1952

1952. је била преступна година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
март
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

Фебруар

Март

Април

Јун

Јул

Август

Септембар

Новембар

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Смрти

Фебруар

Март

Април

Мај

Јул

Август

Новембар

Нобелове награде

Види још

1. новембар

1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години). До краја године има још 60 дана.

14. фебруар

14. фебруар је четрдесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 320 дана (321 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

18. август

18. август (18.08) је 230. дан у години по грегоријанском календару (231. у преступној години) До краја године има још 135 дана.

19. фебруар

19. фебруар је педесети дан у години у Грегоријанском календару. 315 дана (316 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

5. децембар

5. децембар (5.12.) је 339. дан године по грегоријанском календару (340. у преступној години). До краја године има још 26 дана.

Баден-Виртемберг

Баден-Виртемберг (нем. Baden-Württemberg, скраћеница BW) је немачка савезна држава (покрајина) која се налази на југозападу земље. Настала је 1952. спајањем покрајина Виртемберг-Баден, Баден и Виртемберг-Хоенцолерн. Главни град је Штутгарт.Са површином од 35.750 km² и 10,7 милиона становника, Баден-Виртемберг је трећа и по површини и по броју становника међу шеснаест немачких савезних држава.

Гана на олимпијским играма

Гана се први пут појавила на Олимпијским играма 1952. године под именом Златна обала. Од тада само три пута није учествовала на играма 1956, 1976 и 1980. године.

Представници Гане закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили укупно 4 олимпијске медаље, али ни једну златну.

На Зимским олимпијским играма Гана је дебитовала 2010 у Ванкуверу.

Национални олимпијски комитет Гане (Ghana Olympic Committee) је основан 1952. и признат од стране МОКа исте године.

Градска општина Раковица

Општина Раковица је градска општина Града Београда. Заузима површину од 3.036 ha, на којој према попису из 2011. године живи 108.641 становника.

Име Раковица први пут се помиње у турском попису становништва из 1560. као село Влаха. По предању, место је добило име по раковима, становницима потока који је протицао кроз насеље. До 1952. Раковица је припадала разним рејонима, а од 1952. до 1960. била је засебна општина. Од 1960. је у саставу општине Чукарица, да би поново постала самостална општина од 1974. године.

Дан општине је 14. октобар, Покров пресвете Богородице.

Доња Калифорнија

Доња Калифорнија (шп. Estado de Baja California), савезна је држава Мексика.

Налази се на крајњем северозападу земље, на обали Тихог океана и Залива Калифорнија.

Има површину од 71.576 km² и око 2,8 милиона становника.

На северу се граничи са државама САД Калифорнијом и Аризоном, на североистоку са мексичком државом Сонора, а на југу са Јужном Доњом Калифорнијом.

Главни град државе је Мексикали, док је највећи град државе Тихуана. Оба се налазе на северу уз америчку границу. Остатак државе је веома слабо насељен.

Држава је основана 1952.

Зимске олимпијске игре 1952.

VI Зимске олимпијске игре су одржане 1952. године у Ослу, у Норвешкој. На тај начин су Зимске олимпијске игре по први пута стигле у Норвешку односно у Скандинавију, колевку модерних зимских спортова.

У програм игара је по први пута укључено скијашко трчање за жене.

У такмичарском програму су се истакли сљедећи појединци и тимови:

Јунак игара је за домаћине без сумње био њихов сународник Хјалмар Андерсен, који је освојио три златне медаље у брзом клизању, и то на 1500, 5000 и 10000 метара.

Андреа Меад Ларенс из САД је доминирала алпским скијањем: освојила је злато у слалому и велеслалому.

Тим Канаде је наставила доминацију у хокеју на леду, победивши пети пута на Зимским олимпијским играма од шест до тада одржаних игара.

Израел на олимпијским играма

Израел се први пут појавио на Олимпијским играма 1952. године, када је на играма у Хелсинкију учествовало 13 спортиста, 11 фудбалера и два бициклиста.

Израел није никада био домаћин олимпијских игара. Национални олимпијски комитет Израела је основан 1933. а признат од стране МОКа 1952. године.

