1903

1903. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28
март
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31

Март

Maj

  • 17. мај — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе.

Јун

Јул

  • 1. јул — Покренута је бициклистичка трка у француској, Тур де Франс, која је временом постала највећа бициклистичка трка у свијету и треће најгледаније спортско такмичење.
  • 4. јул — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.

Август

Септембар

Новембар

Децембар

  • 17. децембарБраћа Рајт су остварила први лет са авионом на моторни погон, у дужини од 37 метара који је трајао 12 секунди.

Рођења

Фебруар

Март

Јун

Јул

Новембар

Смрти

Март

Мај

Септембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

11. јун

11. јун (11.6.) је 162. дан године по грегоријанском календару (163. у преступној години). До краја године има још 203 дана.

29. мај

29. мај (29.5.) је 149. дан године по грегоријанском календару (150. у преступној години). До краја године има још 216 дана.

3. август

3. август (3.08.) је 215. дан у години по грегоријанском календару (216. у преступној години). До краја године има још 150 дана.

Arachnomorpha

Arachnomorpha je potpodela kladusa Arthropoda, koja se sastoji od monofiletičke grupe formirane od trilobita, drugih Megacheira i trilobitima sličnih familija (Helmetiidae, Xandarellidae, Naraoiidae, Liwiidae, i Tegopeltidae), i raznovrsnih srodnih klada, uključujući paukolike životinje. Velika rasprava se vodi o poziciji morskih pauka, za koje se trenutno smatra da ne trebaju da budu u neposrednoj blizini Chelicerata. Arachnomorpha se smatraju sestrinjskom grupom rakova, koji sve više bivaju prihvaćeni kao članovi kladusa Mandibulata (uključujući insekte i stonoge).Koncept arahnomorfa se dovodi u pitanje sugestijama da trilobiti pripadaju Mandibulata matičnoj grupi. Nema koncenzusa po pitanju dodeljivanja formalnog lineovog ranga kladusu Arachnomorpha.

Prijedlog, koji je suprotstavljao mnogim sinapomorfama, umjesto toga ih je ujedinio u trilobite. Razmatranje familije Olenellinae kao sestrinjske grupe sa Chelicerata je opovrgnuto.

Muzej grada Beograda

Muzej grada Beograda je muzejska institucija osnovana 5. oktobra 1903. godine, koja ima 132.000 zvanično registrovanih predmeta.

Александар Обреновић

Александар Обреновић (Београд, 2/14. август 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903) је био краљ Србије (1889—1903), последњи из династије Обреновић, који је, заједно са својом супругом краљицом Драгом Обреновић, убијен у Мајском преврату 1903. Краљ Александар је био син краља Милана и краљице Наталије Обреновић.

Након абдикације свог оца Милана Обреновића 1889, требало је да Србијом влада Намесништво до Александровог пунолетства. 1893. се прогласио пунолетним, укинуо Намесништво и преузео сву власт у своје руке. Овај потез га је начинио популарним. Друга одлука, која је дубоко озлоједила многе људе, је било укидање слободоумног устава из 1888. и враћање апсолутистичког устава из 1869. За време Александрове владавине, Србија је била у хаосу. 1897. године је довео свог оца Милана у Србију. Милан није остао само као краљев отац, већ је добио титулу врховног заповедника војске. Русија је била нарочито неповерљива због ове одлуке, пошто је Милан био познати аустрофил. Десет пута је мењао владу, три пута је мењао устав, а једном је накратко увео неуставно стање. Незадовољства је било и што се оженио удовицом Драгом Машин.

Незадовољство Александровом владавином је врхунац имало у мају 1903. када је група завереника предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом убила краљевски пар и бацила кроз прозор у двориште. Након смрти краља Александра, на трон Србије је дошла династија Карађорђевић.

Ернест Волтон

Ернест Томас Синтон Волтон (енгл. Ernest Thomas Sinton Walton, 6. октобар 1903 – 25. јун 1995) био је ирски физичар који је уз Џона Кокрофта добио Нобелову награду за физику 1951. године „за пионирски рад на пољу трансмутације атомског језгра путем вештачки убрзаних атомских честица”. Он је прва особа у историји која је расцепила атом.

Илиндански устанак

Илиндански устанак (мкд. Илинденско востание) један је од највећих и најзначајнијих догађаја у модерној историји Северне Македоније. Вођен је против Османског царства, за аутономију Македоније.

Краљевина Србија

Краљевина Србија је бивши званични назив државе Србије у раздобљу између 1882. и 1918. године.

Србија је проглашена краљевином одлуком Народне скупштине 6. марта 1882. године, чиме је Кнежевина Србија уздигнута на ниво краљевине.

Први нововековни Краљ Србије Милан Обреновић је владао до 1889. када је абдицирао у корист свог тада малолетног сина Александра. Због малолетства Краља до 1893. је владало трочално Краљевско Намесништво.

