1904

1904. је била преступна година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Јануар

Фебруар

Април

  • 8. април — У Лондону је потписан англо-француски споразум „Срдачна антанта“.

Август

Септембар

Октобар

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Април

Јул

Нобелове награде

Види још

22. децембар

22. децембар (22.12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години). До краја године има још 9 дана.

8. септембар

8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.

Grbice

Grbice ili geometarski moljci su moljci koji pripadaju familiji Geometridae iz reda insekata Lepidoptera, moljaca i leptira. Njihovo naučno ime potiče od antičke grčke reči geo γη ili γαια „zemlja” i metron μέτρων „mera” u smislu načina na koji se njihove larve ili inčni crvi kreću, što podseća na „merenje zemljišta”. Ovo je veoma velika porodica, koja ima oko 23,000 opisanih vrsta moljaca, od čega je više od 1400 vrsta iz šest potfamilija, autohtono u Severnoj Americi. Poznati član je biberasti moljac, Biston betularia, koji je bio podvrgnut brojnim istraživanjima populacijske genetike. Nekoliko drugih geometrskih moljaca su ozloglašene štetočine.

Pljosnatice

Pljosnatice su članovi reda Pleuronectiformes iz zrakopernih demerzalnih riba, koji se nazivaju i Heterosomata. One se ponekad klasifikuju kao podred Perciformes. Kod mnogih vrsta, oba oka leže na jednoj strani glave, jedno ili drugo od kojih tokom razvoja se kreće kroz glavu ili oko nje. Neke vrste imaju svoju levu stranu okrenutu prema gore, dok je kod nekih desna strana okrenuta prema gore, a ima i onih kod kojih bilo koja strana može biti okrentua na gore.

Mnogo važnih prehrambenih riba je ovim redu, uključujući iverak, list, turbot i halibut. Neke pljosnatice imaju sposobnost kamuflaže na dnu okeana.

Škarpinke

Škarpinke su raznovrstan red riba zrakastih peraja, koji obuhvata dobro poznate ribe lav. Ovaj red se isto tako naziva Scleroparei. On je jedan od pet najvećih redova koštanih riba u pogledu broja vrsta, koji ima preko 1.320.

Џоун Крафорд

Џоун Крафорд (енгл. Joan Crawford) је била америчка глумица рођена 23. марта 1904. године у Сан Антонију (Тексас), а преминула 10. маја 1977. године у Њујорку.

Густина

Густина је по дефиницији однос масе и запремине неког тела.

У овој формули (ро) означава густину, m означава масу тела, а V његову запремину. Димензије густине су М L-3 a SI јединица: килограм по кубном метру - kg/m3).

Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.

На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака физичке хемије је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и индекса преламања или диелектричне константе израчунавала молекулска рефракција а на основу ње, димензије молекула.

Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили Вилијем Ремзи за хемију и Лорд Рејли за физику. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли аргон. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.

Краљевски орден Карађорђеве звезде

Краљевски Орден Карађорђеве звезде је орден који је додељиван у Краљевини Србији, Краљевини Југославији а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.

Летње олимпијске игре

Летње олимпијске игре (ЛОИ; енгл. Summer Olympic Games; франц. Jeux olympiques d'été) међународни су мултиспортски догађај који се одржава сваке четири године у другом граду. Прве игре су одржане 1896. године у Атини (Грчка), а последње године 2016. у Рио де Жанеиру (Бразил). Међународни олимпијски комитет организује игре и надгледа припреме у граду домаћину. За сваки олимпијски догађај се додељују златне медаље за прво место, сребрне медаље за друго место и бронзане медаље за треће место; ова традиција је започета 1904. године. Зимске олимпијске игре су креиране на бази успеха Летњих олимпијских игара.

На Летњим олимпијским играма се у почетку (1896) такмичило у само 42 дисциплине и учествовало је мање од 250 мушких такмичара из 14 земаља, а до 2012. се ова статистика повећала на 302 дисциплине са 10.768 такмичара (5.992 мушкарца и 4.776 жена) из 204 земље.

Осамнаест земаља је досад угостило такмичаре Летњих олимпијских игара. Сједињене Америчке Државе су угостиле такмичаре четири пута (1904, 1932, 1984. и 1996), више него иједна друга земља; Велика Британија је била домаћин за троје Летње олимпијске игре (1908, 1948. и 2012), све три пута у Лондону. Три града су била домаћин по два пута: Лос Анђелес (1932. и 1984), Париз (1900. и 1924) и Атина (1896. и 2004).

