1848

1848. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Јануар

Фебруар

Март

Јун

Јул

Септембар

Октобар

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Септембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Септембар

Децембар

Види још

12. јун

12. јун (12.6.) је 163. дан године по грегоријанском календару (164. у преступној години). До краја године има још 202 дана.

19. век

19. век је почео 1. јануара 1801. и завршио се 31. децембра 1900.

19. век п. н. е.

19. век п. н. е. је почео 1. јануара 1900. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1801. п. н. е.

Јован Атанацковић

Јован Атанацковић (Неготин, 24. март 1848 — Београд, 9. август 1921) је био генерал српске војске.

Завршио је гимназију у Неготину и 9. октобра 1865. ступио је у Војну академију. Унапријеђен је у чин артиљеријског потпоручника 1. јануара 1870, затим у капетана 2 класе 2. августа 1876, генералштабног капетана 1 класе 21. марта 1878, генералштабног пуковника 1. новембра 1892, генерала 6. децембра 1897, пензионисан је 10. августа 1900, реактивиран 20. новембра 1902, и поново пензионисан 31. марта 1906.

Био је водник пољске батерије до 1872, од тад до 1875. командир ћупријске народне батерије, 1875 командир I брдске батерије, 1879. ордонанс-официр краља до 1881. у главном генералштабу, до 1882. био је шеф штаба артиљеријске бригаде, од 30. октобра 1882. до 15. новембра 1883. шеф штаба дивизије стајаће војске, а од тада командант 11. батаљона, па командант шумадијског пјешадијског пука. У рату 1876. био је командир друге пољске батерије, па друге тешке батерије тимочког артиљеријског пука, затим шеф штаба Крајинске војске. У рату 1877—1878 био је помоћник шефа штаба дринског кора и шеф штаба дринске дивизије. Године 1885. постао је шеф оперативне канцеларије штаба Врховне команде, а 1900. министар војни. Узео је учешћа у Мајском преврату 1903. године. Као истакнути завереник исте године постао је канцелар ордења краља Петра I Карађорђевића.

Љубомир Ковачевић

Љубомир Ковачевић (Петница, 4/16. јануар 1848 — Врњачка Бања, 19. новембар/2. децембар 1918) је био српски историчар и политичар. Један је од зачетника критичке историографије у српској науци.

Аустријско царство

Аустријско царство успостављено је 1804. као реакција на стварање Првог француског царства под Наполеоном I. Први цар Аустрије био је Франц II, који је у то време носио и титулу цара Светог римског царства (абдицирао ју је након Наполеонове реорганизације Немачке 1806). У процесу задржавања царске титуле, он је подигао статус Аустрије из надвојводства у царство.

1866. Аустрија је ушла у рат са Италијом и Пруском. Рат са Италијом свршен је победом Аустрије, али је Аустрија била поражена y рату са Пруском. Последица тога била је да је Аустрија изгубила венецијанску област, и иступила из Немачког савеза.

Након неуспелих покушаја реформе устава, Аустријско царство претворено је у Аустроугарску 1867. под Францом Јозефом I. Тај потез дао је једнак статус и мађарским територијама.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Каеи

Каеи (嘉永) је јапанска ера (ненко) која је настала после Кока и пре Ансеи ере. Временски је трајала од фебруара 1848. до новембра 1854. године и припадала је Едо периоду. Владајући монарх био је цар Комеи.

Име ере Каеи у преводу значи "вечна срећа", а именована је како би се обележио почетак владавине цара Комеија.

Калифорнија

Калифорнија (енгл. California) савезна је држава на западној обали САД. По површини је на трећем, а по броју становника на првом месту међу савезним државама САД. Граничи се са савезним државама Орегоном на северу, Невадом на истоку, Аризоном на југоистоку, и мексичком савезним државом Доњом Калифорнијом на југу. Протеже се око 1.300 km у правцу север-југ и око 400 км у правцу исток-запад. На међусобној удаљености од 137 km налазе се Маунт Витни и Долина смрти, највиша и најнижа тачка међу 48 континенталних савезних држава САД. После Аљаске и Флориде, Калифорнија има трећу по дужини обалу у САД.

