1881

1881. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
март
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Октобар

Децембар

Рођења

Јануар

Март

Април

Мај

Јун

Август

Октобар

Новембар

Смрти

Фебруар

Март

Април

Јул

Децембар

Види још

19. век п. н. е.

19. век п. н. е. је почео 1. јануара 1900. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1801. п. н. е.

19. октобар

19. октобар (19.10.) је 292. дан у години по грегоријанском календару (293. у преступној години). До краја године има још 73 дана.

28. март

28. март (28.03) је 87. дан у години по грегоријанском календару (88. у преступној години). До краја године има још 278 дана.

Grbice

Grbice ili geometarski moljci su moljci koji pripadaju familiji Geometridae iz reda insekata Lepidoptera, moljaca i leptira. Njihovo naučno ime potiče od antičke grčke reči geo γη ili γαια „zemlja” i metron μέτρων „mera” u smislu načina na koji se njihove larve ili inčni crvi kreću, što podseća na „merenje zemljišta”. Ovo je veoma velika porodica, koja ima oko 23,000 opisanih vrsta moljaca, od čega je više od 1400 vrsta iz šest potfamilija, autohtono u Severnoj Americi. Poznati član je biberasti moljac, Biston betularia, koji je bio podvrgnut brojnim istraživanjima populacijske genetike. Nekoliko drugih geometrskih moljaca su ozloglašene štetočine.

Ђорђе Ристић Скопљанче

Ђорђе Ристић (Пећ, 6. август 1881 — Ниш, 27. јануар 1911), звани Скопљанче, је био српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији и Македонији

Џуно

Џуно (енгл. City and Borough of Juneau; скраћено Juneau) је главни град америчке савезне државе Аљаске. Представља јединствену административну јединицу смештену на аљаској превлаци. Џуно је од 1906. изабран за престолницу Аљаске, када је седиште владе пресељено из Ситке. Актом из 1970, граду се припаја суседни Даглас и околна насеља, која заједно чине садашњу територију Џуноа.

Површина града износи 8.430,40 km² што је више од Роуд Ајланда и Делавера појединачно и готово велика као две државе заједно. Центар Џуноа налази се у подножју истоимене планине и простире се преко канала од острва Даглас. Према пописним подацима из 2000, у граду је живело 30.711 становника, док подаци Завода за попис САД из 2007. говоре да је реч од 30.690 људи.

Џуно је добио назив по Џоу Џуноу, рудару и трагачу за златом. Основали су га Џо и Ричард Хери након што су на његовом тлу пронашли злато уз помоћ племена Тлингит. Иако је првобитно град назван Роквел и Херисбург договором рудара из 1881. град је назван Џуно.

Алекса Ивић

Алекса Ивић (Буђановци, 23. децембар 1881 — Београд, 23. новембар 1948) је био српски историчар и професор на Правном факултету у Суботици (који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду). Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиричека. Докторирао 1905. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година. Године 1910. изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору, те исте године одлази у Загреб. Од 1912. године ради у Земаљском архиву у Загребу. После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици. Исказао се као предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини, објављено 1929. године.

Његов син је лингвиста Павле Ивић.

Александар II Николајевич

Александар II Николајевич (рус. Александр II Николаевич; Москва, 29. априла 1818 — Санкт Петербург, 13. марта 1881) био је руски император од 1855. до 1881. године.

Божин Симић

Божин Симић (1881 — 1966), пуковник Српске војске, амбасадор ФНРЈ, масон у масонској ложи Побратим.Рођен је 20. октобра 1881. године у селу Велики Шиљеговац, код Крушевца. Потиче из учитељске породице.

Завршио је Војну академију и учествовао у Мајском преврату 1903. године. Од 1911. године био је надзорни официр Врањског граничног рејона према Турској. Био је официр за везу са четницима Воје Танкосића у Македонији и пребацивао их преко границе на турску територију.

За време Првог светског рата је био командир чете. Године 1916. отпутовао је за Русију, где је у Одеси био задужен за регрутовање војника за српску војску из редова аустроугарских заробљеника и учествује у оснивању Добровољачке дивизије.

На Солунском процесу осуђен је на 18 година затвора, због чега остаје у Русији и после Октобарске револуције постаје пуковник Црвене армије. Тамо остаје до 1936. године, када се вратио у Југославију. Ухапшен је на граници, ражалован и после два дана пуштен из притвора уз повраћај чина пуковника српске војске који му је одузет.

Био је у дослуху са генералом Душаном Симовићем, са којим се састао 26. марта (дан пре пуча) и обавестио га о расположењу Совјета да са Југославијом закључе споразум. У Влади Душана Симовића је постављен за министра без портфеља. Као министар без портфеља у Влади Душана Симовића учествује у преговорима са Стаљином због чега су одмах после војног пуча 27. марта, Мустафа Голубић високи официр НКВД и Божин Симић заједно, из Београда, авионом отпутовали за Москву како би присуствовали потписивању Споразума о пријатељству Југославије и Совјетског Савеза. За време Другог светског рата Божин Симић је као министар Владе у изгнанству имао наступ у доњем дому британског Парламента у коме се супротставио бомбардовању Београда од стране савезника, јер у Србији постоји покрет отпора окупационим снагама, док се нпр. не бомбардује Бугарска која је отворено прешла на страну сила осовине. Након тог његовог иступа уследило је вишедневно бомбардовање Софије. Због овог иступа на њега је након Другог светског рата, приликом његовог пута у Анкару где је кренуо да преузме положај амбасадора ФНРЈ, у Софији покушан атентат, који је овај преживео.После Другог светског рата је био амбасадор ФНРЈ у Француској и Анкари.Умро је 24. фебруара 1966. године у Београду.

