1863

1863. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

  • 17. фебруар — Група грађана Женеве је основала Међународни комитет за помоћ рањенима, што ће касније постати познато као Међународних комитет црвеног крста.

Август

Јул

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Рођења

Март

Јул

Септембар

Децембар

Смрти

Јул

Септембар

Децембар

Дани сећања

Види још

19. век п. н. е.

19. век п. н. е. је почео 1. јануара 1900. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1801. п. н. е.

19. децембар

19. децембар (19.12.) је 353. дан године по грегоријанском календару (354. у преступној години). До краја године има још 12 дана.

22. јануар

22. јануар је двадесет други дан у години у Грегоријанском календару. 343 дана (344 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

24. децембар

24. децембар (24.12.) је 358. дан године по грегоријанском календару (359. у преступној години). До краја године има још 7 дана.

26. октобар

26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.

Grbice

Grbice ili geometarski moljci su moljci koji pripadaju familiji Geometridae iz reda insekata Lepidoptera, moljaca i leptira. Njihovo naučno ime potiče od antičke grčke reči geo γη ili γαια „zemlja” i metron μέτρων „mera” u smislu načina na koji se njihove larve ili inčni crvi kreću, što podseća na „merenje zemljišta”. Ovo je veoma velika porodica, koja ima oko 23,000 opisanih vrsta moljaca, od čega je više od 1400 vrsta iz šest potfamilija, autohtono u Severnoj Americi. Poznati član je biberasti moljac, Biston betularia, koji je bio podvrgnut brojnim istraživanjima populacijske genetike. Nekoliko drugih geometrskih moljaca su ozloglašene štetočine.

Sauropsida

Sauropsida („gušterska lica”) grupa su amniota koja obuhvata sve postojeće ptice i gmizavce, kao i njihove fosilne pretke i druge izumrle srodnike. Velike kopnene životinje su bilo u ovoj grupi ili u njenoj sestrinjskoj grupi, Synapsida, kojom su obuhvaćeni sisari i njihovi fosilni srodnici. Ova klada obuhvata Parareptilia i druge izumrle klade. Svi živi sauropsidi su članovi podgrupe Diapsida, dok je Parareptilia klada izumrla pre 200 miliona godina. Termin je uveo 1864. godine Томас Хенри Хаксли, koji je grupisao ptice sa reptilima na bazi fosilne evidencije.

Љубомир Давидовић

Љубомир М. Давидовић (Влашка, 24. децембар 1863 — Београд, 19. фебруар 1940) је био српски и југословенски политичар, државник. 1912. је постао вођа Самосталне радикалне странке, оснивач и вођа Демократске странке од 1919. до смрти 1940, након Првог светског рата и стварања Краљевине СХС, састављао је испред своје странке Владу три пута (два пута 1919. и једном 1924), али је на њој остао размерно кратко, свега 289 дана.

1905. је био председник Народне скупштине. У више наврата министар просвете 1904, 1914−1917. и 1918−1919. и министар унутрашњих дела 1920. Председник Београдске општине 1909−1914.

Био је активан члан и једно време председник Народне одбране.

Амерички грађански рат

Амерички грађански рат (познат и као Сецесионистички рат) је оружани сукоб који се између 1861. и 1865. године водио између Уније, односно владе САД којом су доминирале северне државе, и јужних држава које су се отцепиле и формирале Конфедерацију америчких држава.

На председничким изборима 1860., Републиканци, предвођени Абрахамом Линколном, су се противили ширењу ропства у територије САД. Линколн је победио на изборима, али пре председничке инаугурације 4. марта 1861, седам робовласничких држава чија се привреда заснивала на узгоју памука су формирале Конфедерацију. Првих шест држава које су се отцепиле су имале највећи удео робова у свом становништву, укупно 48,8 %. Одлазећи демократски председник Џејмс Бјукенан и долазећи републиканци су оценили сецесију као незакониту. У свом првом обраћању на инаугурацији Линколн је објавио да његова администрација неће започети грађански рат. Осам преосталих робовласничких држава су одбијале позиве на сецецију. Војници Конфедерације су освојили бројне федералне тврђаве на територији које је присвајала Конфедерација. На мировној конференцији није постигнут компромис, и обе стране су се почеле припремати за рат. Конфедерација је претпоставила да су европске државе толико зависне од производње памука на југу САД да ће интервенисати у њихову корист; ниједна то није урадила и ниједна није признала нове Конфедеративне Америчке Државе.

