1905

1905. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Датум непознат

Рођења

Март

Мај

Јун

Септембар

Децембар

Смрти

Фебруар

Март

Април

Нобелове награде

Види још

2. фебруар

2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

26. октобар

26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.

Chrysomelidae

Insekti iz porodice buba Chrysomelidae uobičajeno su poznati kao listne bube. Ova porodica obuhvata preko 37.000 (a verovatno bar 50.000) vrsta u više od 2.500 rodova, što je čini jednom od najvećih i najčešće susretanih od svih porodica buba. Poznate su brojne podfamije, neke od njih su navedene u nastavku. Precizna taksonomija i sistematičnost će se verovatno promeniti sa tekućim istraživanjima.

Бранивоје Јовановић

Бранивој Јовановић (23. мај 1883, Кисиљево — 30. мај 1905, село Петраљица код Куманова)), познат као Војвода Брана, је био пешадијски поручник и четнички војвода.

Велика школа

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, први ректор био је Константин Бранковић (1814–1865).Велика школа је имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча Универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран 1905. године, тек са делом професорског састава Велике школе.

Дента

Дента (рум. Denta) је село и управно средиште општине Дента, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Емилио Сегре

Емилио Ђино Сегре (итал. Emilio Gino Segrè, 1. фебруар 1905. – 22. април 1989.) био је италијанско-амерички физичар који је, заједно са Овеном Чејмберленом, добио Нобелову награду за физику 1959. године „за откриће антипротона”.

Жан Пол Сартр

Жан-Пол Сартр (франц. Jean-Paul Sartre; Париз, 21. јун 1905 — Париз, 15. април 1980), био je француски филозоф, романсијер, есејист и драмски писац, творац атеистичког егзистенцијализма.

Живојин Миловановић

Живојин Миловановић (23. јануар 1884, Крушевац — 25. мај 1905, Велика Хоча) је био пешадијски потпоручник и четник у Старој Србији за време борби за Македонију почетком 20. века.

Карл Дејвид Андерсон

Карл Дејвид Андерсон (енгл. Carl David Anderson; Њујорк, 3. септембар 1905 — Сан Марино, 11. јануар 1991) био је амерички физичар, најпознатији по открићу позитрона за шта му је 1936. године додељена Нобелова награда.

Невил Френсис Мот

Невил Френсис Мот (енгл. Nevill Francis Mott, 30. септембар 1905. – 8. август 1996) био је британски физичар, који је 1977. године, добио Нобелову награду за физику „за фундаментална теоријска истраживања електроничке структуре магнетичких и неорганизованих система”.

Правокрилци

Правокрилци (Orthoptera) су велики ред крилатих инсеката, коме припадају чести инсекти попут скакаваца, зрикаваца, роваца и попаца. Више од 20.000 врста је дистрибуирано широм света.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1905.

Пето фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1905. године.

Руска Империја

Руска Империја (рус. Росси́йская Импе́рия), позната и као Царевина Русија, Царска Русија или само Русија, или Сверуска империја (рус. Всеросси́йская импе́рия), јесте руска држава која је постојала у периоду од 1721. до 1917. године.

Руски цар Петар Велики је по завршетку Великог северног рата (1721) узео титулу императора и преобразио Руско царство у Руску Империју, а њу је након Фебруарске револуције (1917) наследила Руска република, односно Савез Совјетских Социјалистичких Република.

Историју руске државе у овом периоду обележила је намера Петра Великог да Русију реформише по западном узору.

Глава државе, руски император, имао је неограничену, апсолутну власт до 1905. године. Русија је проглашена републиком 14. септембра 1917. године.

Руско-јапански рат

Руско-јапански рат (10. фебруар 1904 — 5. септембар 1905) је био рат између царске Русије и Јапанског царства за превласт над Манџуријом и Корејом. Највеће поприште рата је била јужна Манџурија, тачније полуострва Љаодонг и Мукден у Кини. Поморски рат се одвијао у Жутом мору и морима око Кореје и Јапана. Рат је започео Јапан, пошто је Русија одбијала да им преда северну Кореју.

У рату са Јапаном који је уследио руска војска је доживела тежак пораз. Изгубила је пацифичку и балтичку флоту. На тај начин изменио се баланс снага у Источној Азији. Јапан је постао нова светска сила. Порази су у Русији изазвали велико народно незадовољство неефикасном царском и аутократском влашћу. Ти догађаји довели су до руске револуције 1905.

Списак округа Хаваја

Пет округа Хаваја на Хавајским острвима уживају нешто већи статус него многи други окрузи континенталног дела Сједињених Држава. Окрузи на Хавајима су законски конституисана владина тела испод нивоа државе. Не постоји ниједан формални вид управе (као што је градска власт) испод нивоа округа на Хавајима. (Чак је и Хонолулу регулисан као Град и Округ Хонолулу, округ који покрива острво Оаху.) За разлику од осталих 49 држава, Хаваји не преносе одговорност за образовни систем локалним школским одборима; јавно образовање изводи Секретаријат за просвету Хонолулуа. Хавајски окрузи сакупљају порез на имовину и накнаде коришћења да подрже одржавање путева, активности заједнице, паркове, спасиоце на плажама, сакупљање ђубрета, полицију (државна полицијска јединица, звана Хавајски секретаријат за јавну безбедност, ограничен је у опсегу делатности), хитну помоћ, као и службе за гашење пожара. Окрузи су створени 1905, из неорганизоване територије, седем година од настанка Територије Хаваја. Округ Калавао коришћен је искључиво као лепрозна колонија, и нема много изабраних званичника као други окрузи.

Феликс Блох

Феликс Блох (нем. Felix Bloch; Цирих, 23. октобар 1905 — Цирих, 10. септембар 1983) био је швајцарско-амерички физичар.

Родио се у Цириху, Швајцарска где је на ЕТХ прво студирао инжењерство а затим физику. Дипломирао је 1927. године а докотрирао на Универзитету у Лајпцигу, 1928. У Немачкој је остао до 1933. где је сарађивао са Хајзенбергом, Паулијем, Бором и Фермијем да би се 1934. обрео у Станфорду. За време Другог светског рата радио је у Лос Аламосу на пројекту Менхетн што је напустио и прешао да ради на развоју радара на Харварду. После рата бавио се нуклеарном магнетном резонанцијом на којој се заснива магнетна резонанција, данас општепозната медицинска метода. Био је први генерални директор ЦЕРНа (1954—1955).

За откриће нукеларне магнетне резонанције у кондензованој материји године 1952. поделио је Нобелову награду за физику са Парселом.

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарији факултет Универзитета у Београду. Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године.

Из Филозофског факултета се 1947. године издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.

На овом факултету студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

Филозофски факултет има десет одељења:

андрагогија

археологија

етнологија и антропологија

историја

историја уметности

класичне науке

педагогија

психологија

социологија

филозофија

Чича Павле Младеновић

Чича Павле Младеновић (? — 3/16. јун 1905) је био четнички војвода у Старој Србији и Македонији почетком 20. века.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.