19. мај

19. мај (19.5.) је 139. дан године по грегоријанском календару (140. у преступној години). До краја године има још 226 дана.

Догађаји

мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1389

1389. је била проста година.

1890

1890. је била проста година.

1929

1929. је била проста година.

1944

1944. је била преступна година.

1994

1994. је била проста година.

Јохан Готлиб Фихте

Јохан Готлиб Фихте (нем. Johann Gottlieb Fichte; Раменау, 19. мај 1762 - Берлин, 27. јануар 1814) један је од главних представника немачке класичне идеалистичке филозофије и најистакнутијих личности немачког духовног живота крјем 18. и почетком 19. века.

Љупчо Арсов

Љупчо Арсов — Гоце (Штип, 19. мај 1910 — Скопље, 18. новембра 1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Од 1979. до 1982. године обављао је функцију председника Предеседништва Социјалистичке Републике Македоније.

Битка за Монте Касино

Стратешка позиција Монте Касина га је учинила местом где су се дешавале битке и опсаде од давних времена.

У Другом светском рату, Битка за Монте Касино (позната и под именом Битка за Рим) је, у ствари била серија битака, које су водили савезници у покушају да пробију Густавову линију, освоје Рим и повежу се са савезничким снагама у џепу код Анција.

Прва битка је почела 4. јануара, 1944. и манастир на врху брда је уништен у савезничком бомбардовању 15. фебруара. Савезнички авиони су жестоко бомбардовали рушевине манастира и 15. марта.

Током три неуспешна покушаја да се освоји добро брањени манастир Монте Касино (17. јануар — 25. јануар, 15. фебруар — 18. фебруар, 15. март — 25. март), снаге САД, Уједињеног Краљевства, Индије, Канаде, Аустралије, Јужне Африке и Новог Зеланда су изгубили око 54.000 људи, али нису успеле да освоје град, или дворац који стоји изнад долине реке Рапидо.

Такозвану Четврту битку за Монте Касино је водио II Пољски корпус под генералом Владиславом Андресом (11. мај — 19. мај). Први напад (11. мај — 12. мај) је узроковао велике губитке, али је омогућио Британској 8. армији под генералом Сир Оливером Лизом (Oliver Leese) да се пробије кроз немачке линије на долини реке Лири испод манастира.

Други напад (17. мај — 19. мај), је изведен по неизмерној цени у животима пољских војника, уз помоћ снага из Марока под француском командом које су биле састављене од брдског становништва, кориштеног у планинском ратовању. У нападу је Немачка 1. падобранска дивизија одбачена са позиција на брду које су окруживале манастир, и била готово опкољена. У рану зору 18. маја, извиђачка група пољске 12. подолијске коњичке регименте је освојила рушевине манастира, након што су се Немци евакуисали.

Освајање Монте Касина је омогућило британским и америчким дивизијама да отпочну напредовање ка Риму, који је освојен 4. јуна 1944, само два дана пре искрцавања на Нормандију.

Током битака, историјски манастир Монте Касино је у потпуности уништен. На срећу, незамењиву манастирску библиотеку су Немци склонили у Рим.

1961—1963. Пјотра Сич је написао роман о бици, под именом Смрт и славуји (на белоруском).

Познати дански писац Свен Хасел написао је 1963. године роман под називом „Монте Касино“. Иако је аутор дела књигу написао у првом лицу, његово учешће у самој бици као и у многим другим биткама које је описао у својим романима је оспорено.

Бобовац

Бобовац је једна од најзначајнијих тврђава српске средњовековне државе у Босни, која је са Краљевом Сутјеском чинила престоницу још од доба Стефана II Котроманића. Почетком XV века градска црква је прерађена као краљевска гробница и у њој су сахрањени последњи владари из династије Котроманића, изузев Стефана Томашевића. Данас има врло мало надземних остатака, некада моћне утврде која се налазила недалеко од данашњег Вареша. Некадашња краљевска гробница је обновљена, али постоје велике сумње у аутентичност обновљеног објекта.

Геноцид над Грцима

Геноцид над Грцима је један од неколико прогона и етничких чишћења почињених против хришћанског становништва Османског царства у Првом светском рату. Извршитељ прогона је била нова турска администрација Мустафе Кемала Ататурка (1914—1923), а за циљ је имала етничко чишћење територије Понта од православног становништва, претежно грчког. Слично је у истом периоду учињно и у геноциду над Јерменима и Асирцима.

У периоду од 1916. до 1923. велики број грчких, јерменских и других хришћана у Малој Азији су прогоњени, мучени и убијани. Званични број погинулих понтских Грка је 353.238.Грчка и Кипар су званично одредиле 19. мај као дана сећања на геноцид над Грцима Понта. Овај геноцид званично признају и обележавају још и Јерменија и државе САД — Јужна Каролина, Њу Џерзи, Флорида, Масачусетс, Пенсилванија, Илиноис и Њујорк.

