1919

1919. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

  • 31. јул — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република.

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Датум непознат

Рођења

Јануар

Април

Мај

Јул

Септембар

Септембар

Смрти

Јануар

Април

Јул

Август

Децембар

Нобелове награде

Види још

2000

2000. је била преступна година.

2013

2013. је била проста година.

27. јануар

27. јануар је двадесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 338 дана (339 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Chrysomelidae

Insekti iz porodice buba Chrysomelidae uobičajeno su poznati kao listne bube. Ova porodica obuhvata preko 37.000 (a verovatno bar 50.000) vrsta u više od 2.500 rodova, što je čini jednom od najvećih i najčešće susretanih od svih porodica buba. Poznate su brojne podfamije, neke od njih su navedene u nastavku. Precizna taksonomija i sistematičnost će se verovatno promeniti sa tekućim istraživanjima.

Љубомир Давидовић

Љубомир М. Давидовић (Влашка, 24. децембар 1863 — Београд, 19. фебруар 1940) је био српски и југословенски политичар, државник. 1912. је постао вођа Самосталне радикалне странке, оснивач и вођа Демократске странке од 1919. до смрти 1940, након Првог светског рата и стварања Краљевине СХС, састављао је испред своје странке Владу три пута (два пута 1919. и једном 1924), али је на њој остао размерно кратко, свега 289 дана.

1905. је био председник Народне скупштине. У више наврата министар просвете 1904, 1914−1917. и 1918−1919. и министар унутрашњих дела 1920. Председник Београдске општине 1909−1914.

Био је активан члан и једно време председник Народне одбране.

Вајмарска република

Вајмарска република (нем. Weimarer Republik) била је немачка држава у периоду од 1919. до 1933. Име долази од града Вајмара, где је одржана национална скупштина сазвана да донесе нови устав након што је немачка монархија укинута после пораза у Првом светском рату. Службени назив државе је био Немачки рајх (нем. Deutsches Reich — „Немачко царство“).Овај први покушај успостављања либералне демократије у Немачкој, у време великих тензија и унутрашњих конфликата, био је безуспешан и доживео је коначну пропаст доласком Адолфа Хитлера и Нацистичке партије на власт 1933. године. Мада технички, устав из 1919. није у потпуности укинут до краја Другог светског рата, правне мере које је преузела нацистичка влада 1933. познате под именом глајхшалтунг (Gleichschaltung) су у ствари уништиле све механизме типичног демократског система, па се као уобичајени крај Вајмарске Републике узима 1933. година.

Великопољски устанак (1918—1919)

Великопољски устанак 1918–1919 (пољ. powstanie wielkopolskie 1918–19 roku, нем. Großpolnischer Aufstand) или Познањски рат је био војна побуна Пољака у Великопољском региону (тадашња: Познањска велика кнежевина или Провинција Позен) против немачке власти. Устанак је имао значајан утицај на Версајски споразум, који је обновљеној Другој пољској републици признао простор који су освојили пољски побуњеници. Овај регион је био део Државне заједнице Пољске и Литваније пре Друге поделе 1793. године када је припојен Пруском краљевству.

Версајски споразум

Версајски споразум (или Версајски мировни систем) је назив за мировни уговор закључен 28. јуна 1919. у Версају између Антанте и Немачке. Након Првог светског рата, одржана је Париска конференција мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу) а мировни уговори закључени су са сваком побеђеном државом посебно. Ово је био један од тих уговора. Како су главне седнице конференције одђаване у палатама Версаја, усталио се назив: Версајски споразум. Главну реч на тој конференцији имали су државници великих сила Антанте, а заступано је 27 држава из Антантине коалиције.

