1918

1918. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Рођења

Јануар

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Јул

Септембар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Југословени

Појам Југословени у српском језику има вишеструко значење и употребљава се у функцији демонима, односно политонима, а има и неколико етнонимских значења. Током историје, овај појам је у ширем смислу употребљаван за означавање свих Јужних Словена, а његово значење је потом сужено на припаднике оних јужнословенских народа који су се нашли у саставу државе Југославије. Поред ових етнонимских значења, појам Југословени је добио и посебно демонимско, односно политонимско значење, као општи назив за све становнике, односно држављане Краљевине Југославије. У склопу тадашње политике интегралног југословенства, појам Југословени је добио и посебно национално значење, као назив за припаднике јединствене "југословенске нације", састављене од три "племена" (српског, хрватског и словеначког). Насупрот интегралистичком концепту, који је пропао заједно са Краљевином Југославијом, опште демонимско, односно политонимско значење појма Југословени одржало се и за време постојања ФНРЈ (1945-1963), СФРЈ (1963-1992) и СРЈ (1992-2003). У социјалистичкој Југославији, појам је накнадно добио још једно, специфично значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само у смислу држављанства, већ и у смислу општенародне (панетничке) припадности изјашњавали као панетнички Југословени.

Љубодраг Димић

Љубодраг Димић (Земун, 1956) је српски историчар, универзитетски професор и редовни члан САНУ.

Александар I Карађорђевић

Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934). Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.

Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића).

Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Босна и Херцеговина (Аустроугарска)

Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу је назив за раздобље од 1878. до 1918. године када је Босна и Херцеговина била под управом Аустроугарске. Према државно-правном статусу, читаво раздобље се дели на два периода: окупациони и анексиони. Током окупационог периода, који је трајао од Берлинског конгреса (1878) до Анексије (1908), Босна и Херцеговина је била под аустроугарском окупацијом, али формално и даље под државним суверенитетом Османског царства. Током анексионог периода, који је трајао од аустроугарске анексије (1908) до стварања Краљевине СХС (1918), Босна и Херцеговина је била под пуним суверенитетом Аустроугарске.

Краљевина Југославија

Краљевина Југославија је била држава у југоисточној Европи, која је већим делом захватала Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945. Заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Републике Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине се налазила династија Карађорђевића.

Краљевина Србија

Краљевина Србија је бивши званични назив државе Србије у раздобљу између 1882. и 1918. године.

Србија је проглашена краљевином одлуком Народне скупштине 6. марта 1882. године, чиме је Кнежевина Србија уздигнута на ниво краљевине.

Први нововековни Краљ Србије Милан Обреновић је владао до 1889. када је абдицирао у корист свог тада малолетног сина Александра. Због малолетства Краља до 1893. је владало трочално Краљевско Намесништво.

1903. десила се смена династије превратом у ноћи између 10. и 11. јуна када је убијен Краљ Александар Обреновић а за новог краља проглашен Петар Карађорђевић.

Држава је проширила своју територију 1912—1913. на простор који је до тада био под турском влашћу т.ј. на простор Старе Србије учешћем у Балканским ратовима (Први и Други балкански рат).

Као исход Првог светског рата Краљевина Србија је као таква постојала све до 1. децембра 1918. када је прокламовано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца под даљом владавином српске династије Карађорђевић. Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца непосредно су претходили закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.

Краљевина Угарска (1000—1918)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, мађ. Magyar Királyság, нем. Königreich Ungarn) била је монархија у средњој Европи, која је постојала од средњег вијека до 20. вијека (1000—1918). Кнежевина Угарска се успоставила као хришћанска краљевина крунисањем првог краља Стефана I у Острогону око 1000. године; његова породица (династија Арпад) била је челу монархије 300 година. Од 12. вијека, краљевина постоје европска средња сила у Западном свијету.

Током османске окупације средишег и јужног подручја Угарске у 16. вијеку, земља је подијељена на три дијела: хабзбуршку Краљевину Угарску, османску Угарску и полунезависну Кнежевину Трансилванију. Хабзбрузи су били на угарском пријестолу све од Мохачке битке до 1918. године и играли су кључну улогу у ратовима против Османског царства.

Од 1867. године територије повезане са угарском круном постале су дио Аустроугарске под назовим Земље круне Светог Стефана. Монархија је окончана збацивање с пријестола Карла IV 1918, када је Угарска постала република. Краљевство је номинално обновљено током „Намјесништва” од 1920. до 1946, када је отпочела совјетска окупација.

Краљевина Угарска је била мултиетничка држава од свог оснивања до Тријанонског споразума и обухватала је подручје данашње Мађарске, Пољске, Словачке, Румуније, Србије и осталих држава са којим данас Мађарска дијели државну границу. Од 1102. године укључивала је и Хрватску, која је била у персоналној унији са њом, уједињену под угарским краљем.

Краљевина Црна Гора

Краљевина Црна Гора је назив за државу Црну Гору у историјском раздобљу од 1910. до 1918. године. Почетак овог периода означен је уздизањем дотадашње Књажевине Црне Горе на степен краљевине (1910). Овом промјеном, Црна Гора се по државном рангу изједначила са сусједном Крљевином Србијом и другим сувереним краљевинама, а династија Петровића-Његоша је добила статус краљевске династије. Промјена државног ранга извршена је доношењем посебног закона, који је имао уставну снагу, али само у смислу промјене државног назива и владарског наслова, тако да је на снази и даље остао дотадашњи Устав Књажевине Црне Горе из 1905. године. Пријестоница је и даље остала на Цетињу. Једини владар био је краљ Никола I Петровић-Његош.

