1917

1917. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Јануар

Фебруар

Март

Април

Јун

  • 7. јун — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек.
  • 11. јунАлександар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину.

Јул

Октобар

Новембар

Децембар

Рођења

Фебруар

Мај

Јун

Јул

Август

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Децембар

Нобелове награде

Види још

26. октобар

26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.

29. мај

29. мај (29.5.) је 149. дан године по грегоријанском календару (150. у преступној години). До краја године има још 216 дана.

Grbice

Grbice ili geometarski moljci su moljci koji pripadaju familiji Geometridae iz reda insekata Lepidoptera, moljaca i leptira. Njihovo naučno ime potiče od antičke grčke reči geo γη ili γαια „zemlja” i metron μέτρων „mera” u smislu načina na koji se njihove larve ili inčni crvi kreću, što podseća na „merenje zemljišta”. Ovo je veoma velika porodica, koja ima oko 23,000 opisanih vrsta moljaca, od čega je više od 1400 vrsta iz šest potfamilija, autohtono u Severnoj Americi. Poznati član je biberasti moljac, Biston betularia, koji je bio podvrgnut brojnim istraživanjima populacijske genetike. Nekoliko drugih geometrskih moljaca su ozloglašene štetočine.

Opštine Meksika

Opštine (municipios u španskom) su drugi nivo administrativne podele u Meksiku (pri čemu se prvi nivo administrativne podele sastoji od država). Postoji 2.438 opština u Meksiku. One u proseku imaju 45.616 stanovnika. Unutrašnja politička organizacija i njihove odgovornosti su definsane 115-tim člankom ustava iz 1917. i to je detaljnije obrazloženo u konstitucijama država kojima pripadaju.

Џејмс Рејнвотер

Лео Џејмс Рејнвотер (енгл. Leo James Rainwater, 9. децембар 1917. – 31. мај 1986.) био је амерички физичар, који је 1975. године, заједно са Огеом Нилсом Бором и Беном Ројом Мотелсоном, добио Нобелову награду за физику „за октриће повезаности између заједничког и честичног кретања у атомском језгру и развијању теорије структуре атомских језгара базираних на овој зависности”.

Џон Кенеди

Џон Фицџералд „Џек“ Кенеди (енгл. John Fitzgerald "Jack" Kennedy; Бруклајн, 29. мај 1917 — Далас, 22. новембар 1963) је био 35. председник Сједињених Америчких Држава од 1961. до 1963. године као члан Демократске странке. Кенеди је био најмлађи председник и први католик на том месту.Атентат на њега, 22. новембра 1963. године се често сматра дефинишућим моментом америчке историје 1960-их. Званична верзија је да га је убио бивши маринац Ли Харви Освалд у Даласу, приликом званичне политичке посете Тексасу, мада постоје сумње да се ради о завери.

Друга битка на Ени

Друга битка на Ени је највећа битка Нивелове офанзиве у Првом светском рату. То је била битка између француске и немачке војске на реци Ени од 16. априла до 9. маја 1917. Завршила се катастрофално и за француску војску и њеног команданта Робера Нивела. После те битке главни терет офанзивних напора на Западном фронту подузима британска војска.

Конститусион де 1917, Хонутиља (Хонута)

Конститусион де 1917, Хонутиља (шп. Constitución de 1917, Jonutilla) насеље је у Мексику у савезној држави Табаско у општини Хонута. Насеље се налази на надморској висини од 5 м.

Конститујентес де 1917 (Дуранго)

Конститујентес де 1917 (шп. Constituyentes de 1917) насеље је у Мексику у савезној држави Дуранго у општини Дуранго. Насеље се налази на надморској висини од 2400 м.

Најарит

Држава Најарит (шп. Estado de Nayarit), мексичка савезна је држава на обали Тихог океана. Основана је 1917. од територије некадашњег војног округа Тепик. Има површину од 26.979 km², и око 0,9 милиона становника.

У главном граду Тепик живи 500.000 људи. Тепик је реч из језика локалних Индијанаца и значи „место између планина“.

Држава Најарит се налази између држава Синалоа, Дуранго и Закатекас на северу и државе Халиско на југу. Најариту припадају и острва Трес Маријас.

Нобелова награда за физику

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици. Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске акадмеије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.Прва Нобелова награда за физику додељена је 1901. године Вилхелму Конраду Рендгену, који је добио 150.782 шведске круне. Џон Бардин је једини двоструки добитник—1956. и 1972. године. Марија Кири је такође добила две Нобелове награде, за физику 1903. и за хемију 1911. године. Вилијам Лоренс Браг је, до октобра 2014. године, био најмлађи Нобеловац икада; освојио је награду 1915. године, са 25 година. И даље је најмлађи Нобеловац за физику. Само су три добитнице ове награде, и то Марија Кири (1903), Марија Геперт-Мајер (1963) и Дона Стрикланд (2018). До 2018. године, 209 особа добило је Нобелову награду за физику.Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Осам пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1917. године јер је Нобелов одбор за физику одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1918. године Чарлсу Гловеру Баркли и рачунала се за 1917. годину. Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Максу Планку, као и 1921. године Алберту Ајнштајну, 1924. године Манеу Сигбану, 1925. године Џејмсу Франку и Густаву Херцу, 1928. године Овену Ричардсону, 1932. године Вернеру Хајзенбергу и 1943. године Отоу Штерну, при чему је свака награда додељена наредне године.