Немачка је у складу са овим уговором морала признати да је искључиви кривац за Први светски рат, пристати да се Алзас и Лорену врате Француској, да се у северном Шлезвигу проведе плебисцит, да се неки погранични градови врате Белгији, да се у подручју Сара успостави 15-годишња управа Лиге народа и након тога проведе плебисцит о њеној коначној припадности Немачкој или Француској. Надаље, Немачка је морала признати припајање пољских подручја новоствореној држави Пољској и признати јој преко коридора излаз на Балтичко море према луци Гдањск. Немачке колоније и немачка имовина у тим колонијама припали су највећим делом Великој Британији, а затим Француској, Јапану, Белгији, Португалији, Јужноафричкој Унији и Аустралији. Немачка је од почетка 1929. године морала платити ратне одштете у износу од 5 милијарди долара, а остало, што је требало накнадно утврдити, исплатити у 30 година. Осим тога, због штета које је нанела подморничким ратом, Немачка је морала испоручити победничким државама готову сву своју трговачку морнарицу и за те државе сваке године производити утврђени број нових бродова. Није смела увозити ни извозити оружје, није смела имати подморнице, а ради војске могла је држати само 100.000 војника у копненим и 15.000 војника у морнаричким постројењима, док није смела имати ратно ваздухопловство ни генералштаб. Уз поништење пријашњих уговора, Немачка је морала признати новонастале државе у Европи и обвезати се да неће припојити Аустрију.Тадашњи економисти, као на пример Џон Мејнард Кејнс, су предвидели да је овај споразум био преоштар и да су висина одштете била превисока и контрапродуктивна.

Грчко-турски рат (1919—1922)

Грчко-турски рат вођен између маја 1919. и октобра 1922. Неки га зову Рат у Малој Азији или Грчком кампањом у Турском рату за независност.

То је био низ војних похода током комадања Османског царства, након Првог светског рата. Рат је вођен између грчке војске и османске регуларне војске и турских националиста, који су касније основали Републику Турску.Грчка кампања отпочела је зато што су савезници из Антанте, посебно британски премијер Дејвид Лојд Џорџ, обећали Грчкој, за савезништво у рату, територијално проширење на рачун противничког Османског царства. Завршио је тако да су се Грци морали повући на границе од пре почетка рата и великом разменом становништва, с ново установљеном Републиком Турском, и мировним уговором из Лозане.

Пропаст војне кампање Грчке, неуспеси у турско-јерменском рату, као и неуспеси у француско-турском рату против Турског националистичког покрета, присилили су Савезнике, да напусте Мир из Севра и преговарају у Лозани о новом мировном споразуму. На крају су морали признати независност Турске Републике и турски суверенитет над Источном Тракијом и Анадолијом.

Мађарско-румунски рат (1919)

Мађарско-румунски рат (мађ. 1919-es magyar-román háború; рум. Războiul Maghiaro-Român din anul 1919) је рат вођен између Краљевине Румуније и Мађарске Совјетске Републике. Избио је марта, а трајао до августа 1919. године. Избио је због Трансилваније, која је припојена Румунији 1. децембра 1918. године „Прокламацијом о уједињењу“. Она је донета у Алба Јулији и усвојили су је трансилвански Румуни, у чему их је подржала депутација трансилванских Саксонаца (Саси), али не и Секељи (Мађари) и Немци из Баната. Априла 1919. године на власт у Мађарској дошли су бољшевици, обећавши повраћај изгубљених територија, и прогласили су Мађарску Совјетском републиком. Армија нове владе брзо започиње дејства за повраћај Трансилваније, али Румунија врши контранапад и окупира велики део територије Мађарске, укључујући и престоницу Будимпешту. Мађарска Совјетска Република је уништена и нова мађарска власт започиње бели терор у земљи. Румунска војска се повукла из Мађарске марта 1920. године.

Међународна унија за чисту и примењену хемију

Међународна унија за чисту и примењену хемију (енгл. International Union for Pure and Applied Chemistry, IUPAC) је међународна, невладина, научна организација која за циљ има напредак хемијских дисциплина. IUPAC је најпризнатији на пољу постављања стандарда у именовању једињења (IUPAC номенклатура).Идеја о потреби сарадње међу хемичарима света као и усвајања заједничких стандарда релативно је стара. Први у низу оваквих састанака (који уједно и представљају претечу оснивању Уније) одржан је на иницијативу и у организацији Фридриха Кекулеа 1860. године. Ово ће бити први у низу састанака који ће за производ имати усвајање Женевске номенклатуре 1892. која представља први покушај организације номенклатуре органских једињења. Конкретнија претеча Уније, било је Међународно удружење хемијских друштава, које ће на састанку у Паризу 1911. јасно указати на задатке и цињеве деловања оваквог удружења.

Унија је коначно основана 1919. године и чинили су је хемичари како из индустријских тако и из академских кругова. Од тада је Унија знатно порасла. Има 45 националних тела (међу којима је и Србија и Црна Гора) као и 20 националних подружних тела која имају статус посматрача.