Сакраменто је главни град државе од 1854. године. Подручје данашње Калифорније првобитно су настањивала индијанска племена. Први Европљани на овом подручју били су Шпанци. Хуан Кабриљо је током 1542. и 1543. допловио до обале Калифорније и прогласио је шпанском територијом. Хуниперо Сера је 1769. основао прву мисију на подручју данашњег Сан Дијега. У то време ово подручје се звало Горња Калифорнија (шп. Alta California) и било је део Вицекраљевства Нова Шпанија. Након што се Мексико изборио за независност од Шпаније 1821. Горња Калифорнија је постала део Мексичког царства, да би након Мексичко-америчког рата 1848. постала део САД. Савезна држава САД је постала 9. септембра 1850, као 31. чланица.

Откриће злата у Калифорнији 1848. подстакло је „златну грозницу” и огромне друштвене и демографске промена, праћене великим миграцијама становништва са истока земље и наглим привредним успоном.

Разноврсни рељеф карактерише Калифорнију. На истоку су планине Сијера Невада, на западу је обала Тихог океана, на северозападу су шуме секвоје, док је на југоистоку пустиња Мохаве. Земљотреси су чести због положаја државе дуж Пацифичког ватреног појаса. Око 37.000 земљотреса се забележи сваке године, али већином су слабог интензитета. Ипак, Калифорнија су погађали озбиљни земљотреси, а најразорнији су били у Сан Франциску 1906. и 1989. и у Лос Анђелесу 1994.

Кока (ера)

Кока (弘化) је јапанска ера (ненко) која је настала после Тенпо и пре Каеи ере. Временски је трајала од децембра 1844. до фебруара 1848. године и припадала је Едо периоду. Владајући цареви били су Нинко и Комеи.

Име ере Кока у грубом преводу значи "постати велики" и именована је због пожара у замку Едо који се десио у 15 години Тенпо ере.

Космос-1848

Космос-1848 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1848 је лансиран са космодрома Плесецк, СССР, 28. маја 1987. Ракета-носач Р-7 Семјорка (рус. Семёрка) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 6300 килограма. Космос-1848 је био војни сателит за фотографску картографију.

Мађарска револуција 1848.

Мађарска револуција 1848. је била једна од револуција које су се 1848. године одиграле у Европи. Поред општих обележја европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, ова револуција је имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу. Три дана после масовних демонстрација у Бечу, револуција је захватила Будимпешту, а потом се проширила на целу тадашњу Краљевину Угарску. Уз помоћ Русије, аустријске трупе угушиле су овај револуционарни покрет у августу 1849.

Патријарх српски Јосиф

Јосиф Рајачић (Лучане код Бриња, 20. јул 1785 — Сремски Карловци, 13. децембар 1861) је био српски православни митрополит карловачки од 1842. до 1848. године, а потом архиепископ карловачки и патријарх српски од 1848. до 1861. године. Заслужан је за стварање Српске Војводине и уздизање Митрополије на степен Патријаршије.

Револуције 1848—1849.

Револуције 1848—1849. (у неким државама познате и као Пролеће народа или Година револуције) је термин који се у историографији односи на низ политичких потреса који су избили широм Европе 1848. Премда су реакционарне снаге у року од годину дана повратиле контролу а револуције угушене, у европској историји био је то најшири револуционарни талас.

Револуционарни талас је почео у Фрацуској у фебруару, и одмах се проширио на већину Европе и делове Латинске Америке. Захваћено је више од 5 држава, али није било координације или сарадње међу револуционарима из различитих држава. Пет фактора је заједничко за револуције: широко незадовољство политичким врхом, захтеви за више учешћа у власти и демократијом, захтеви радничке класе, избијање национализма и на крају прегруписање реакционих снага са ослонцем на монархе, аристократију, војску и сељаштво.Револуцију су водиле нестабилне ад хок коалиције реформиста, средње класе и радника, које нису дуго трајала. Убијене су десетине хиљада људи и многи су приморани да оду у изгнанство. Једина значајна трајна реформа је било укидање феудализма у Аустријском царству, крај апсолутне монархије у Данској и дефинитивни крај владавине огранака Капета у Француској. Најважније револуције су биле у Француској, немачким државама, Пољској, италијанским државама и Аустријском царству. Револуције нису захватиле Русију, Шведску, Велику Британију, и већину јужне Европе: Шпанију, Србију, Црну Гору, Грчку, Португалију или Османско царство.

