1934

1934. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Јануар

Фебруар

Март

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Датум непознат

  • Википедија:Непознат датум — Изграђен мост „Витешког краља Александра“, познат као „трамвајски“ мост преко Саве. У рату је овај ланчани мост срушен и на његовим стубовима је изграђен данашњи „Бранков мост“.

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

10. јун

10. јун (10.6) је 161. дан године по грегоријанском календару (162. у преступној години). До краја године има још 204 дана.

12. јун

12. јун (12.6.) је 163. дан године по грегоријанском календару (164. у преступној години). До краја године има још 202 дана.

16. март

16. март (16.03) је 75. дан у години по грегоријанском календару (76. у преступној години). До краја године има још 290 дана.

29. јануар

29. јануар је двадесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 336 дана (337 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

30. април

30. април (30.04) је 120. дан у години по грегоријанском календару (121. у преступној години). До краја године има још 245 дана.

8. јануар

8. јануар је осми дан у години у Грегоријанском календару. 357 дана (358 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

9. новембар

9. новембар (9.11.) је 313. дан године по грегоријанском календару (314. у преступној години). До краја године има још 52 дана.

9. октобар

9. октобар (9.10.) је 282. дан у години по грегоријанском календару (283. у преступној години). До краја године има још 83 дана.

Trichoptera

Red Trichoptera su grupa insekata sa akvatičnim larvama i kopnenim odraslim jedinkama. Postoji aprokisimativno 14.500 opisanih vrsta, većina kojih je podeljena u poredove Integripalpia i Annulipalpia na bazi morfologije usta odraslog insekta.

prikazuje poredak kao kladu, sestru Lepidoptera, a udaljenija je u odnosu na Diptera (prave muhe) i Mecoptera (škarpine)

Александар I Карађорђевић

Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934). Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.

Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића).

Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.

Градска општина Земун

Општина Земун је градска општина Града Београда на десној обали Дунава. Заузима површину од 15.356 ha, на којој живи 168.170 становника.Земун, некада засебан град, у саставу београдских општина је од 1934, с прекидом од 1941. до 1944. године. Године 2004. од дела Општине Земун формирана је Општина Сурчин.

Слава општине Земун је Воздвижење Часног Крста — Крстовдан (који се слави 27. септембра). Као дан општине слави се 5. новембар, датум када је српска војска ослободила Земун у Првом светском рату.

Европско првенство у атлетици на отвореном

Европско првенство у атлетици на отвореном почело се одржавати по одлуци Европског комитета ИААФ 1934. године у Торину. Прво Европско првенство у дворани одржано је у Бечу 1970. године. На свим европским првенствима истовремено се одржавају такмичења у обе конкуренције, само су 1938. одржана два такмичења у Паризу (мушки), а у Бечу (жене). У следећој табели дат је преглед одржавања Европских првенстава у атлетици.

На Конгресу ЕАА на Малти 2007. године одлучено је да се од 2010. Европска првенства одржавају сваке две године. С обзиром да су 2012. одржане и Летње олимпијске игре, првенство је први пут скраћено и одржавало се уместо досадашњих 7 на 5 такмичарских дана. Прва три дана одржаване су само квалификације, а последња два финала. Одржано је без дисциплина које се одржавању ван стадиона (маратон и ходање).

Европско првенство у атлетици на отвореном 1934.

Прво Европско првенство у атлетици је одржано од 7 до 9. јуна 1934. на стадиону Бенито Мусолини у Торину у Италији. Такмичење је одржано само у мушкој конкуренцији, а прво првенство у женској конкуренцији одржано је у Бечу 1938.

На првенству у Торину на програму су биле 22 дисциплине.

Постављен је један светски рекорд. Поставио га је фински бацач копља Мати Јервинен резултатом 76,66 м. Резултати свих победника постали су и рекорди европских првенстава на отвореном, осим у трци на 800 метара где је рекорд постигнуту у предтакмичењу.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1938.

Друго Европско првенство у атлетици на отвореном 1938. први и једини пут састојало се из два дела. Такмичење у мушкој конкуренцији одржано је на стадиону Коломб у Паризу од 3. до 5. септембра, а жене на стадиону Пратер у Бечу Аустрија (у то време била део Немачког Рајха) 17. и 18. септембра 1938. године. Такмичило се укупно у 32 дисциплине и то мушкарци у 23, а жене у 9 дисциплина.Екипно је најуспешнија Немачка са 32 медаље од којих 12 златних. Финска је друга са 11 медаља

5 златних.

Најуспешнија учесник била је Станислава Валасјевич из Пољске са четири освојене медаље две златне и две сребрне, а код мушкараца Холанђанин Тинус Осендарп, са две златне медаље.

Најбоље резултате постигли су Италијанка Клаудија Тестони поставивши нови светски рекорд у трци 80 м препоне 11,6 с. и Британац Дон Финлеј европски рекорд у трци 110 м препоне 14,3 с.

Карло Рубија

Карло Рубија (итал. Carlo Rubbia, 31. март 1934.) је италијански физичар, који је 1984. године, заједно са Симоном ван дер Мером, добио Нобелову награду за физику „за одлучујући допринос великом пројекту који је довео до открића честица W- и Z-бозон, преносиоца слабе интеракције”.

Никола Симић

Никола Симић (Београд, 18. мај 1934 — Београд, 9. новембар 2014) био је југословенско-српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Пауколики зглавкари

Арахнида (Arachnida) су најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама. (Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.) Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи. Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.

Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је и карактеристична за сваки од редова на које је подељена класа арахнида, па се више информација о њој може добити у оквиру сваког од наведених редова.

Тело им се састоји из два дела, цефалоторакса (cephalothorax), и абдомена (abdomen).

Правокрилци

Правокрилци (Orthoptera) су велики ред крилатих инсеката, коме припадају чести инсекти попут скакаваца, зрикаваца, роваца и попаца. Више од 20.000 врста је дистрибуирано широм света.

Чедомир Јанић

Чедомир Ј. Јанић (Карловац, 1934 — Београд, 2013) био је историчар ваздухопловства, пилот, падобранац, ваздухопловни моделар, а од 1971. до 2002. године директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.