Непријатељства су почела 12. априла 1861. када су војници Конфедерације отворили ватру на Форт Самтер, кључну тврђаву у Јужној Каролини коју су држали војници Уније. Линколн је затражио да свака држава пружи војску како би се поново заузела тврђава. Због тога су се још четири робовласничке државе придружиле Конфедерацији, повећавши њихов број на једанаест. Унија је ускоро ставила под контролу пограничне државе и увела поморску блокаду која је уништила привреду Конфедерације. Источни фронт је био неодлучен током 1861-1862. У јесен 1862. поход Конфедерације на Мериленд (држава Уније) се окончао повлачењем конфедерације у бици код Антитама, што је спречило британску интервенцију. Линколн је затим објавио Проглас о еманципацији, у којој је укидање ропства истакнуто као ратни циљ. На западном фронту до лета 1862. Унија је уништила речну морнарицу Конфедерације, затим највећи део њених западних армија. Унијина опсада Виксбурга је поделила Конфедерацију на два дела дуж реке Мисисипи. Поход конфедерацијског генерала Роберта Лија на север из 1863. се окончао у бици код Гетисбурга. Успеси на западу учинили су Јулисиза С. Гранта командантом свих војски Уније у 1864. Генерал Вилијам Шерман се пробијао на исток да би освојио Атланту и марширао до мора, уништавајући уз пут инфраструктуру Конфедерације. Унија је стекла довољно средстава и војске да нападне Конфедерацију из свих праваца и могла је себи да приушти битке исцрпљивања током Оверландске операције према Ричмонду, главном граду Конфедерације. Војска Конфедерације је поражена, што је довело до Лијеве предаје Гранту након битке код Апоматокса 9. априла 1865. Сви генерали Конфедерације су се предали тог лета.

Амерички грађански рат је један од првих правих индустријских ратова. Железнице, телеграф, парни бродови и масовна израђивана оружја су се интензивно користили. Мобилизације цивилних фабрика, рудника, бродоградилишта, банака, саобраћајница и залиха хране су наговештавале шта ће се десити у Првом светском рату. Амерички грађански рат је најкрвавији рат у америчкој историји, који је изазвао смрти око 750.000 војника и неутврђен број цивила.

Ајдахо

Ајдахо (енгл. Idaho), савезна је држава САД, која се налази у њеном северозападном делу. Површина државе је 216.632 km², а број становника по попису из 2008. је 1.523.816. Главни град је Бојси. Ајдахо је 3. јула 1890. постао 43. савезна држава САД. Граничи си се са савезнима државама Вашингтон, Орегон, Невада, Јута, Вајоминг и Монтана као и са канадском провинцијом Британска Колумбија. Надимак Ајдахоа је држава драгуља због великог броја драгуља који су пронађени на њеној територији. По величини је 14. држава.

Бункју

Бункју (文久) је јапанска ера (ненко) која је настала после Манен и пре Генџи ере. Временски је трајала од марта 1861. до марта 1864. године и припадала је Едо периоду. Владајући монарх био је цар Комеи. Име ере Бункју у грубом преводу значи "школована прича" а повод за њено именовање је почетак новог круга зодијачких знакова (година пацова) за који се верује да доноси велике промене.

Вазнесењска црква у Београду

Вазнесењска црква или Црква Вазнесења Господњег у Београду је српска православна црква, налази се у улици адмирала Гепрата.

Црква је подигнута 1863. године, освештао је београдски митрополит Михаило. Налог за њену изградњу дали су 1860. године кнез Михаило Обреновић и митрополит Михаило, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана. Планове су израдили Павле Станишић и Јован Ристић, грађевинске радове су обавили Јосип Шток и Фердинанд Ставенов, а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег романтизма, по угледу на старе српске манастире, пре свега Раваницу. У почетку је служила и као војна црква јер се налазила у близини војних објеката.Прве иконе је насликао сликар Никола Марковић 1864. године, али је касније израда икона поверена Стеви Тодоровићу, који је овај подухват завршио 1881. године. Такође, првобитне зидне слике Николе Марковића уступиле су место новим композицијама Андреја Биценка након обнове 1937. године. Црква има богату ризницу са збирком икона, старих књига, златарских дела и других премета из 19. века.

