1911

1911. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Јул

Август

Октобар

Новембар

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Непознат датум

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Непознат датум

Нобелове награде

Види још

2000

2000. је била преступна година.

Chrysomelidae

Insekti iz porodice buba Chrysomelidae uobičajeno su poznati kao listne bube. Ova porodica obuhvata preko 37.000 (a verovatno bar 50.000) vrsta u više od 2.500 rodova, što je čini jednom od najvećih i najčešće susretanih od svih porodica buba. Poznate su brojne podfamije, neke od njih su navedene u nastavku. Precizna taksonomija i sistematičnost će se verovatno promeniti sa tekućim istraživanjima.

Pravi vilini konjici

Pravi vilini konjici su insekti koji pripadaju redu Odonata, podred Anisoptera (od grčkih reči ἄνισος anisos, „nejednak” i πτερόν pteron, „krilo”, jer su njihova zadnja krila šira od njihovih prednjih krila). Odrasle viline konjice karakterišu velike, kompozitne oči, dva para jakih, prozirnih krila, ponekad sa obojenim mrljama i izduženo telo. Vilini konjici slično izgledaju za srodnom grupom Zygoptera, čiji pripadnici imaju slične strukture, iako su obično lakše građeni. Krila većine vilinih konjica drže se ravno i udaljena su od tela, dok su kod Zigoptera krila sklopljena u mirovanju, duž ili iznad trbuha. Vileni konjici su okretni letači, dok Zigoptera imaju slabiji, lepršav let. Mnoge vrste vilinih konjica imaju brilijantne prelazeće ili metalične boje koje stvaraju strukturna obojenja, što ih čini uočljivim u letu. Kompozitne oči odraslog vilinog konjica imaju skoro 24.000 ommatidija svako.

Preživari

Preživari (lat. Ruminantia) su podred sisara iz reda papkara koji vare biljnu hranu tako što je najpre progutaju i omekšaju u prednjem delu želuca, nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u usta i ponovo je žvaću. Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva preživanje. U preživare spadaju krava, koza, ovca, žirafa, bizon, jak, jelen, gnu i antilope.

Агностицизам

Агностицизам је став да се постојање божанстава не може утврдити нити доказати. Реч агностицизам први је почео да користи Томас Хенри Хаксли 1869. године, а користи се и за оне који нису убеђени или не придају значаја сазнању о постојању божанстава или других такозваних духовних појава. Реч агностик води порекло од грчког α (без) и γνώσις (знање).

Алпи

Алпи су заједнички назив за највиши планински масив у Европи, који је протеже од Аустрије и Словеније на истоку, кроз Италију, Швајцарску, Лихтенштајн и Немачку до Француске на западу. Алпи су најгушће насељен планински венац у Европи који се простире на 200.000 km². Важни извори економских прихода су туризам, млекарство, шумарство, производња електричне енергије и производња соли из руде соли. Због скраћених транзитних путева који повезују централну и јужну Европу, Алпи су били веома важан пут за трговце још из древних времена. Реч Алпи значи планине. Највиши врх на Алпима је Монблан који се налази на 4810 m на француско-италијанској граници.

Планине су формиране током више од десет милиона годна колизијом Афричке и Евроазијске тектонске плоче. Екстремна сужавања узрокована овим догађајима резултирала су у подизању морских седиментних стена путем навлачења и набирања у високе планинске врхове као што су Монблан и Матерхорн. Област Алпског региона садржи око сто врхова виших од 4000 m.

Висина и величина овог планинског ланца утичу на климу у Европи; у планинама нивои падавина знатно варирају, и климатски услови се састоје од различитих зона. Дивље животиње као што је коза живе у вишим регионима до надморске висине 3400 m, и биљке као што је рунолист расту у стеновитим областима у на мањој надморској висини као и вишим елевацијама. Постоји евиденција да су људи настањивали Алпе још од палеолитског доба. Мумификовани човек, за кога је утврђено да је 5.000 година стар, је отркивен у ледниаку на аустријско–италијанској граници 1991. године.

До 6. века п. н. е, келтска Латенска култура је била добро успостављена. Ханибал је познат по преласку Алпа са крдом слонова. Римљани су имали насеља у овом региону. Руски генерал Суворов је повео руску војску у повлачење преко Алпа 1799 године. Године 1800, Наполеон је прешао кроз један од планинскох пролаза са армијом од 40.000 људи. У 18. и 19. веку дошло је прилива натуралиста, писаца и уметника, а посебно током ере романтизма, а томе је следило златно доба алпинизма током кога су планинари почели да освајају врхове. У Другом светском рату Адолф Хитлер је држао базу операције у Баварским Алпима током рата.