Октобарска револуција

Октобарска револуција, службено Велика октобарска социјалистичка револуција, такође позната и као Бољшевичка револуција или Новембарска револуција, је била друга фаза Руске револуције 1917. (прва фаза је била Фебруарска револуција). Октобарску револуцију су предводили Владимир Лењин и бољшевици, заједно са мењшевицима, левим социјалистима-револуционарима и анархистима.

Први светски рат

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Први светски рат познат је и под именима Велики рат и Светски рат (до избијања Другог светског рата).

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Србија, Црна Гора, Русија, Француска, Велика Британија и Јапан. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због Лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. САД улазе у рат 6. априла 1917. после објављивања Цимермановог телеграма којим добијају повод. Румунија приступа Антанти 1916 када је потписан Букурешки споразум.. Грчка је на почетку рата била неутрална, али 1917. приступа страни Антанте. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.

Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.

Рат се водио на неколико ратишта који су пресецали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 km. Западни фронт простирао се од Антверпена на северу и неутралне Швајцарске на југу. На Источном фронту, који се водио на дужини од 1600 km, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. Поред тога, жестоки сукоби су вођени на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту, а непријатељства су се одвијала на мору, и по први пут, у ваздуху.

Рат је окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустроугарска и Османско царство су били распуштени. Од територија које је заузимала Аустроугарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Османско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, док је језгро Османског царства реорганизован у Републику Турску. Руска Империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, је изгубила велики део територије на западу, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова и био је важан фактор избијању Другог светског рата.

Руска Империја

Руска Империја (рус. Росси́йская Импе́рия), позната и као Царевина Русија, Царска Русија или само Русија, или Сверуска империја (рус. Всеросси́йская импе́рия), јесте руска држава која је постојала у периоду од 1721. до 1917. године.

Руски цар Петар Велики је по завршетку Великог северног рата (1721) узео титулу императора и преобразио Руско царство у Руску Империју, а њу је након Фебруарске револуције (1917) наследила Руска република, односно Савез Совјетских Социјалистичких Република.

Историју руске државе у овом периоду обележила је намера Петра Великог да Русију реформише по западном узору.

Глава државе, руски император, имао је неограничену, апсолутну власт до 1905. године. Русија је проглашена републиком 14. септембра 1917. године.

Руска револуција

Руска револуција 1917. је представљала низ политичких, економских и друштвених превирања у Русији, у време њеног уласка у Први светски рат на страни Србије и Сила антанте, иницираних од стране Руске социјал-демократске радничке партије, које су започеле збацивањем руске монархије на челу са императором Николајем II, а затим збацивањем либералне и умерене Привремене владе, што је довело до успостављања диктатуре под контролом бољшевика. Ово је довело до грађанског рата и оснивања Совјетског Савеза (1922). Совјетски Савез се распао 1991. године.

Фебруарска револуција (март 1917) је била револуција са фокусом на Петровграду (сад Санкт Петербург), престоницом Русије у то време. У хаосу, чланови Империјалног парламента (думе) преузели су контролу на земљом, формирајући привремену владу која је у знатној мери била доминирана интересима великих капиталиста и аристократије. Руководство војске је сматрало да немају средстава за сузбијање револуције, што је резултирало Николајевом абдикацијом. Совјети, који су предоминатно били сачињени од војника и урбане индустријске радничке класе, иницијално су дозволили привременој влади да управља, али су инсистирали на прерогативу да утичу на владу и да контролишу разне милиције. Фебруарска револуција се догодила у контексту тешких војних проблема током Првог светског рата (1914–18), који су оставили највећи део Руске армије у стању побуне.

Период двојне власти је уследио, током кога је привремена влада држала државну власт, док је национална мрежа савета, коју су водили социјалисти, имала подршку нижих класа и, све више, левичарски настројене урбане средње класе. Током тог хаотичног периода дошло је до бројних побуна, протеста и мноштва штрајкова. Многе социјалистичке политичке организације биле су ангажоване у свакодневној борби и настојале су да задобију утицај унутар думе и совјета. Међу њима су централну позицију имали Бољшевици предвођени Владимиром Лењином који је водио кампање за непосредан престанак рата, предају земљишних поседа сељацима и фабрика радницима. Кад је привремена влада одлучила да настави са ратом против Немачке, Бољшевици и друге социјалистичке фракције су искористили виртуално универзални презир према ратним напорима као оправдање за даље унапређење револуције. Бољшевици су претворили радничке милиције под њиховом контролом у Црвену гарду (касније Црвену армију) над којом су имали знатну контролу.У Октобарској револуцији (новембер по грегоријанском календару), бољшевици су предводили оружану побуну радника и војника у Петрограду којом су успешно збацили са власти привремену владу, преносећи власт на совјете. Престоница је премештена у Москву убрзо након тога. Бољшевици су осигурали јаку базу подршке унутар совјета и, сад као врховна владајућа странка, успоставили су федералну владу посвећену реорганизацији бивше империје у прву социјалистичку републику на свету, практикујући совјетску демократију на националној и међународној скали. Обећање да ће окончати руско учешће у Првом светском рату је било одмах испоштовано са потписивањем бољшевичких вођа Брест-литовског мира са Немачком у марту 1918. Да би се додатно осигурала нова држава, Чека је успостављена која је функционисала као револуционарна тајна служва. Она је настојала да искорени и казни оне који су сматрани „непријатељима народа” у кампањама које су свесно моделоване по узору на сличне догађаје током Француске револуције.