Српска Војводина

Српско Војводство преусмерава овде. За остала значења види Српско ВојводствоСрпска Војводина (Српско Војводство, Српска Војводовина или Војводовина Србија) је била српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства. Проглашена је на Мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.

Српска патријаршија у Сремским Карловцима

Српска патријаршија у Сремским Карловцима, у делу литературе називана и Карловачка патријаршија, била је патријаршија православних Срба у периоду између 1848. и 1920. године. Настала је 1848. године, када је митрополит Карловачке митрополије проглашен за српског патријарха. Српски патријарси ове патријаршије су такође задржали и титулу Карловачког митрополита. Седиште Патријаршије је било у Сремским Карловцима у Хабзбуршкој монархији, а након 1918. године у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца. У литератури се истиче да канонско-правно својство патријарха српског, поглавара ове патријаршије, Васељенска црква није признавала. Стога се тумачи да је ова патријаршија фактички била почасни назив за Карловачку митрополију. Патријарси нису именовани након смрти последњег карловачког патријарха, Лукијана Богдановића, 1913. године. Уједињењем свих српских обласних цркава 1920. године, Српска патријаршија је поново обновљена, али са седиштем у Београду.

Уједињена Словенија

Велика Словенија или Уједињена Словенија (словен. Zedinjena Slovenija) је био један од главних политичких захтева Словенаца 1848. године као део тада европских револуција. Словенци су тада били подељени на Крањску, Штајерску, Приморску и Корушку. Они су захтевали да се те регије удруже у једну заједничку и већу регију, Краљевину Словенију, у оквиру Аустијског царства. Тражили су и једнакост немачког језика са тада потчињеним словеначким. Такође су се противили даљем стварању и јачању Немачка конфедерације.

По мартовској револуцији која је натерала Фердинанда I да потпише устав су словеначки револуционари видели могућност за већа права као и остали народи којима су владали Хабзбурзи.

План и програм идеологије је настајао на више места. Међу првима је захтеве обликовао 17. марта 1848. у Клагенфурту Матија Мајар Зиљски. Објављени су 29. марта. На тај исти дан су бечки Словенци предали захтеве у име Крањске. Касније је долазило до спремнији и одлучни програми као што је петиција Словенаца из Граца. Најзначајнији представници словеначке стране су били Петер Козлеј, Фран Миклошич, Матија Мајар Зиљски и Јанез Блајвајс. Врхунац идеологије је била предаја захтева аустијској скупштини. Када је парламент распуштен и уведена централистична власт 4. марта 1849. цела идеја је постала безпредметна.

Франсоа Рене де Шатобријан

Франсоа Рене де Шатобријан (франц. François-René de Chateaubriand; Сен Мало, 4. септембар 1768 — Париз, 4. јул 1848) био је француски књижевник.

Хрватски сабор

Хрватски сабор (до 1990. — Сабор Хрватске) је представнички орган грађана Хрватске и носилац законодавне власти у Републици Хрватској. Хрватски сабор је једнодомни законодавни орган с најмање 100, а највише 160 посланика. Посланици се бирају на темељу општег и једнаког бирачког права на непосредним изборима тајним гласањем, на раздобље од четири године.

Према Уставу Републике Хрватске, Сабор сваке године заседа током два раздобља:

15. јануар — 15. јул;

15. септембар — 15. децембар.Изван раздобља редовног заседања, Сабор може заседати и ванредно на захтев председника Републике, Владе или већине посланика. Председник Хрватског сабора може уз претходно прибављено мишљење клубова посланика парламентарних странака, сазвати Хрватски сабор на ванредно заседање.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.