Једине Летње олимпијске игре до сада одржане на Јужној хемисфери су биле у Аустралији (Мелбурн 1956. и Сиднеј 2000) и Бразилу (Рио де Жанеиро 2016). Игре у Рију су биле прве Летње олимпијске игре у Јужној Америци и прве Летње олимпијске игре одржане током локалне зимске сезоне.

Пет држава — Грчка, Аустралија, Француска, Велика Британија и Швајцарска — учествовало је на свим Летњим олимпијским играма. Једина земља која је освојила по најмање једну златну медаљу на сваким Летњим олимпијским играма је Велика Британија. Сједињене Америчке Државе су водеће на свеукупној табели.

Летње олимпијске игре 1904.

III Олимпијске игре су одржане у граду Сент Луис, САД. Иако је у почетку МОК одабрао Чикаго као град домаћин, приредба је касније премештена у Сент Луис. Слично као и претходне Игре у Паризу и ове ОИ су одржане кроз неколико месеци као пропратна манифестација уз Свјетску изложбу. Чак су сама спортска такмичења одржавана паралелно бројним другим спортским такмичењима, али су се ипак разликовала од њих назнаком “олимпијска”. Због специфичних прилика у већини такмичења су учествовали само такмичари из САД, тако да су чак неке дисциплине и спортови, у одсуству такмичара из других земаља, проглашена Националним првенством САД.

Ово су биле су то прве Игре на којима су службено додељиване све три медаље (злато, сребро, бронза), а централни стадион је био Франсис Филд.

Луј Нел

Луј Нел (франц. Louis Néel; Лион, 22. новембар 1904 — Брив ла Гајард, 17. новембар 2000) био је француски физичар. Добитник је Нобелове награде за физику, заједно са шведским астрофизичарем Ханесом Алвеном 1970. године. Бавио се истражиањем магнетских својстава чврстих тела.

Његов рад је доживео практичну примену, нарочито у унапређењу меморијских компоненти рачунара. Дао је и објашњење о слабој намагнетисаности неких стена, чиме је омогућио истраживање историје магнетног поља Земље.

Месје 79

Месје 79 (М79) је збијено звездано јато у сазвежђу Зец које се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је - 24° 31' 25" а ректасцензија 5h 24m 10,6s. Привидна величина (магнитуда) објекта М79 износи 7,7. М79 је још познат и под ознакама NGC 1904 ESO 487-SC7, GCL 10.

Павел Черенков

Павел Алексејевич Черенков (рус. Па́вел Алексе́евич Черенко́в, 28. јул 1904. – 6. јануар 1990.) био је совјетски физичар који је, заједно са Игором Тамом и Иљом Михајлович Франк, добио Нобелову награду за физику 1958. године „за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта”.

Политика (новине)

Политика је дневни лист који излази у Србији више од једног века. Новине је покренуо Владислав Рибникар 25. јануара 1904. године у Београду, где је и данас седиште редакције листа.

Правокрилци

Правокрилци (Orthoptera) су велики ред крилатих инсеката, коме припадају чести инсекти попут скакаваца, зрикаваца, роваца и попаца. Више од 20.000 врста је дистрибуирано широм света.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1904.

Четврто фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1904. године.

Руско-јапански рат

Руско-јапански рат (10. фебруар 1904 — 5. септембар 1905) је био рат између царске Русије и Јапанског царства за превласт над Манџуријом и Корејом. Највеће поприште рата је била јужна Манџурија, тачније полуострва Љаодонг и Мукден у Кини. Поморски рат се одвијао у Жутом мору и морима око Кореје и Јапана. Рат је започео Јапан, пошто је Русија одбијала да им преда северну Кореју.

У рату са Јапаном који је уследио руска војска је доживела тежак пораз. Изгубила је пацифичку и балтичку флоту. На тај начин изменио се баланс снага у Источној Азији. Јапан је постао нова светска сила. Порази су у Русији изазвали велико народно незадовољство неефикасном царском и аутократском влашћу. Ти догађаји довели су до руске револуције 1905.

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Фифа

Међународна федерација фудбалских асоцијација (франц. Fédération Internationale de Football Association), позната по свом акрониму ФИФА (од франц. FIFA), међународно је владајуће тело удружења светског фудбала. Седиште јој је у Цириху, Швајцарска, а њен тренутни председник је Швајцарац италијанског порекла Ђани Инфантино. ФИФА је одговорна за организацију и вођење највећих фудбалских међународних такмичења, најважније од свих светско првенство, које се одржава од 1930. године.

ФИФА има 211 чланова, што је 17 више од Уједињених нација и 6 више од Међународног олимпијског комитета, док има 3 мање од Међународне асоцијације атлетских федерација.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.