Ускоро након тога, грађански рат је избио између „црвених” (бољшевика), „белих” (контрареволуционара), независних покрета и небољшевичких социјалиста. Трајао је неколико година, током којих су бољшевици поразили Беле и све ривалске социјалисте и након тога реконституисали себе као Комунистичку партију. На тај начин, револуција је поплочала пут за стварање Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) 1922. године. Док су се многи значајни историјски догађаји одвили у Москви и Петрограду, било је исто тако видних покрета у градовима широм државе, међу националним мањинама широм царстава и у руралним областима, где су сељаци преузели и редистрибуирали земљиште.

Руски грађански рат

Руски грађански рат се водио од 1917. до 1923. Након успеха Октобарске револуције, нова руска (бољшевичка) влада је решила да успостави мир са Немачком, као што су обећали руском народу пре револуције. Званични споразум Брест-Литовски мир је потписан 6. марта 1918. Мир је био једини избор у очима Бољшевика, јер је руска војска била у хаосу када су Немци започели своје напредовање у фебруару 1918. Стара руска војска је организована у Црвену армију радника и сељака и још увек је била у расулу.

Мир је изазвао велик број антибољшевичких група унутар и изван Русије у борбу против нове власти. На пример, Винстон Черчил је рекао да бољшевизам мора бити ”угушен у својој колевци”.

Већина борби се завршила 1920, али значајни отпори у неким деловима су се наставили до 1922 (на пример Крондштатски устанак, Тамбова побуна и задњи отпор Белих на Далеком истоку).

Совјетска историографија традиционално није примењивала одредницу “Руски” и користила је термин “Грађански рат и Војна интервенција 1917—1923”, зато што је то у својој дефиницији укључивао и Пољско-совјетски рат, отпор у Украјини, као и отпор Басмачија и страну интервенцију у Централној Азији.

Савезници у Првом светском рату

Савезници су биле земље које су се супроставиле Централним силама у Првом свјетском рату.

Припадници привобитне Тројне антанте 1907. године су биле Француска, Уједињено Крљевство и Русија. Италија је прекинула своје савезништво са Центалним силама, тврдећи да су Њемачка и Аустроугарска започеле рат, а да је савез са њима био само одбрамбене природе; започела је рат на страни Антанте 1915. године. Јапан је био још један важан члан. Белгија, Србија, Црна Гора и Румунија су биле придружене чланце Антанте.Мировни уговор из Севра из 1920. године дефинисао је Главне савезничке силе као Уједињено Краљевство, Русија, Француска, Италија и Јапан. Савезничке силе, осим Главних савезничких сила, су биле Јерменија, Белгија, Грчка, Хеџаз, Пољска, Португалија, Румунија, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца и Чехословачка.До објаве рата САД Њемачкој у априлу 1917. године дошло је јер је Њемачка прекршила неутралност САД нападајући међународне бродове и слањем Цимермановог телеграма Мексику. Објавила је рат Аустроугарској у децембру 1917. САД су ушле у рат као „придружена сила”, а некао формални савезник Француске и Уједињеног Краљевства, како би избјегли „страно мијешање”. Иако је са Османским царством и Бугарском САД прекинула односе, рат против њих није објавила.

Доминиони и Крунске колонија које су сачињавале Британску империју дале су огроман допринос ратним напорима Савезника, али нису имали независну спољну политику током Првог свјетског рата током кога је британски Ратни кабинет вршио оперативну контролу над снагама Британске империја. Владе Доминиона су контролисале регрутацију. Од почетка 1917. године, Ратни кабинет је замијењен Империјским ратним кабинетом у коме су Доминиони имали своје представнике.

Сајрус Венс

Сајрус Венс (енгл. Cyrus Vance; Кларксбург, Вирџинија, 27. март 1917 — Њујорк, 12. јануар 2002) је био државни секретар САД у администрацији Џимија Картера од 1977. до 1980. Оставку је поднео након неуспеле тајне мисије спасавања талаца заробљених у америчкој амбасади у Ирану током Исламске револуције. На том месту га је наследио Едмунд Маски.

Током ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини, Венс је био специјални изасланик Генералног секретара Уједињених нација. Венсовим план су привремено окончана непријатељства у Хрватској и одобрен је долазак УНПРОФОР-а. Венс је један од аутора мировног плана за Босну и Херцеговину 1993, који су Срби из Републике Српске одбили.

Солунски фронт

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој (Национална шизма).

На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну и осталим српским војним гробљима у Македонији.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.