Унија је унутрашњи организована на неколико одељења:

физичка и биофизичка хемија

неорганска хемија

органска и биомолекуларна хемија

полимери

аналитичка хемија

хемија и околина

хемија и здравље људи

хемијска номенклатура и приказивање структуреУ овим одељењима на добровољној бази ради око 1.200 хемичара широм света.

Унија редовно објављује различите публикације претежно везане за номенклатуру и стандарде.

Париска мировна конференција 1919.

Париска мировна конференција 1919. године је била конференција коју су организовали победници у Првом светском рату како би установили мировне споразуме између Савезника и поражених Централних сила. Конференција је отворена 18. јануара 1919. године и трајала је до 21. јануара 1920. године са неколико прекида.

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Правокрилци

Правокрилци (Orthoptera) су велики ред крилатих инсеката, коме припадају чести инсекти попут скакаваца, зрикаваца, роваца и попаца. Више од 20.000 врста је дистрибуирано широм света.

Руски грађански рат

Руски грађански рат се водио од 1917. до 1923. Након успеха Октобарске револуције, нова руска (бољшевичка) влада је решила да успостави мир са Немачком, као што су обећали руском народу пре револуције. Званични споразум Брест-Литовски мир је потписан 6. марта 1918. Мир је био једини избор у очима Бољшевика, јер је руска војска била у хаосу када су Немци започели своје напредовање у фебруару 1918. Стара руска војска је организована у Црвену армију радника и сељака и још увек је била у расулу.

Мир је изазвао велик број антибољшевичких група унутар и изван Русије у борбу против нове власти. На пример, Винстон Черчил је рекао да бољшевизам мора бити ”угушен у својој колевци”.

Већина борби се завршила 1920, али значајни отпори у неким деловима су се наставили до 1922 (на пример Крондштатски устанак, Тамбова побуна и задњи отпор Белих на Далеком истоку).

Совјетска историографија традиционално није примењивала одредницу “Руски” и користила је термин “Грађански рат и Војна интервенција 1917—1923”, зато што је то у својој дефиницији укључивао и Пољско-совјетски рат, отпор у Украјини, као и отпор Басмачија и страну интервенцију у Централној Азији.

Списак округа Монтане

У савезној држави Монтана постоји 56 округа. У Монтани постоје два здружена града-округа–Анаконда са округом Дир Лоџ и Бјут са округом Силвер Боу. Део Националног парка Јелоустоун који се налази у Монтани није био део ниједног округа све до 1978, када је један његов део номинално ушао у састав округа Галатин, а остатак у округ Парк.

Поштанска скраћеница за Монтану је MT а њен ФИПС државни код је 30.

Споразум у Сен Жермену (1919)

Споразум у Сен Жермену је потписан 10. септембра 1919. године у палати Сен Жермен ен Ле код Париза (франц. Château de Saint-Germain-en-Laye) између земаља сила Антанте и новоосноване Републике Аустрије, као припаднице поражених Централних сила. Ово је један од мировних уговора којима је завршен Први светски рат а који су на Париској конференцији мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу) закључени са сваком побеђеном државом посебно.

Према споразуму, којим је регулисан распад Аустроугарске, Република Аустрија, састављена од већине територије на којима су живели говорници немачког језика, је морала да призна независност Мађарске, Чехословачке, Пољске и Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У споразуму су се регулисале и ратне репарације, којима је Аустрија требало да плати ратне трошкове сила Антанте.

Тријанонски споразум

Тријанонски споразум је закључен 4. јуна 1920. године у палати Велики Тријанон у Версају (Француска), између земаља Антанте и Мађарске. Споразум је регулисао статус нове независне мађарске државе и дефинисао њене границе према суседима. Ово је један од мировних уговора којима је завршен Први светски рат, а који су на Париској конференцији мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу) закључени су са сваком побеђеном државом посебно. Око 3,5 милиона Мађара остало је изван матичне земље, највише у Румунији.

Централне силе

Централне силе, односно Савез централних сила, био је војни савез који су почевши од 1914. године чиниле Аустроугарска, Немачка и Турска, а 1915. године им се прикључила и Бугарска, од када је овај савез посао познат и као Четворни савез. Био је један од два главна војна савеза током Првог светског рата и борио се против сила Антанте. Савез се распао у јесен 1918. године.Назив Централне силе потиче од тога што су чланице овог савеза у геополитичком смислу заузимале централни, односно средишњи положај, између Русије на истоку и Француске на западу.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.