приближавала расистичкој Родезији и Јужноафричкој Републици и с њима склапа важне трговачке споразуме.

Амилкар Кабрал вођа ПАИГЦ објавио је ослобађање половине територије Португалске Гвинеје.

Руководство СФРЈ: Председник Републике: Јосип Броз Тито Председник Савезног извршног већа: Петар Стамболић Председник Савезне скупштине: Едвард Кардељ

Телевизијске серије: "Црни снег", "Лаку ноћ децо" (1966—67), "Људи и папагаји" ТВ Београд

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Jimmy-wales-frankfurt2005-alih01
Џими Вејлс (Франкфурт, 2005)

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

  • 7. мај — Станислав Јержи Лец, сатиричар и афористичар (*1909)

Јун

Јул

Август

Септембар

Новембар

  • 4. новембар — Дитрих фон Шолтиц, последњи нацистички командант Париза (*1894)
  • 8. новембар — Бернард Зондек, гинеколог, проналазач теста у трудноћи (*1891)

Децембар

Walt Disney 1946
Волт Дизни (1946)

Нобелове награде

Види још

1. јануар

1. јануар је први дан календарске године у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњовековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).

10. октобар

10. октобар (10.10.) је 283. дан у години по грегоријанском календару (284. у преступној години). До краја године има још 82 дана.

19. октобар

19. октобар (19.10.) је 292. дан у години по грегоријанском календару (293. у преступној години). До краја године има још 73 дана.

26. мај

26. мај (26.5.) је 146. дан године по грегоријанском календару (147. у преступној години). До краја године има још 219 дана.

30. октобар

30. октобар (30.10.) је 303. дан године по грегоријанском календару (304. у преступној години). До краја године има још 62 дана.

30. септембар

30. септембар (30.9.) је 273. дан у години по грегоријанском календару (274. у преступној години). До краја године има још 92 дана.

5. децембар

5. децембар (5.12.) је 339. дан године по грегоријанском календару (340. у преступној години). До краја године има још 26 дана.

8. децембар

8. децембар (8.12.) је 342. дан године по грегоријанском календару (343. у преступној години). До краја године има још 23 дана.

8. новембар

8. новембар (8.11.) је 312. дан године по грегоријанском календару (313. у преступној години). До краја године има још 53 дана.

Međunarodni standardni knjižni broj

Međunarodni standardni knjižni broj (engl. International Standard Book Number, ISBN) jedinstveni je identifikator knjiga i drugih omeđenih publikacija bez obzira na medijum (papir, kompakt disk...) na kojem se objavljuju. Njegova primjena počinje 1966. godine, kada se počeo da upotrebljava u Velikoj Britaniji kao SBN (engl. Standard Book Number - standardni knjižni broj), a obuhvatao je samo izdavače sa engleskog govornog područja. Sedamdesetih godina prošlog stoleća SBN postaje međunarodno prihvaćen i preimenovan je u ISBN. 1972. godine osnovana je Međunarodna agencija za ISBN sa sjedištem u Berlinu koji koordiniše rad nacionalnih agencija za ISBN i prati primjenu sistema.

PubMed

PubMed je slobodno dostupna baza podataka iz prirodnih nauka i biomedicine, koja sadrži citate, apstrakte i za izvestan broj članaka pun tekst. Američka Nacionalna biblioteka za medicinu (NLM) pod pokroviteljstvom Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) održava PubMed kao deo Entrez sistema za pretragu informacija. Pored MEDLINE datateke, PubMed daje pristup:

OLDMEDLINE za pre-1966 citate.

Citate svih članaka iz pojedinih MEDLINE žurnala, prvenstveno najvažnijih iz opšte nauke i hemije.

Citacije u pripremi koje daju uvid u članak pre nego što je uvršten u MeSH indeks i dodat u MEDLINE.

Citacije pre datuma od koga je žurnal uključen u MEDLINE indeks.

Бајконур

Бајконур (рус. Байкону́р, каз. Байқоңыр), претходно зван Лењинск, је затворени град у Казахстану, који је изнајмљен и под управом Русије.

Насеље је изграђено након изградње космодрома Бајконур, како би задовољио потребе људи запослених у космодрому, поступно је расло, да би 1966. године добило статус града.

Подручје града изнајмљено је Русији на управљање до 2050. године, а само подручје је облика елипсе, простире се 90 km у смеру исток-запад и 85 km у смеру север-југ, а космодром се налази у средишту овала.

Пре изградње војне базе, на подручју града налазила се железничка станица Тјуратам.

Првобитни назив града је био Лењинск све до преименовања у Бајконур одлуком Бориса Јељцина 20. децембра 1995. године.

Мали рударски град Бајконур се налазио неколико стотина километара североисточно од овог града.

Граду основаном у близини космодрома је дато исто име како би се сакрила права локација космодрома.

Дидје Кело

Дидје Патрик Кело (франц. Didier Patrick Queloz, рођен 23. фебруара 1966) швајцарски је астроном. Професор је на Универзитету у Кембриџу, где је такође члан Тринити колеџа, а професор је и на Универзитету у Женеви. Заједно са Мишелом Мајором 1995. године открио је егзопланету у орбити звијезде соларног типа. За ово откриће је подијелио Нобелову награду за физику са Мајором и Џимом Пиблсом 2019. године.Недавно је изјавио да ће људи бити у могућности да у наредних 30 година нађу ванземаљски живот.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1966.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1966. је 8. првенство организовано под контролом Европске атлетске асоцијације ЕАА. Првенство је одржано у Будимпешти (Мађарска) од 30. августа до 4. септембра 1966. на Непстдиону. На првенству се такмичило у 36. дисциплина, 24 у мушкој и 12 у женској конкуренцији.

Европско првенство у атлетици у дворани

Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је у Бечу 1970. године. Европски комитет ИААФ од 1966. до 1969. организовао је 4 европска такмичења у атлетици под називом Европске игре у дворани. Та такмичења претеча су Европских првенстава у дворани. На свим Европским првенствима истовремено се одржавају такмичења и у мушкој и у женској конкуренцији. Такмичење се до 1990. године одржавало сваке године, када се прешло на двогодишњу организацију. У следећим табелама дат је преглед одржавања Европских игара у дворани и Европских првенстава у атлетици.

Ивица Дачић

Ивица Дачић (Призрен, 1. јануар 1966) је српски политичар, министар спољних послова и први потпредседник Владе Републике Србије задужен за безбедност и спољну политику. Такође, он је председник Социјалистичке партије Србије. Био је премијер Србије од 2012. до 2014. године.

Пауколики зглавкари

Арахнида (Arachnida) су најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама. (Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.) Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи. Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.

Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је и карактеристична за сваки од редова на које је подељена класа арахнида, па се више информација о њој може добити у оквиру сваког од наведених редова.

Тело им се састоји из два дела, цефалоторакса (cephalothorax), и абдомена (abdomen).

Програм Космос

Програм Космос је совјетски и касније руски војни и научно-истраживачки програм, у склопу којег је лансирано више од 2400 вјештачких сателита под називом Космос.

Прво лансирање је обављено 16. марта 1962. Сателити су били за војне, научне и медицинске намјене. Лансирани су са космодрома Бајконур и Плесецк, а до 1980-их и из базе Капустин Јар. Планови за нова лансирања су и из Амурске области Русије.

Назив Космос је често дат и другим сателитима који нису функционисали како треба. Ово је на примјер био случај са мисијама на Мјесец и Венеру које су биле неуспјешне послије лансирања. Са овим се вјероватно покушавала постићи тајност намјене, и подићи службени број успјелих мисија.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.