Василије Трбић

Василије Трбић (1881 — 1962) је био четнички војвода у Старој Србији и касније политичар у југословенској држави.

Клинтон Дејвисон

Клинтон Џозеф Дејвисон (енгл. Clinton Joseph Davisson, 22. октобар 1881. – 1. фебруар 1958.) био је амерички физичар који је 1937. године освојио Нобелову награду за физику "за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима". Дејвисон је поделио Нобелову награду са Џорџом Паџетом Томсоном, који је истовремено независно од Дејвисона открио дифракцију електрона.

Компарт (Сондрио)

Компарт је насеље у Италији у округу Сондрио, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 66 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1881 м.

Космос-1881

Космос-1881 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1881 је лансиран са космодрома Тјуратам, Бајконур, СССР, 11. септембра 1987. Ракета-носач Р-7 Семјорка (рус. Семёрка) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 7000 килограма. Космос-1881 је био осматрачки сателит.

Народна радикална странка

Народна радикална странка је прва политичка странка у Србији, основана 8. јануара 1881. године. На почетку свог деловања борила се за социјалистичко друштво, једнодомну скупштину, скупштинску контролу над буџетом, али је временом напуштала своје ставове и постајала све ближа режиму. Због тога се почетком 20. века из странке одвојила група чланова која је основала Самосталну радикалну странку ближу изворним принципима првобитне странке. Од оснивања Краљевине СХС, Народна радикална странка је постала заступник српске буржоазије.

Николај Велимировић

Николај Велимировић (световно Никола Велимировић; Лелић, код Ваљева, 23. децембар 1880/4. јануар 1881. — Либертивил, 18. март 1956) био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник, отуда је називан Нови Златоусти. Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ као Свети владика Николај Охридски и Жички.

Његово рођено име је Никола. У младости је тешко оболео од дизентерије и заклео се да ће посветити свој живот Богу, ако преживи. Преживео је и замонашио се под именом Николај. Велимировић је школован на Западу и у младости је био велик заступник либералних идеја и екуменизма. Такође је примљен у свештенство и брзо је постао важна личност у Српској православној цркви, посебно у односима са Западом. У међуратном периоду постао је предводник православних богомољаца и окренуо се антиевропејству и конзервативизму. Оснивач је десничарске политичке идеологије светосавског национализма. Сматра се духовним инспиратором Љотићеве организације ЗБОР. Често је критикован због антисемитских ставова. Када су у Другом светском рату Немци окупирали Југославију, Велимировић је стављен у кућни притвор и на крају одведен у логор Дахау, где је провео три месеца пре него што су га Немци ослободили да би помогао у образовању обједињавању југословенских квислинга против надируће НОВЈ и Црвене армије. По завршетку рата, Велимировић је одлучио да се не врати у Југославију, у коју су на власт дошли комунисти. Уместо тога, 1946. емигрирао је у Америку, где је и остао до своје смрти 1956.

Централно место у Велимировићевим размишљањима чинила је критика хуманизма, европске цивилизације, материјалистичког духа и сл. О Европи је мислио као о великом злу којег се треба чувати, и презирао је њену културу, науку, прогрес. Епископ Николај је био дубоко очаран српском прошлошћу немањићког периода па је она, по њему, требало да буде парадигма нове српске стварности. Велимировић је снажно подржавао јединство свих православних цркава и упоставио је добре односе са англиканском и Америчком епископалном црквом. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.

Пауколики зглавкари

Арахнида (Arachnida) су најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама. (Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.) Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи. Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.

Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је и карактеристична за сваки од редова на које је подељена класа арахнида, па се више информација о њој може добити у оквиру сваког од наведених редова.

Тело им се састоји из два дела, цефалоторакса (cephalothorax), и абдомена (abdomen).

Роже Мартен ди Гар

Роже Мартен ди Гар (франц. Roger Martin du Gard; Неј на Сени, 21. март 1881 — Бејерно, 22. август 1958), био је француски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1937. године.

Његов стил је близак традицијама реализма и натурализма. Главно дело Роже Мартена је роман река „Тибоови“ (Les Thibault). Оригинално је објављен као серија 8 романа.

Сретен Вукосављевић

Сретен Вукосављевић (Пријепоље, 5. март 1881 — Ровињ, 9. август 1960), социолог, професор Београдског универзитета и политичар, учесник Балканских, Првог светског и Народноослободилачког рата.

Фјодор Достојевски

Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Михайлович Достоевский; рођен 11. новембра, односно 30. октобра по старом календару, 1821. године у Москви, преминуо 9. фебруара, односно 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу) био је руски писац и један од највећих писаца свих времена.Завршио је војну школу. У двадесетосмој години због учешћа у револуционарној организацији био је осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду у Сибиру.

Он је један од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму, он је био светски писац у рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према модернизму, јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора начина писања. Са аспекта књижевне технике његови су романи још увек блиски реализму због обухвата целине, начина карактеризације и доминирајуће нарације, док драматични дијалози, филозофске расправе и полифонија чине од њега претечу модернизма. Утемељитељ је психолошког романа. По многима је и претеча егзистенцијализма.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.