1914

1914. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28
март
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31

Фебруар

Март

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Рођења

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Септембар

Октобар

Новембар

Смрти

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Новембар

Нобелове награде

Види још

2000

2000. је била преступна година.

28. јун

28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.

31. јул

31. јул (31.07) је 212. дан у години по грегоријанском календару (213. у преступној години) До краја године има још 153 дана.

4. април

4. април (04.04) је 94. дан у години по грегоријанском календару (95. у преступној години). До краја године има још 271 дана.

Југословени

Појам Југословени у српском језику има вишеструко значење и употребљава се у функцији демонима, односно политонима, а има и неколико етнонимских значења. Током историје, овај појам је у ширем смислу употребљаван за означавање свих Јужних Словена, а његово значење је потом сужено на припаднике оних јужнословенских народа који су се нашли у саставу државе Југославије. Поред ових етнонимских значења, појам Југословени је добио и посебно демонимско, односно политонимско значење, као општи назив за све становнике, односно држављане Краљевине Југославије. У склопу тадашње политике интегралног југословенства, појам Југословени је добио и посебно национално значење, као назив за припаднике јединствене "југословенске нације", састављене од три "племена" (српског, хрватског и словеначког). Насупрот интегралистичком концепту, који је пропао заједно са Краљевином Југославијом, опште демонимско, односно политонимско значење појма Југословени одржало се и за време постојања ФНРЈ (1945-1963), СФРЈ (1963-1992) и СРЈ (1992-2003). У социјалистичкој Југославији, појам је накнадно добио још једно, специфично значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само у смислу држављанства, већ и у смислу општенародне (панетничке) припадности изјашњавали као панетнички Југословени.

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Балканска кампања (Први светски рат)

Балканско ратиште у Првом светском рату обухвата војна дејства кoја су током Првог светског рата вођена на подручју Балканског полуострва између снага Антанте са једне и Централних сила са друге стране.

Битка код Таненберга

Битка код Таненберга 1914. године била је велики сукоб између Руског царства и Немачког царства у првим данима Првог светског рата. Сукобиле су се руска 1. и 2. армија и немачка 8. армија, између 17. августа и 2. септембра 1914. године.

Руска армија је користила радио да би преносила план напада, не користећи шифровање. Руси су били у уверењу да Немци неће имати могућност да користе преводиоце са руског, што се показало нетачним. Немци су били тако потпуно упућени у руске планове и будуће потезе.

Руске армије су прешле у Источну Пруску са циљем да заузму Калињинград. Битка се у почетку одвијала добро за Русе, који су се пробијали на запад пре немачког контранапада 20. августа, који је одбијен. Немачки командант фон Притвиц смењен је када је покушао да потпуно напусти источну Пруску. Услед пропасти Шлифеновог плана на западу, немачка команда нашла се у паници. Док су појачања са запада пристизала, командант немачке 8. армије, Макс Хофман, прегруписао је немачке снаге, оставивши мале снаге пред руском 1. армијом која је стизала са истока, а направивши замку за руску 2. армију која је напредовала са југа.

Немачки командант Херман фон Франкоа пресекао је издужене линије снабдевања 2. армије, што је довело до масовних предаја и готово потпуног уништења 2. армије код места Фрогенау. Начелник штаба новог команданта фронта, фон Хинденбурга, Ерих фон Лудендорф, послао је телеграм о победи из оближњег села Таненберга и битка је по њему названа по изричитом захтеву Хинденбурга. Хофман је веровао да Хинденбург није имао никаквог учешћа у бици, и посетиоцима на фронту је приликом показивања

Хинденбурговог штаба говорио да је то место где је фелдмаршал спавао пре, после и у току битке. Хинденбург је инсистирао на оваквом називу битке, јер је на том месту била и битка код Гринвалда 1410. године где су словенске снаге поразиле Тевтонске витезове. Занимљиво, и један Хинденбургов предак погинуо је у тој бици.

