1867

1867. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Јул

Септембар

Новембар

Децембар

Рођења

Фебруар

Новембар

Децембар

Смрти

Април

Август

Децембар

Литература

Види још

19. век п. н. е.

19. век п. н. е. је почео 1. јануара 1900. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1801. п. н. е.

Stenice

Stenice ili raznokrilci (Heteroptera) podred su malih do velikih većinom sploštenih insekata reda riličara kojima su prednja krila gornjim delom hitinizovana, donjim opnasta i čine tzv. polupokrilje (otuda naziv polukrilci).

Јаша Продановић

Јаков М. Продановић – Јаша (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.

Џон Голсворди

Џон Голсворди (енгл. John Galsworthy; Кингстон на Темзи, 14. август 1867 — Лондон, 31. јануар 1933), био је енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. године.

У својим делима критиковао је британски класни систем и материјализам виших класа. Још један чест мотив биле су несрећно удате жене. Најпознатије дело му је „Сага о Форсајтовима“ (The Forsyte Saga, 1906—1921) и њени наставци „Модерна комедија“ (A Modern Comedy) и „Крај поглавља“ (End Of The Chapter). Драму „Сребрна кутија“ (The Silver Box) написао је 1906.

Године 1921. постао је први председник међународног ПЕН центра.

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Аљаска

Аљаска (енгл. Alaska), савезна је држава САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД. Највећа је по површини, 1.518.775 km², са бројем становника око 500.000. Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима. Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m. Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна. Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера. Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, Индијанци, белци и црнци). Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД. Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове). Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара. Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.

Веверице (породица)

Веверице (лат. Sciuridae) су крупна породица глодара. У ову породицу убрајају се праве веверице, текунице, кобаји, мрмоти, и праве летеће веверице. Породица није присутна на континентима Аустралија и Антарктик.

Земље круне Светог Стефана

Земље круне Светог Стефана (мађ. Szent István Koronájának Országai) је био назив за земље које су се налазиле у историјској вези са Краљевином Угарском. Назив је коришћен као ознака за угарски део Аустроугарске монархије између 1867. и 1918. године, а односио се на такозвану ужу Угарску, Хрватску-Славонију, град Ријеку и Босну и Херцеговину, која је чинила аустроугарски кондоминијум.

Кнез Михаилова (улица у Београду)

Кнез Михаилова улица је пешачка зона, трговачки центар и улица законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-их година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име — улица Кнеза Михаила.

Космос-1867

Космос-1867 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1867 је лансиран са космодрома Тјуратам, Бајконур, СССР, 10. јула 1987. Ракета-носач је поставила сателит у орбиту око планете Земље.

Краљевина Угарска (1000—1918)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, мађ. Magyar Királyság, нем. Königreich Ungarn) била је монархија у средњој Европи, која је постојала од средњег вијека до 20. вијека (1000—1918). Кнежевина Угарска се успоставила као хришћанска краљевина крунисањем првог краља Стефана I у Острогону око 1000. године; његова породица (династија Арпад) била је челу монархије 300 година. Од 12. вијека, краљевина постоје европска средња сила у Западном свијету.

Током османске окупације средишег и јужног подручја Угарске у 16. вијеку, земља је подијељена на три дијела: хабзбуршку Краљевину Угарску, османску Угарску и полунезависну Кнежевину Трансилванију. Хабзбрузи су били на угарском пријестолу све од Мохачке битке до 1918. године и играли су кључну улогу у ратовима против Османског царства.

Од 1867. године територије повезане са угарском круном постале су дио Аустроугарске под назовим Земље круне Светог Стефана. Монархија је окончана збацивање с пријестола Карла IV 1918, када је Угарска постала република. Краљевство је номинално обновљено током „Намјесништва” од 1920. до 1946, када је отпочела совјетска окупација.

Краљевина Угарска је била мултиетничка држава од свог оснивања до Тријанонског споразума и обухватала је подручје данашње Мађарске, Пољске, Словачке, Румуније, Србије и осталих држава са којим данас Мађарска дијели државну границу. Од 1102. године укључивала је и Хрватску, која је била у персоналној унији са њом, уједињену под угарским краљем.

Краљевина Угарска (1526—1867)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, нем. Königreich Ungarn, мађ. Magyar Királyság) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била саставни део Хабзбуршке монархије, односно Аустријског царства (након 1804. године). Овај период у историји Угарске започео је након Мохачке битке (1526), а трајао је све до склапања Аустро-угарске нагодбе (1867). Током овог раздобља, Угарарском су владали краљеви из династије Хабзбурга. У првом делу овог периода, односно током већег дела 16. и 17. века, многа подручја Краљевине Угарске била су под турском влашћу, а у то време су посебан положај стекле Кнежевина Трансилванија и Горња Угарска. Током 18. века, након протеривања Турака, хабзбуршке власти су спровеле низ политичко-административних и друштвено-економских реформи, чиме је у Угарској створена централизована земаљска администрација. Крајем 18. и током прве половине 19. века, угарски политички прваци су повели борбу за стицање веће самоуправе у однос на Беч, што је на крају довело до избијања Мађарске револуције (1848-1849). Иако је била угушена силом, мађарска побуна је означила прекретницу у борби за стицање земаљске самоуправе, што је и остварено 1867. године, склапањем аустро-угарске нагодбе.

