1964

1964. је била преступна година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29
март
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31

Јануар

  • 30. јануар — У СССР су први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирана 2 сателита — „Електрон 1“ и „Електрон 2“ — у различите орбите лансирани
  • 31. јануар — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.

Фебруар

  • 9. фебруарБитлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.
  • 10. фебруар — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара.

Март

  • 31. март — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину.

Јун

Јул

Август

Октобар

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Март

Април

Август

Октобар

Новембар

Нобелове награде

Види још

12. јун

12. јун (12.6.) је 163. дан године по грегоријанском календару (164. у преступној години). До краја године има још 202 дана.

18. август

18. август (18.08) је 230. дан у години по грегоријанском календару (231. у преступној години) До краја године има још 135 дана.

2. новембар

2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години). До краја године има још 59 дана.

20. октобар

20. октобар (20.10.) је 293. дан у години по грегоријанском календару (294. у преступној години). До краја године има још 72 дана.

24. август

24. август (24.08) је 236. дан у години по грегоријанском календару (237. у преступној години) До краја године има још 129 дана.

26. март

26. март (26.03) је 85. дан у години по грегоријанском календару (86. у преступној години). До краја године има још 280 дана.

31. јануар

31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару. 334 дана (335 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

6. новембар

6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.

7. фебруар

7. фебруар је тридесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 327 дана (328 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Stenice

Stenice ili raznokrilci (Heteroptera) podred su malih do velikih većinom sploštenih insekata reda riličara kojima su prednja krila gornjim delom hitinizovana, donjim opnasta i čine tzv. polupokrilje (otuda naziv polukrilci).

Џејмс Франк

Џејмс Франк (нем. James Franck, 26. август 1882. – 21. мај 1964.) био је немачки физичар који је 1925. године освојио Нобелову награду за физику са Густавом Херцом "за откриће законитости при судару електрона и атома". Био је волонтер у немачкој војсци у Првом светском рату. Озбиљно је повређен 1917. године и награђен је Гвозденим крстом прве класе.

Зимске олимпијске игре 1964.

IX Зимске олимпијске игре су одржане у Инзбруку, у Аустрији.

Организатори су имали великих тешкоћа у припреми игара због недостатка снега. У помоћ је позвана војска, која је с виших делова планине довукла 20.000 ледених блокова за боб стазу, 40.000 кубних метара снега за скијашке стазе. Да ствар буде гора, 10 дана пре отварања завладало је неуобичајено топло време а падала је и киша, али су све припреме ипак биле обављене у предвиђеном року.

Ово су биле прве Зимске олипијске игре за које је олимпијски пламен упаљен у Грчкој, и то у древној Олимпији, што је постала пракса за све следеће Зимске игре.

У спортски програм уведен је спорт санкање, додано је такмичење на другој скаконици у скијашким скоковима, а у алпско скијање је уведено прецизније мерење времена на стотинку секунде.

У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и тимови:

Лидија Скобликова из Совјетског Савеза је освојила злато у све четири дисциплине брзог клизања: 500, 1000, 1500 и 3.000 m, поставивши при томе три олимпијска рекорда.

Сестре Маријел и Кристин Гоачел из Француске су доминирале аплским скијањем: Мариеле је освојила злато у велеслалому и сребро у слалому, а Кристин злато у слалому и сребро у велеслалому.

Клавдија Бојарскикх из Совјетског Савеза је освојила три злата, а Еро Ментиранта из Финске два злата у скијашком трчању.

Еугенио Монти из Италије је приметио да је конкурентским тимовима у бобу двоседу из Велике Бртианије пукла саоница, те им је посудио своју. Британци су касније узели злато а Монти са тимом из Италије бронзу. Кад су новинари питали Монтиа зашто је помогао директном конкуренту, он је одвратио да нису Британци победили зато што им је он посудио саоницу, већ зато што су најбрже одвезли стазу. МОК је препознао ову спортски гест, увео награду De Coubretin за фер-плеј, па је као првом добитнику доделио управо Монтију за ову несебичну помоћ.