Радије него да јави пораз цару, Самсонов је извршио самоубиство пиштољем 29. августа. Наћи ће га немачка патрола наредног дана. Командант 1. армије Рененкамф био је принуђен да се повуче из Пруске, и тако су руске снаге напустиле Немачку.

Ова битка је централни мотив романа Август 1914. Александра Солжењицина.

Војска Краљевине Србије (1914—1918)

У јулу 1914. године Краљевина Србија, којом је владао краљ Петар први Карађорђевић, бројала је 4.700.000 становника, обухватајући 98.938 km² данашњу средишњу Србије, Рашку, Косово и Метохију и већи део Македоније, који су јој под именом „Стара Србија“ припали 30. маја 1913. године, након Првог балканског рата.

Енкориџ

Енкориџ (енгл. Anchorage) највећи је град америчке савезне државе Аљаска и уједно амерички град који се најбрже развија. По попису из 2005. године има 278.700 становника. Град је основан 1914. због изградње железнице према Фербанксу. Енкориџ се налази у југоисточној Аљасци, јужно од Маунт Макинлија.

Колубарска битка

Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 km. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Битка је у својим фазама била рововског типа. После победе српске војске у Колубарској бици на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје. По окончању битке долази до спорадичне епидемије тифуса која ће добити велике размере почетком 1915.

Краљевина Црна Гора

Краљевина Црна Гора је назив за државу Црну Гору у историјском раздобљу од 1910. до 1918. године. Почетак овог периода означен је уздизањем дотадашње Књажевине Црне Горе на степен краљевине (1910). Овом промјеном, Црна Гора се по државном рангу изједначила са сусједном Крљевином Србијом и другим сувереним краљевинама, а династија Петровића-Његоша је добила статус краљевске династије. Промјена државног ранга извршена је доношењем посебног закона, који је имао уставну снагу, али само у смислу промјене државног назива и владарског наслова, тако да је на снази и даље остао дотадашњи Устав Књажевине Црне Горе из 1905. године. Пријестоница је и даље остала на Цетињу. Једини владар био је краљ Никола I Петровић-Његош.

Правокрилци

Правокрилци (Orthoptera) су велики ред крилатих инсеката, коме припадају чести инсекти попут скакаваца, зрикаваца, роваца и попаца. Више од 20.000 врста је дистрибуирано широм света.

Први светски рат

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Први светски рат познат је и под именима Велики рат и Светски рат (до избијања Другог светског рата).

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Србија, Црна Гора, Русија, Француска, Велика Британија и Јапан. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због Лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. САД улазе у рат 6. априла 1917. после објављивања Цимермановог телеграма којим добијају повод. Румунија приступа Антанти 1916 када је потписан Букурешки споразум.. Грчка је на почетку рата била неутрална, али 1917. приступа страни Антанте. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.

Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.

Рат се водио на неколико ратишта који су пресецали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 km. Западни фронт простирао се од Антверпена на северу и неутралне Швајцарске на југу. На Источном фронту, који се водио на дужини од 1600 km, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. Поред тога, жестоки сукоби су вођени на Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту, а непријатељства су се одвијала на мору, и по први пут, у ваздуху.

Рат је окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустроугарска и Османско царство су били распуштени. Од територија које је заузимала Аустроугарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Османско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, док је језгро Османског царства реорганизован у Републику Турску. Руска Империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, је изгубила велики део територије на западу, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова и био је важан фактор избијању Другог светског рата.

Сарајевски атентат

Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) 1914. године у Сарајеву, (Босни и Херцеговини) када је Гаврило Принцип из групе од шесторице атентатора (петорице Срба и једног босанског муслимана), чланови организације Млада Босна, којима је координирао Данило Илић, убили аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију, војвоткињу од Хоенберга. Политички мотиви убиства cy биле жеља за одвајањем аустроугарске провинције Босне и Херцеговине и њено уједињење у Велику Србију или Југославију. Иза организације убиства стајали су официри српске војске. Атентат је директно водио до Првог светског рата када је Аустро-Угарска дала ултиматум Србији, који је она делимично одбила. Аустро-Угарска је потом објавила рат Србији, што је било окидач за низ објава рата између других европских сила.