Краљевина Хрватска (1526—1867)

Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била једна од крунских земаља (круновина) у саставу Краљевине Угарске, са којом је чинила део Хабзбуршке монархије, односно Аустријске царевине. Током овог раздобља, дошло је до значајних промена у геополитичком значењу појма Хрватске. Све до Бечког рата (1683-1699), државно подручје Краљевине Хрватске обухватало је само матичне хрватске области између Јадрана и Гвозда, док су области између Покупља и Драве (тадашња горња, односно стара Славонија) припадале суседној Краљевини Славонији. Тек након ослобођења доње, односно нове Славоније, геополитички појам Славоније је током 18. века сведен на ослобођено подручје, док је стара област горње Славоније подведена под појам Хрватске. Упоредо са ширењем појма Хрватске, током овог раздобља је започео и процес хрватизације.До ширења појма Хрватске је дошло услед постепеног управног обједињавања Краљевине Хрватске са суседном Краљевином Славонијом. Већ од краја 15. века, поменуте краљевине су имале заједничког бана, а кључни корак ка стварању заједничке државне управе учињен је 1558. године, када је Сабор Краљевине Хрватске спојен са Сабором Краљевине Славоније. Међутим, тиме није било извршено стварање јединствене хрватско-славонске краљевине (што је учињено тек 1867. године), већ је свака од поменутих краљевина задржала своју државно-правну посебност, у оквиру заједничке управне структуре. Од тог времена, земаљским пословима обе краљевине је поред заједничког бана управљао и заједнички сабор, а локалну власт су као и до тада вршиле жупаније. Управно седиште заједничког сабора и бана налазило се у Загребу. Становништво су чинили претежно Хрвати и Срби, као и етнички Славонци у областима старе Славоније, која је током овог раздобља подведена под појам Хрватске.

Марија Кири

Марија Саломеа Склодовска-Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie; Варшава, 7. новембар 1867 — Саланш, 4. јул 1934) била је француска физичарка и хемичарка пољског порекла. Имала је француско и пољско држављанство. Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио Кири.

У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радијума и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије.Двострука је добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Небраска

Небраска (енгл. Nebraska), савезна је држава САД смештена у области Великих равница и америчког Средњег запада. Главни град је Линколн, а највећи је Омаха. Савезна држава постала је 1867. године. Небраска се према северу граничи са Јужном Дакотом, према истоку са Ајовом и Мисуријем, према југу са Канзасом и према западу са Колорадом и Вајомингом.

Небраску карактеришу велике варијације између зимских и летњим температура, и снажне олује и торнада. За Небраску су карактеристичне прерије на којима нема дрвећа, што погодује развоју сточарства. Претежно је рурална савезна држава.

Највећи број становника је немачког порекла а поред њих има и највећи број људи чешког порекла по становнику.

Покрајине и територије Канаде

Канада се према политичкој подели на највишем нивоу дели на покрајине и територије. Главна разлика између покрајина и територија је степен самосталности у односу на федералну власт.

Десет покрајина су: Алберта, Британска Колумбија, Манитоба, Њу Брансвик, Њуфаундленд и Лабрадор, Нова Шкотска, Онтарио, Острво Принца Едварда, Квебек и Саскачеван.

Три територије су: Северозападне територије, Нунавут и Јукон.

Покрајине имају велики степен надлежности у односу на федералну власт. Свака покрајина има властитог гувернера, парламент, владу, финансијска средства, судове и друге покрајинске надлежности. Територијама непосредно управља канадска федерална власт.

Списак округа Канзаса

У савезној држави Канзас постоји 105 округа, што Канзас чини шестом савезном државом САД по броју округа. Све аутомобилске таблице издате у Канзасу садрже скраћеницу која означава општину у којој је возило регистровано. Ниједан округ у Канзасу у свом имену нема две речи. Округ Вајандот и град Канзас Сити имају заједничку владу, а округ Гринли и град Трибјун су у поступку успостављања сличног система управљања.

Хабзбуршка монархија

Хабзбуршка монархија (њем. Habsburgermonarchie), некад и Аустријска монархија (њем. Österreichische Monarchie) или Дунавска монархија (њем. Donaumonarchie), незваничан је назив који користе историчари за земље и покрајине којим је владао млади аустријски огранак династије Хабзбург до 1780. године, а затим њен насљедник династија Хабзбург-Лорен све до 1918. Монархија је била сложена држава састављена од територија унутар и изван Светог римског царства, уједињена само под једним монархом. Династички главни град је био Беч, осим од 1583. до 1611. године, када је био премјештен у Праг. Од 1804. до 1867. Хабзбуршка монархија је била формално уједињена као Аустријско царство, а од 1867. до 1918. као Аустроугарска монархија.

Глава аустријске гране династије Хабзбург је често био изабрани Свети римски цар све до распада царства 1806. године; од 1415. до распада царства 1806. само Карло VII није био хабзбуршки владар Аустрије. Два ентитета никада нису била погранична, Хабзбрушка монархија је покривала многе земље изван Светог римског царства, а већином Царства су владале друге династије. Хабзбуршка монархија обично није укључивала све територије којим су владали Хабзбурзи. Старија грана династије је владала Шпанијом до 1700, али се обично није укључивала у дефиницију „Хабзбуршке монархије” након владавине Карло V, који је подијелио династију између аустријских и шпанских грана након своје абдикације 1556. године.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.