Од 1952. године па надаље Израел је слао своје спортисте на све Летње олимпијске игре осим 1980. када се придружио неким од земаља које су бојкотовале олимпијске игаре које су се одржавале у Москви.

На Зимским олимпијским играма Израел је први пут учествовао 1994. године и од тада су његови спортисти учествовали на свим наредним одржаним зимским олимпијадама.

На Летњим олимпијским играма одржаним 1972. у Минхену 11 чланова олимпијске селекције је било у олимпијском селу убијено у догађају познатом као Минхенски масакр од стране палестинске терористичке организације Црни септембар.

У периоду од 1952. па до 2008. године спортисти из Италије су освојили укупно 9 олимпијских медаља, од којих је једна златна свих седам су са Летњих олимпијских игара. Са Зимских олимпијских игара Израел нема још ни једну медаљу.

Летње олимпијске игре 1952.

XV Олимпијске игре су одржане у Хелсинкију у Финској. Хелсинки је изабран за домаћина између бројних градова конкурената као што су Амстердам, Атина, Лозана, Стокхолм, али и четири четири града из САД: Чикаго, Детроит, Лос Анђелес и Филаделфија. Хелсинки је већ једном раније био одређен за домаћина игара, и то олимпијских игара 1940. године, али су оне биле одложене због Другог светског рата. Ово су биле прве Олимпијске игре одржане ван земље из индоевропског говорног подручја.

Игре су започеле отварањем на којем су олимпијски пламен заједно на стадиону упалила два финска спортска јунака, Паво Нурми и Ханес Колемајнен, на опште одушевљење публике. Међу земљама учесницама по први пута се појавио СССР, који је следећих неколико декада био једна од најјачих спортских велесила по броју освојених медаља. Први пут након Другог светског рата позвана је на учествовање и Немачка, али се позиву одазвала само Западна Немачка.

Звезда игара је био чехословачки атлетичар Емил Затопек с три златне медаље на 5000 m, 10000 m и у маратону; чиме је постигао подвиг који нитко више није успео поновити.

Месје 1

Месје 1 или М1 је остатак супернове у сазвежђу Бик која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.

Рак маглина (М1, NGC 1952), или Краб (енглески Crab: рак) маглина, настала је експлозијом супернове 1054. године у сазвежђу Бика. Џон Бевис открио ју 1731. године, а поново ју је посматрао Шарл Месје 1758. године. У Месјеовом каталогу Рак маглина заведена је као М1. Рак маглина је од Земље удаљена 2000 pc.

Снажну експлозију супернове у јулу 1054. забележили су кинески астрономи. Према њиховом опису супернова је била током 23 дана видљива и по дану, а у максимуму је достигла привидну магнитуду од -6, што би значило да је била сјајнија и од Венере, која је иначе најсветлије небеско тело (после Сунца и Месеца) посматрано са Земље. Експлозија је резултовала садашњим облаком гаса и прашине који се тренутно шири брзином од 1500 км, а тренутни пречник износи 3.4 pc.

У центру ове маглине сада се налази пулсар (или неутронска звезда), са пречником од тек 30 км и периодом ротације од свега 33 милисекунде. Ова звезда емитује зрачење у области гама до X дела спектра.

Деклинација објекта је + 22° 0' 52" а ректасцензија 5h 34m 31,9s. Привидна величина (магнитуда) објекта М1 износи 8,4. М1 је још познат и под ознакама NGC 1952, LBN 833, Sh2-244, CED 53, Taurus A, Crab nebula.

Савезне државе Њемачке

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.

Сар на Летњим олимпијским играма 1952.

Национални олимпијски комитет Сарланда (Nationales Olympisches Komitee des Saarlandes) је основан и признат од стране МОКа 1950. године. Сарланд је као француски протекторат постојао у периоду од 1947. па до 1956. године. Као самостални тим Сар је узео учешће само на једној Летњој олимпијади и то 1952. године а после тога 1956. године Сар се припојио Немачкој и као такав даље су његови спортисти учествовали на олимпијадама заједно под немачком заставом.