Пољска

Пољска (пољ. Polska), званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.

Први светски рат

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Први светски рат познат је и под именима Велики рат и Светски рат (до избијања Другог светског рата).

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Србија, Црна Гора, Русија, Француска, Велика Британија и Јапан. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због Лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. САД улазе у рат 6. априла 1917. после објављивања Цимермановог телеграма којим добијају повод. Румунија приступа Антанти 1916 када је потписан Букурешки споразум.. Грчка је на почетку рата била неутрална, али 1917. приступа страни Антанте. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.

Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.

Рат се водио на неколико ратишта који су пресецали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 km. Западни фронт простирао се од Антверпена на северу и неутралне Швајцарске на југу. На Источном фронту, који се водио на дужини од 1600 km, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. Поред тога, жестоки сукоби су вођени на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту, а непријатељства су се одвијала на мору, и по први пут, у ваздуху.

Рат је окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустроугарска и Османско царство су били распуштени. Од територија које је заузимала Аустроугарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Османско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, док је језгро Османског царства реорганизован у Републику Турску. Руска Империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, је изгубила велики део територије на западу, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова и био је важан фактор избијању Другог светског рата.

Солунски фронт

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој (Национална шизма).

На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну и осталим српским војним гробљима у Македонији.

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (скраћено СР Босна и Херцеговина или СР БиХ) је била једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива — најпре је априла 1945. названа Федерална Држава Босна и Херцеговина, доношењем првог Устава 1946. названа је Народна Република Босна и Херцеговина, а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Спадала је међу средње развијене југословенске републике. По привредном развоју иза ње су биле СР Црна Гора и СР Македонија. Била је трећа по величини после СР Србије и СР Хрватске. Главни град је био Сарајево.

Конститутивни народи у СР БиХ били су — Муслимани (званично шеста југословенска нација, од 1971. године, данас користе назив Бошњаци), Срби и Хрвати. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били Украјинци, али нису имали статус званичне народности.

Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта 1992. године, а 8. априла 1992. године „крње Председништво” јој је променило назив у Република Босна и Херцеговина. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992. године. По проглашењу независности Босне и Херцеговине, у њој је избио грађански рат, који је трајао до 1995. године када је потписивањем Дејтонског споразума створена нова Босна и Херцеговина.

Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија (скраћено СР Србија) је била једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, састојала се из три дела — уже Србије и две аутономне покрајине — САП Војводине и САП Косова. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — Београд.

СР Србија настала је дефакто одмах по ослобођењу Србије, крајем 1944. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Под називом Федерална Држава Србија званично је настала 9. априла 1945. године на заседању АСНОС-а. После проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 19. фебруара 1946. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Српске земље

Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана, као и на државе и територије из каснијих периода које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа.

Хабзбуршка монархија

Хабзбуршка монархија (њем. Habsburgermonarchie), некад и Аустријска монархија (њем. Österreichische Monarchie) или Дунавска монархија (њем. Donaumonarchie), незваничан је назив који користе историчари за земље и покрајине којим је владао млади аустријски огранак династије Хабзбург до 1780. године, а затим њен насљедник династија Хабзбург-Лорен све до 1918. Монархија је била сложена држава састављена од територија унутар и изван Светог римског царства, уједињена само под једним монархом. Династички главни град је био Беч, осим од 1583. до 1611. године, када је био премјештен у Праг. Од 1804. до 1867. Хабзбуршка монархија је била формално уједињена као Аустријско царство, а од 1867. до 1918. као Аустроугарска монархија.

Глава аустријске гране династије Хабзбург је често био изабрани Свети римски цар све до распада царства 1806. године; од 1415. до распада царства 1806. само Карло VII није био хабзбуршки владар Аустрије. Два ентитета никада нису била погранична, Хабзбрушка монархија је покривала многе земље изван Светог римског царства, а већином Царства су владале друге династије. Хабзбуршка монархија обично није укључивала све територије којим су владали Хабзбурзи. Старија грана династије је владала Шпанијом до 1700, али се обично није укључивала у дефиницију „Хабзбуршке монархије” након владавине Карло V, који је подијелио династију између аустријских и шпанских грана након своје абдикације 1556. године.

Централне силе

Централне силе, односно Савез централних сила, био је војни савез који су почевши од 1914. године чиниле Аустроугарска, Немачка и Турска, а 1915. године им се прикључила и Бугарска, од када је овај савез посао познат и као Четворни савез. Био је један од два главна војна савеза током Првог светског рата и борио се против сила Антанте. Савез се распао у јесен 1918. године.Назив Централне силе потиче од тога што су чланице овог савеза у геополитичком смислу заузимале централни, односно средишњи положај, између Русије на истоку и Француске на западу.

Чехословачка

Чехословачка, или Чешко-Словачка (чеш. и свк. Československo, Česko-Slovensko), је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у егзилу која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980-их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.