Црква је посвећена Вазнесењу Господњем (Спасовдан). Тешко је оштећена у бомбардовању Београда (1941. и 1944) и погинуо је велики број људи. У дворишту испред цркве налази се споменик у облику крста погинулим. Сваке године на црквену славу Спасовдан после литургије полази литија која се креће улицама Београда и поново враћа у цркву.

У септембру 2013. године је свечано прославила 150 година постојања.

Велика школа

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, први ректор био је Константин Бранковић (1814–1865).Велика школа је имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча Универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран 1905. године, тек са делом професорског састава Велике школе.

Западна Вирџинија

Западна Вирџинија (енгл. West Virginia), савезна је држава на југоистоку САД и на простору Апалача. На југоистоку се граничи са Вирџинијом, на југозападу са Кентакијем, на северозападу са Охајом, на североистоку са Пенсилванијом и на истоку са Мерилендом. Главни и уједно и највећи град је Чарлстон.

Западна Вирџинија је постала савезна држава после Конвенције у Вилингу и отцепљења од Вирџиније током Америчког грађанског рата. Чланица Уније постала је 20. јуна 1863. Једна је од неколико савезних држава у којој су вођене најзначајније битке Америчког грађанског рата. Западна Вирџинија је једина савезна држава која је настала отцепљењем од Конфедеративних Америчких Држава и једина је савезна држава (уз Неваду) која је настала током Америчког грађанског рата.

Састоји се од од 55 округа: Апшер, Барбор, Беркли, Бракстон, Брук, Бун, Вајоминг, Вебстер, Вејн, Верт, Вецел, Вуд, Гилмер, Грант, Гринбрајер, Додриџ, Кабел, Калхун, Кана, Клеј, Линколн, Логан, Луис, Марион, Макдауел, Маршал, Мејсон, Мерсер, Минго, Минерал, Мононгејлија, Монро, Морган, Николас, Охајо, Пендлтон, Плезантс, Покахонтас, Престон, Патнам, Рали, Рандолф, Ричи, Роун, Самерс, Тајлер, Такер, Тејлор, Фејет, Харди, Харисон, Хемпшир, Хенкок, Џексон, Џеферсон.

Кампече (држава)

Држава Кампече (шп. Estado de Campeche), савезна је држава на југоистоку Мексика. Налази се на западном делу полуострва Јукатан, на јужној обали Мексичког залива. Има површину од 50.812 km² и око 708.000 становника.

На југозападу се граничи са државом Табаско, на истоку са Јукатаном и Кинтаном Ро, и на југу са Гватемалом. Главни град државе је град Кампече. Држава је установљена 1863.

Кампече се већим делом састоји од тропских шума. На крајњем западу државе, у Мексичком заливу, постоје извори нафте.

У епохи пре доласка Европљана овде је цветала цивилизација Маја, чији је најважнији споменик археолошко налазиште Едзна.

Капетан-Мишино здање

Капетан Мишино здање је једна од најпознатијих грађевина деветнаестог века у Београду, у којој је смештен Ректорат Универзитета у Београду и део Филозофског факултета. Налази се у улици Студентски трг бр. 1, саграђена је у периоду од 1857. до 1863. године, према плановима чешког архитекте Јана Неволе. Након завршетка изградње, капетан Миша је поклонио ово здање својој домовини у образовне сврхе. У зграду је 1863. пресељена Велика школа, а данас је једна њена половина седиште Београдског универзитета, док су у другој половини зграде Катедра за српски језик Филолошког факултета, Семинар за византијски грчки одсека за Класичне науке, као и Семинар за Стари век, одсека за Историју, Филозофског факултета.

Космос-1863

Космос-1863 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1863 је лансиран са космодрома Плесецк, СССР, 4. јула 1987. Ракета-носач Р-7 Семјорка (рус. Семёрка) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 6300 килограма. Космос-1863 је био војни сателит за фотографску картографију.

Правокрилци

Правокрилци (Orthoptera) су велики ред крилатих инсеката, коме припадају чести инсекти попут скакаваца, зрикаваца, роваца и попаца. Више од 20.000 врста је дистрибуирано широм света.

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарији факултет Универзитета у Београду. Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године.

Из Филозофског факултета се 1947. године издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.

На овом факултету студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

Филозофски факултет има десет одељења:

андрагогија

археологија

етнологија и антропологија

историја

историја уметности

класичне науке

педагогија

психологија

социологија

филозофија

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.