Совјетски Савез на олимпијским играма

Совјетски Савез се први пут појавио на Олимпијским играма 1952. године. Од тада Совјетски Савез је на олимпијским играма наступио 18 пута, девет пута на Летњим олимпијским играма и од тога чак седам пута је био рангиран као најбоља држава учесник по броју освојених медаља и два пута је био на другом месту. На Зимским олимпијским играма Совјетски Савез је такође имао успеха у девет наступа седам пута је био први међу државама које су наступале на играма и два пута други по броју освојених медаља.

Национални олимпијски комитет Совјетскиог Савеза (Олимпийский комитет СССР) је основан 21. априла 1951. а признат од стране МОКа 7. маја 1951. године. Исте године када је Совјетски репрезентативац Константин Андрианов постао члан МОКа, СССР је и постао члан олимпијског покрета.

Летње олимпијске игре 1952. у Хелсинкију су постале прве игре за Совјетски Савез. Прву златну олимпијску медаљу је освојила Нина Ромашкова у атлетској дисциплини бацање диска и са дужином од 51.42 m поставила нови олимпијски рекорд.

Зимске олимпијске игре 1956. у Кортина д'Ампецу су постале прве Зимске олимпијске игре за Совјетски Савез. Овде су такође освијили прегршт, шеснаест, медаља. Прву златну медаљу за Совјете је освојила Љубов Козирева у скијању на 10 km.

Совјетски Савез је једанпут био домаћин олимпијских игара:

Летње олимпијске игре 1980. у МосквиОве игре су биле бојкотоване од стране САД и још 54 других држава, у знак протеста због Совјетске инвазије на Авганистан. Следеће Летње олимпијске игре су се одржавале у САД, Лос Анђелесу где су Совјети узвратили бојкот игара Америци, овај пут Совјетима се придружили 15 земаља у бојкоту.

СССР је престао да постоји 26. децембра 1991. године а Олимпијски комитет је још деловао до 12. марта 1992. године, када је распуштен.

На Летњим олимпијским играма 1992. године у одржаним Барселони дванаест од петнаест совјетских република је послало своје представнике и они су се такмичили као Уједињени тим и под олимпијском заставом, где су опет били први по броју освојених медаља. Уједињени тим се такође такмичио на Зимским олимпијским играма 1992., где је своје представнике послало седам од дванаест бивших Совјетских република и овај тим је у укупном скору завршио на другом месту по броју освојених медаља

Олимпијци Совјетског Савеза су закључно са 1992. годином освојили 1.204 медаље на олимпијадама, 1.010 на летњим и 194 на зимским играма.

Стјепан Бобек

Стјепан Бобек (Загреб, 3. децембар 1923 — Београд, 22. август 2010) био је југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер.

Бобек је већину своје каријере провео у београдском Партизану, касније је био тренер црно-белих. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 38 голова, што је рекорд свих времена. Преминуо је у Београду 2010. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Финска на олимпијским играма

Финска се први пут појавила на Олимпијским играма 1908. године, које су биле уједно и четврте олимпијске игре модерног доба. Од тада Финска није пропустила ни једне Летње олимпијске игре,

На Зимским олимпијским играма Финска је први пут учествовала 1924. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Финска је једанпут била домаћин олимпијских игара:

Летње олимпијске игре 1952. у Хелсинкиу

Фински олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 470 медаља на олимпијадама, 303 на летњим (већином у атлетици и рвању) и 167 на зимским играма (највише у нордијским дисциплинама).

Национални олимпијски комитет Финске (Suomen Olympiakomitea) је основан и признат од стране МОКа 1907. године. Финска је тада била део Руске Империје.

Централни комитет Савеза комуниста Југославије

Централни комитет Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ) је био највиши руководећи орган у Савезу комуниста Југославије (СКЈ) између два конгреса.

Од априла 1919. до јуна 1920. године називао се Централно партијско веће СРПЈ(к), од јуна 1920. до фебруара 1925. године Централно партијско веће КПЈ и од фебруара 1925. до Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. године, Централни комитет КПЈ.

ЦК СКЈ је био највиши партијски орган у Југославији, у којем су били заступљени представници Партије из свих југословенских република и покрајина.

Централни комитет је нестао са политичке сцене јануара 1990. године, распадом Савеза комуниста Југославије.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.