1845

1845. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Децембар

Рођења

Март

Децембар

Смрти

Јун

Децембар

Види још

19. век п. н. е.

19. век п. н. е. је почео 1. јануара 1900. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1801. п. н. е.

NGC 1845

NGC 1845 је расејано звездано јато у сазвежђу Трпеза које се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је - 70° 34' 54" а ректасцензија 5h 5m 45,0s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 1845 износи 10,2 а фотографска магнитуда 10,3. NGC 1845 је још познат и под ознакама ESO 56-SC65.

NGC 2581

NGC 2581 је спирална галаксија у сазвежђу Рак која се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је + 18° 35' 49" а ректасцензија 8h 24m 30,9s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 2581 износи 13,5 а фотографска магнитуда 14,3. NGC 2581 је још познат и под ознакама UGC 4388, MCG 3-22-10, CGCG 89-19, IRAS 08216+1845, PGC 23599.

NGC 772

NGC 772 је спирална галаксија у сазвежђу Ован која се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је + 19° 0' 27" а ректасцензија 1h 59m 19,5s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 772 износи 10,3 а фотографска магнитуда 11,1. Налази се на удаљености од 32,656 милиона парсека од Сунца. NGC 772 је још познат и под ознакама UGC 1466, MCG 3-6-11, CGCG 461-18, KARA 80, ARP 78, IRAS 01565+1845, PGC 7525.

Александар III Александрович

Александар III Александрович (рус. Александр III Александрович; Санкт Петербург, 10. март 1845 — Ливадија, 1. новембар 1894) био је руски император од 1881. до 1894. године.

Александар је био син и наследник руског цара Александра II (1855—1881, *1818), из династије Романов и Марије од Хесена и Рајне (1824—1880).

Вилхелм Конрад Рендген

Вилхелм Конрад Рендген (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; Ленеп, 27. март 1845 — Минхен, 10. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци.

Студирао је на Универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869, докторирао је на Универзитету у Цириху. Радио је као универзитетски професор физике у Стразбуру (од 1876. до 1879.), Гисену (од 1879. до 1888.), Вирцбургу (од 1888. до 1900.) и Минхену (од 1900. до 1920). У својим је истраживањима испитао својства зрачења: способност деловања на фотографску плочу, проласка кроз различите материје, слабљења у вези с врстом материје и дебљином слоја кроз који пролазе и способност јонизирања зрака којим пролазе. Конструирао је рендгенску цев с конкавном катодом и платинском антикатодом. Бавио се и истраживањем пијезоелектричних и пироелектричних појава код кристала. Испитивао је специфични топлотни капацитет гасова и својства течности под високим притиском. За откриће рендгенског зрачења добио је 1901. прву Нобелову награду за физику.

У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци.

У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоросцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно.

Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901, добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум.

Габријел Липман

Габријел Липман (франц. Gabriel Lippmann, Олериш, 16. август 1845 — Атлантски океан 13. јул 1921) био је француски физичар, добитник Нобелове награде за физику. Рођен је у Луксембургу, у француској породици, а детињство је провео у Паризу, где је завршио Вишу нормалну школу.

Бавио се оптиком, пијезоелектричношћу, астрономијом и сеизмологијом. Изумео је процес за добијање фотографија у боји помоћу интерференције. Иако му је ово откриће донело Нобелову награду, сам процес никад није заживео.

Умро је 1921. године на броду, приликом повратка са путовања по Сједињеним Државама и Канади.

Застава Луксембурга

Државна застава Луксембурга се састоји од три једнако широке водоравне линије црвене, беле, и плаве боје. Први пут се употребљавала од 1845. до 1848. године, и прихватила се 23. јуна 1972. године. Боје су се највероватније прикупиле са грба Лимбурске покрајине за време Белгијске револуције 1830. године.

Карл Маркс

Карл Хајнрих Маркс (нем. Karl Heinrich Marx; Трир, 5. мај 1818 — Лондон, 14. март 1883) је немачки филозоф енциклопедијског ума, политички економиста, историчар, новинар, социолог, мислилац и највећи критичар капитализма и теоретичар социјалистичке мисли, вођа радничког покрета и водећа личност Прве интернационале.