Алпски регион има снажан културни идентитет. Традиционалне културе пољопривреде, прављења сира, и обраде дрвета још увек постоје у алпским селима, иако је туристичка индустрија почела да узима маха почетком 20. века и проширила се након Другог светског рата, да би до краја века постала доминантна индустрија. Зимске олимпијске игре су одржане у швајцарским, француским, италијанским, аустријским и немачким Алпама. У овом региону живи око 14 милиона људи, и регион има око 120 милиона посетилаца годишње.

Анкара

Анкара (тур. Ankara) је главни град Турске и истоименог вилајета. Према процени из 2009. у граду је живело 3.945.627 становника.

У византијском периоду је била позната као Анкира (грч. Ἄγκυρα [Ánkyra], „сидро“). Име Ангора је коришћено до 1930. године. Након проглашења Републике Турске 1923. Анкара постаје главни град уместо Истанбула. Од 1919. године Ангора је сједиште народне владе Мустафе Кемал-паше Ататурка који је повео рат за ослобађање турских територија. 1923. године Кемал паша је прогласио Ангору за главни град Турске. 1930. године Ангора је промијенила име у Анкару.

Град се састоји од старог, сјеверног дијела, који је сачувао средњовјековно-источњачки изглед и од модерног јужног дијела који је подигнут углавном након 1923. године.

Градска општина Чукарица

Општина Чукарица је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15.650 ha, на којој живи око 160.000 становника.

Име је добила по Чукаревој механи и Чукар чесми које су се налазиле негде преко пута данашње Аде Циганлије. Указом краља Петра I од 30. децембра 1911. године, село Чукарица је издвојено из Општине жарковачке у посебну општину, па се данас тај датум слави као дан општине. Првих поратних година била је VII рејон, да би од 1950. године поново добила статус градске општине. Своју славу - Света Тројица, општина Чукарица прославља 50 дана по Васкрсу (покретан празник).

Друга мароканска криза

Друга мароканска криза (Агадирска криза или Пантеров скок) се десила 1911. године као последица систематског економског искоришћавања Марока. 1911. године мароканска племена су се побунила против Француза и Султана. Французи су одговорили војном интервенцијом. На то су Немци узвратили и шаљу своју топовњачу СМС Пантеру у луку Агадир и траже од Француза да им предају Мароко или неки други град у Африци.

Криза је решена Фесовским миром потписаним 30. марта 1912. године којим се Султан Абделхафид одрекао суверенитена над Мароком, чиме је држава постала француски протекторат. Заузврат Француска је дала Немачкој погранични део Конга.

Кит (сазвежђе)

Кит (лат. Cetus) једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Једно је од највећих сазвежђа — са 1231 квадратних степени, Кит је 4. сазвежђе по површини. Кит припада јужној хемисфери, али се налази довољно близу еклиптици да се планете и астероиди могу наћи у овом сазвежђу. У Киту је 1807. откривен астероид 4 Веста.Упркос свом називу, Кит не представља животињу кита већ морско чудовиште које је по грчком миту послао Посејдон да казни Касиопеју због њене охолости и поједе Касиопејину ћерку Андромеду. Чудовиште је убио Персеј скаменивши га Медузиним погледом.

Китови

Китови (лат. Cetacea) су инфраред сисара који броји више од 80 врста. Сви живе искључиво у води.

Китове одликује необична дуговечност. Неке врсте, као нпр. гренландски кит, могу доживети и више од 200 година. До сада најстарији познати примерак, мужјак, је угинуо у 211. години.

Луис Волтер Алварез

Луис Волтер Алварез (енгл. Luis Walter Alvarez, 3. јун 1911. – 1. септембар 1988.) био је амерички физичар, који је 1968. године добио Нобелову награду за физику „за пресудан допринос физици елементарних честица, а посебно за откриће великог броја резонантних стања, што је остварио проналаском технике коришћења водоничне мехурасте коморе и анализе података”.

Нићифор I (византијски цар)

Нићифор I (умро 26. јула 811) је био византијски цар, који је владао од 802. до 811. године. Погинуо је у бици код Плиске против Бугара. Бугарски кан Крум је од његове лобање направио пехар за вино.

Ночера Инфериоре

Ночера Инфериоре (итал. Nocera Inferiore), некадашња Ночера деи Пагани, је град и општина у Кампанији, Италија, у провинцији Салерно, у подножју планине Монте Албино, 20 km источно-југоисточно од Напуља возом.