Аустралијска држава Викторија, Канада, Француска и Уједињено Краљевство су имали дебату о томе у својим скупштинама, али нису усвојиле званичну одлуку.

Турска данас не признаје геноцид над Грцима, као ни над Јерменима ни Асирцима.

Већина становништва која се сачувала од помора, побегла је у Грчку, Кипар и тадашњи СССР. Од око 1,5 милиона хришћана који су побегли у Грчку, више од 500.000 су се населили у Егејској Македонији.

Дмитриј Донски

Свети Дмитриј Иванович Донски (рус. Дми́трий Донско́й; Москва, 12. октобар 1350 — Москва, 19. мај 1389) је био син Ивана II, владао је као московски кнез од 1359, и као кнез Владимира од 1363. до смрти. Био је први московски кнез који се отворено успротивио татарској власти у Русији. Надимак Донски добио је после велике победе против Татара у бици на Куликовом пољу 1380, која се одиграла код реке Дон.

Митрополит београдски Инокентије

Инокентије (световно име Јаков Павловић; Шабац, 1. август 1840 — Београд, 19. мај 1905) је био београдски митрополит од 1898. до 1905.

Раде Хамовић

Ратомир Раде Хамовић (Рогами, код Стоца, 13. фебруар 1916 — Љубљана, 19. мај 2009), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије. У периоду од 1961. до 1967. године је обављао дужност начелника Генералштаба ЈНА.

Сани Бечировић

Сани Бечировић (Марибор, 19. мај 1981) је бивши словеначки кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позицијама плејмејкера и бека.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — 50 километара ходање за мушкарце

Такмичење у ходању на 50 км у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржано је 14. августа на стадиону Лужники и улицама Москве.

Титулу светског првака из Тегуа 2011. није бранио Сергеј Бакулин из Русије.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Страхил Гигов

Страхил Гигов (Велес, 16. септембар 1909 — Скопље , 19. мај 1999), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Хедер Вотсон

Хедер Вотсон (19. мај 1992) је британска тенисерка. Рођена је у Гернзију. Дана 16. јула 2012. Вотсон је постала најбоље пласирана британска тенисерка тако што је на ВТА листи престигла Ен Кетавонг. Године 2012, Вотсон је освојила своју прву ВТА титулу на Јапан Опену и тако је постала прва британска тенисерка која је освојила ВТА титулу, још од Саре Гомер 1988. године.

Ходање 20 километара

Брзо ходање је атлетска дисциплина која подразумева трку основним кораком, тј. напредовање кораком. Постоје два основна правила:

Једно стопало ходача мора увек бити у додиру са подлогом, и по томе се разликује од трчања (код трчања имамо фазу лета - обе ноге истовремено у ваздуху);

Нога која иде напред мора бити испружена у колену, тј. несавијена, све до тренутка повратка ноге у окомит положај.Грешке такмичара које повлаче за собом дисквалификацију, прилично је тешко установити. Оне су многобројне и зависе не само од једног погрешног покрета него и од комбинације више њих.

Постоје три основне грешке:

Константно савијено колено за време ходања (тзв. трка равних табана или трка у „седећем“ положају)

Скакутање тј. изразито таласасто-вертикално кретање тела горе-доле, са одразима усмереним на горе

Летећи ход - када ходач задржавајући исправан, линеаран став изгуби непрекидан додир са тлом, а тло додирује прстима.На такмичењу суде главни судија и одређени број других судија. Такмичар може бити дисквалификован само после претходне опомена најмање двојице судија, без обзира на тежину почињеног прекршаја. Дисквалификацију саопштава такмичару главни судија.

Уобичајене дисциплине су оне које се одржавају на великим такмичењима на 20 км и 50 км за мушкарце и 20 километара за жене. Поред ових олимпијских дисциплина одржавају се и такмичења на 5, 10, 15 и 30 км. Такмичења у ходању до 20 км одржавају се на улици и на стадиону, а такмичењу на 50 километара се одржава искључиво на улици. Такмичања на стадиону се обележавају 5.000, 10.000, 20.000 метара, а на улици 10, 20 и 50 км.

Светска Атлетска федерација ИААФ води светске рекорде у свим овим дисциплинама.

Дисциплина ходања 20 километара уведена је за мушкарце у атлетски програм Олимпијских игара 1956. у Мелбурну, а за жене када је ова дисциплина заменила дисциплину ходања на 10 километара на Олимпијских игара 2000. у Сиднеју. На Свестком првенству 1958. у Стокхолму за мушкарце, а 1999. у Севиљи за жене.

Према најбржем времену за мушкарце око 1:17 сати, што одговара кретању 4,27 m/s или 15,37 километара на сат, а за жене 1:26 сати, што одговара 3,83 m/s или 13,79 km/h.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.