1903. десила се смена династије превратом у ноћи између 10. и 11. јуна када је убијен Краљ Александар Обреновић а за новог краља проглашен Петар Карађорђевић.

Држава је проширила своју територију 1912—1913. на простор који је до тада био под турском влашћу т.ј. на простор Старе Србије учешћем у Балканским ратовима (Први и Други балкански рат).

Као исход Првог светског рата Краљевина Србија је као таква постојала све до 1. децембра 1918. када је прокламовано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца под даљом владавином српске династије Карађорђевић. Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца непосредно су претходили закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.

Краљевски орден Светог Саве

Краљевски орден Светог Саве је био државни орден у Краљевини Србији (1883—1918) и Краљевини Југославији (1918—1945), а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.

Нобелова награда за физику

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици. Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске акадмеије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.Прва Нобелова награда за физику додељена је 1901. године Вилхелму Конраду Рендгену, који је добио 150.782 шведске круне. Џон Бардин је једини двоструки добитник—1956. и 1972. године. Марија Кири је такође добила две Нобелове награде, за физику 1903. и за хемију 1911. године. Вилијам Лоренс Браг је, до октобра 2014. године, био најмлађи Нобеловац икада; освојио је награду 1915. године, са 25 година. И даље је најмлађи Нобеловац за физику. Само су три добитнице ове награде, и то Марија Кири (1903), Марија Геперт-Мајер (1963) и Дона Стрикланд (2018). До 2018. године, 209 особа добило је Нобелову награду за физику.Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Осам пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1917. године јер је Нобелов одбор за физику одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1918. године Чарлсу Гловеру Баркли и рачунала се за 1917. годину. Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Максу Планку, као и 1921. године Алберту Ајнштајну, 1924. године Манеу Сигбану, 1925. године Џејмсу Франку и Густаву Херцу, 1928. године Овену Ричардсону, 1932. године Вернеру Хајзенбергу и 1943. године Отоу Штерну, при чему је свака награда додељена наредне године.

Пауколики зглавкари

Арахнида (Arachnida) су најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама. (Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.) Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи. Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.

Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је и карактеристична за сваки од редова на које је подељена класа арахнида, па се више информација о њој може добити у оквиру сваког од наведених редова.

Тело им се састоји из два дела, цефалоторакса (cephalothorax), и абдомена (abdomen).

Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1903.

Треће фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1903. године.

Премијер

Премијер (франц. premier), или први министар (франц. premier ministre), шеф је кабинета и предводник министара у извршној грани власти, најчешће у парламентарном или полупредсједничком систему. У многим системима, први министар бира и смјењује остале чланове кабинета и додјељује положаје унутар власти. У већини система, први министар је предсједавајући члан и шеф кабинета. У мањем броју система, посебно у полупредсједничком систему, први министар је службеник који руководи цивилним службама и извршава налоге шефа државе.

Појам премијер долази од француског „premier ministre“, што значи „први министар“. Историјски посматрано, први премијери нису били доминантне личности у влади, већ су краљеви њима управљали, па су премијери само били први међу једнакима, углавном веза владе са монархом.

У нововјековној Србији први човјек владе носио је различите титуле. До 1861. године зван је књажевски представник, у периоду 1861—1903. био је предсједник Министарства, а од 1903. до 1918. године предсједник Министарског савјета. Иста титула задржана је и у међуратној југословенској влади. Послије Другог свјетског рата први човјек је предсједник Владе до 1953. године, када постаје предсједник Извршног вијећа. Титула предсједника владе враћа се 1991. године.

Пјер Кири

Пјер Кири (франц. Pierre Curie; Париз, 15. мај 1859 — Париз, 19. април 1906) француски је физичар и хемичар. Са братом Жаком 1880. године је открио пиезоелектрицитет, проучавао магнетске појаве, а 1898. године са супругом Маријом Кири-Склодовском радиоактивне елементе полонијум (Po) и радијум (Ra). 1903. године доказао да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири доказали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова. Са Маријом и Антоан-Анри Бекерелом добио Нобелову награду за физику 1903. године.

Рита Гомез, Блоке 1903 (Кахеме)

Рита Гомез, Блоке 1903 (шп. Rita Gómez, Bloque 1903) насеље је у Мексику у савезној држави Сонора у општини Кахеме. Насеље се налази на надморској висини од 5 м.

Сесил Френк Пауел

Сесил Френк Пауел (енгл. Cecil Frank Powell; 5. децембар 1903. – 9. август 1969.) био је енглески физичар и добитник Нобелове награде за физику "за развој фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и открића у вези мезона остварена помоћу ове методе".

Фирмилијан Дражић

Фирмилијан Дражић (световно име Димитрије Дражић; 20. август 1852 — 7. децембар 1903) био је скопски владика од 1902. до 1903. Први је Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.