Поликарп Куш

Поликарп Куш (нем. Polykarp Kusch, 26. јануар 1911 – 20. март 1993) је амерички физичар немачког порекла, који је 1955. године добио Нобелову награду за физику „за прецизно одређивање магнетног момента електрона”.

Куш је дипломирао физику 1931. године на Универзитету Кејс западне резерве. На Универзитету Илиноиса је стекао магистратуру 1933. и докторат 1936. године.

Скривеносеменице

Скривеносеменице или цветнице (лат. Magnoliophyta, Angiospermae) су највећа група зелених копнених биљака и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих семе налази унутар плода. До сада је познато преко 290.000 врста цветница у које спадају: цвеће, траве, дрвеће, поврће, воће, љековито биље. Преци цветница су се развили још у доба Тријаса прије 245 милиона година. Прве познате цветнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих зелених биљака има цветове, који стварају семе и тако се развија нова биљка. Једногодишње цветнице цветају на крају свог живота, док већина вишегодишњих цветница цвета сваке године. Траве су најраспрострањеније цветнице.

Тврђава

Тврђава (утврђење, утврда или хисар) је облик војне грађевине са сталном војном поставом, са превасходно одбрамбреним и заштитним задатком, коју карактерише систем кула и јаких бедема. Фортификација је наука о утврђивању положаја ради обране од напада. Термин се такође користи као синоним за разна утврђења, односно утврђена места, те за сам процес утврђивања, односно подизања утврђења; обрамбени објект у којем је смештена војна посада ради надзора неког ширег простора, или склањања становништва у случају непријатељског напада. Тврђаве су грађене су на тешко приступачним местима, тако да им се могло прићи само са једне стране, док су их са других чувале природне препреке попут стена или река.

Фортификације су војне грађевине и конструкције намењене обрамбеном ратовању. Људи су почели да граде обрамбене објекте пре неколико хиљада година, развијајући све комплексније структуре. Етимологија речи фортификација долази од латинских речи fortis („јак”) и facere („чинити”).

Утврђења се појављују у најразличитијим величинама и облицима; неке развучене линије као Хадријанов зид или Велики кинески зид, док су друге више-мање округле као бедем на врху брежуљка, неке правокутне као норманска кула, а неке неправилне и многостране као нпр. градске зидине. Све су грађене да буду јаке, а не да буду лепе, а ипак њихова масивност и вештина којом су зидане одају смисао за стил и узвишеност.

Турско-италијански рат

Турско-италијански рат (у Италији Либијски рат, а у Турској Триполитански рат) је био борба између Османског царства и Италије који је почео 29. септембра 1911. године, а завршио 18. октобра 1912. године (386 дана). Италија је заузела области Османског царства, Триполитанију и Киренајку, територије савремене Либије, а такође и острво Родос и грчко-језични архипелаг Додеканези поред Мале Азије.

Видећи, како су Италијани лако побиједили дезорганизовану масу османске армије, чланови Балканског савеза су напали на Турску, одмах пошто се завршио Турско-италијански рат.У Турско-италијанском рату свијет је увидио важност техничкога прогреса: радио и авион. 23. октобра 1911. године италијански пилот је летео над турским линијама фронта с извиђачком мисијом. Прво бомбардовање у свијету било је спроведено 1. новембра 1911. године. Италијански авион је бацио бомбу на турски одред у Либији.

Шума

Шума је сложена биљна заједница или биоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Према широко кориштеној дефиницији Организације за храну и пољопривреду, шуме су покривале четири милијарде хектара или апроксимативно 30 процената светске копнене површине 2006. године. Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска биоценоза и литосфера. Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.

Шуме су доминантни копнени екосистем на Земљи, и дистрибуиране су широм света. Шуме заузимају 75 % бруто примарне продуктивности Земљине биосфере, и садрже 80 % биомасе наше планете.Шуме на различитим географским ширинама и надморским висинама формирају изразито различите екозоне: бореалне шуме у близини полова, тропске шуме у близини екватора и шуме умерене зона на средишњим латитудама. Области високе надморске висине имају тенденцију да подржавају шуме које су сличне онима на вишим латитудама. Количина преципитације исто тако утиче на композицију шуме.

Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу. Људско друштво и шуме утичу једно на друго на позитивне и негативне начине. Шуме пружају екосистемске услуге људима и служе као туристичке атракције. Шуме исто тако утичу на здравље људи.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.