Главни инспиратори атентата били су шеф обавештајног одељења српске војске Драгутин Димитријевић Апис, његов помоћник мајор Воја Танкосић и обавештајац Раде Малобабић. Мајор Танкосић је обучио атентаторе и дао им бомбе и пиштоље. Атентаторима је дат приступ тајној мрежи скровишта и агената које је Раде Малобабић користио за убацивање оружја и оперативаца у Аустро-Угарску.

Атентатори, кључни људи тајне мреже и главни завереници у српској војсци који су још били живи су били ухапшени и осуђени. Особама ухапшеним у Босни је суђено у Сарајеву октобра 1914. Други завереници су ухапшени и суђено им је на монтираном процесу пред српским војним судом на Солунском фронту за невезане лажне оптужбе. Србија је погубила три главна војна завереника: Димитријевића, Малобабића и мајора Љубомира Вуловића.

Србија у Првом светском рату

Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације Аустроугарске 3. новембра 1918. године. Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску војску. Наредне године њена војска суочила се са Тројном инвазијом. Не желећи да се преда српска војска се повукла преко Албаније. Евакуисана је на Крф где се одморила, наоружала и реорганизовала. Одатле је пребачена на Солунски фронт где је већ 1916. године забележила успехе. После дугог затишја борбе за пробијање фронта почеле су септембра 1918. године. Српске и друге савезничке снаге пробиле су фронт и убрзо је Бугарска принуђена на предају. Српска војска незадрживо је напредовала и 1. новембра 1918. ослобођен је Београд. Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је, процењује се, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације.

Уторак

Уторак је други дан у седмици, који се налази између понедељка и среде. Своје име је добио од старословенске речи въторъ што значи други.

Уторак је обично дан за изборе у Сједињеним Државама. Федерални избори се одигравају на уторак после првог понедељка у новембру; овај датум је успоставио закон из 1845. за председничке изборе (посебно за одабир Изборног колегијума), а проширен је на изборе за Кућу представника 1875. године и на Сенат 1914. године. Уторак је најранији дан седмице који је био практичан за анкетирања у раном 19. веку: грађани су можда морали да путују на цео дан да би гласали, а нису желели да иду у недељу, која је била дан обожавања за велику већину њих. Многе америчке државе одржавају председничке примарне изборе уторцима.

Црни уторак, у Сједињеним Државама, односи се на 29. октобар 1929, почетак велике панике око берзе. Ово је био уторак после Црног четвртка, који је означио почетак Велике депресије.

У грчком свету, уторак (дан седмице када је био пад Константинопоља 1453. године) се сматра за несрећан дан. Исто важи и за земље које причају шпанским језиком, где постоји пословица En martes, ni te cases ni te embarques (Уторком се не жени, ни не почињи путовања). Косовски бој 1389. године се такође одиграо у уторак на Видовдан.

Централне силе

Централне силе, односно Савез централних сила, био је војни савез који су почевши од 1914. године чиниле Аустроугарска, Немачка и Турска, а 1915. године им се прикључила и Бугарска, од када је овај савез посао познат и као Четворни савез. Био је један од два главна војна савеза током Првог светског рата и борио се против сила Антанте. Савез се распао у јесен 1918. године.Назив Централне силе потиче од тога што су чланице овог савеза у геополитичком смислу заузимале централни, односно средишњи положај, између Русије на истоку и Француске на западу.

Церска битка

Церска битка (нем. Schlacht von Cer, мађ. Ceri csata), такође знана као и Јадарска битка (Schlacht von Jadar, Jadar csata), је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.

Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила. Битка је била битка у сусрету, маневарског типа, што значи да у току битке нису коришћени ровови, будући да су ровови у овом рату коришћени први пут крајем 1914. после битке на Марни.

У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.