Италија на избору за Песму Евровизије

Италија је до сада учествовала 45 пута. Остварили су две победе: 1964. и 1990. године.

Летње олимпијске игре 1964.

XVIII Олимпијске игре су одржане 1964. године у Токију, у Јапану. МОК је изабрао Токио као град домаћина у конкуренцији Детроита, Буенос Ајреса и Беча. Тај јапански град је већ једном раније био одређен за домаћина, и то када је требало да буду одржане Олимпијске игре 1940. Међутим, због почетка Другог Кинеско-Јапанског рата 1937. године МОК је игре одузео Токију и доделио Хелсинкију, а касније су због почетка Другог светског рата и Игре потпуно одгођене.

Игре у Токију су прве Игре у историји одржане у Азији. Олимпијски пламен је на церемонији отварања на стадиону упалио Јашинори Сакаи, младић који је рођен у Хирошими на дан 6. август 1945, исти онај дан када је на тај град пала атомска бомба.

У програм Игара убачена су два спорта која су била популарна управо у Јапану: били су то џудо и одбојка. У џуду су Јапанци освојили три титуле, иако их је шокирала победа Холанђана Антон Гесинка у апсолутној категорији. У одбојци су пак у женској конкуренцији триумфовали домаћини, дакле екипа Јапана. Најуспешнији по броју медаља су били спортисти из САД који су имали највише златних медаља, док је у укупном збиру више медаља, али слабијег сјаја, освојила екипа Совјетског Савеза.

У такмичарском програму истакнло се неколико спортиста:

Амерички пливач Дон Шоландер постао је јунак Игара, освојивши четири златне медаље.

Гимнастичарка Ларисса Латињина из Совјетског Савеза је освојила дви златне медаље, једну сребрну и две бронзане. Оне је у својој каријери освојила укупно 18 медаља (9 злата, 5 сребра и 4 бронзе) што је чини најуспешнијом олимпијком свих времена.

Двојица спортиста су освојила треће злато за редом на ОИ у појединачним спортовима. Били су то аустралијски пливач Даун Фрасер који је победио на 100 m слободним стилом, Вјачеслав Иванов, веслач из Совјетског Савеза који је победио у дисциплини самац.

Абебе Бикила из Етиопије је постао први маратонац у историји ОИ који је одбранио свој наслов са претходних Игара.

Португалија на избору за Песму Евровизије

Португал је до сада учествовао 51 пут, први пут 1964. године. Португал је после 50 и више година остварио своју прву победу 2017. захваљујући Салвадору Собралу и песми Amar pelos dois.

Програм Космос

Програм Космос је совјетски и касније руски војни и научно-истраживачки програм, у склопу којег је лансирано више од 2400 вјештачких сателита под називом Космос.

Прво лансирање је обављено 16. марта 1962. Сателити су били за војне, научне и медицинске намјене. Лансирани су са космодрома Бајконур и Плесецк, а до 1980-их и из базе Капустин Јар. Планови за нова лансирања су и из Амурске области Русије.

Назив Космос је често дат и другим сателитима који нису функционисали како треба. Ово је на примјер био случај са мисијама на Мјесец и Венеру које су биле неуспјешне послије лансирања. Са овим се вјероватно покушавала постићи тајност намјене, и подићи службени број успјелих мисија.

Списак МОК кодова по земљама

Међународни олимпијски комитет (IOC) користи трословни акроним као државни код за идентификацију спортиста из појединих земаља који учествују на олимпијским играма. Уобичајено сваки од кодова идентификује поједини Национални олимпијски комитет, али постоје неколико кодова који су се у прошлости користили у различите сврхе, као на пример мултинационални тимови или такмичари појединци који нису представљали ниједну одређену државу.

МОК кодови су направљени по ISO стандарду, овај МОКов кодни стандард има ознаку ISO 3166-1 alpha-3. Остале спортске организације, ФИФА на пример, користе сличне државне кодове за идентификацију тимова држава на појединим такмичењима.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.