Рођен је у Триру у образованој породици правника, после гимназије студирао је право у Бону и Берлину али се паралелно бавио и филозофијом, политичком економијом, историјом, социологијом, новинарством и уметношћу. У току и након студија постао је члан младохегеловског Доктор клуба. Докторирао је у Јени 1841. са темом из историје филозофије: Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе. Био је главни уредник Рајнских новина у Келну 1842. које је пруска влада убрзо забранила. У Паризу 1843. је покренуо Немачко-француске годишњаке и упознао свог каснијег 40-годишњег пријатеља и сарадника Фридриха Енгелса. Након прогона из Француске 1845. преселио се у Брисел. Тамо је са Енгелсом стекао признање за писање а његова социјално-политичка оријентација је сазрела. Придружио се једној тајној левичарској групи Савез праведних у Лондону. 1848. је организовао први Рајнски демократски конгрес у Немачкој и супротставио се пруском краљу због распуштања пруске скупштине. Када је прогнан из Немачке и поново из Француске, коначно се преселио у Лондон 1849.

где је провео остатак живота. Радио је као европски дописник за Њујорк трибјун (1851—62).

Готово цео живот је провео у емиграцији, (Француска, Белгија, В. Британија), често прогањан и у великој материјалној оскудици. Свестрано је учествовао у оснивању и политичком организовању радничког покрета у европским индустријским центрима.

У својим делима створио је потпуно нов и оригиналан поглед на свет и друштво, нову интерпретацију светске историје и изложио анализу друштвених односа. Сматра се за једног од оснивача модерне социологије. Његова мисао своје изворе има у европском хуманизму, енглеској политичкој економији, немачком класичном идеализму и социјалном утопизму. Његов писани опус је импозантан; сматра се појединачним писцем који је извршио највећи утицај на светску историју. Тешко је издвојити које му је дело најутицајније. Из интерпретација његових погледа и теоријског рада и писаних дела израстао је један од најдоминантнијих праваца у европској и светској филозофији XX века: марксизам. Неки сматрају да је његово најзначајније дело „Капитал“ (прво издање 14. септембар 1867), у којем је практично успоставио и модерну политичку економију као науку. Његова антиципација новог комунистичког друштва делимично је изложена у Комунистичком манифесту (у чијем писању је учествовао и Фридрих Енгелс). Основне идеје Манифеста ће касније утицати на формирање и ширење комунистичког покрета, појаву социјалистичких револуција и развој социјализма у свету. Његови погледи на битна филозофска, социолошка, економска и политичка питања овде су само фрагментарно оцртани излагањем његове биографије.

Карл Шпителер

Карл Шпитлер (нем. Carl Spitteler; Листал, 24. април 1845 — Луцерн, 29. децембар 1924), био је швајцарски књижевник, песник, писац есеја и романа. Добио је Нобелову награду за књижевност 1919. године.

Био је приватни учитељ осам година у Русији и Финској. Своје највеће поетско дело Прометеј и Епиметеј написао је 1881, када се вратио. Многи то његово дело упоређују са Ничеовим делом Тако је говорио Заратустра. Након тога неколико година је зарађивао као учитељ и као новинар. Тада започиње да се окушава у већем распону књожевних облика. Захваљујући наследству пресељава се у Луцерн 1892. и омогућено му је да се посвети креативном раду. Његово друго велико дело, за које је добио Нобелову награду је поетски еп Олимпијско пролеће, које је писао од 1900 до 1905, па је ревидирао 1910. Последње године свога живота провео је настојећи да поново напише своје прво дело. Током 1924. појавило се под насловом Прометеј и дуготрпећи.

Мноштво периферног рада припада Шпитлеровом средњем периоду. Написао је у стиховима Екстрамундана 1883, која се састоји од седам космичких митова. Написао је и новеле Конрад и поручник. Ту се приближио натурализму, који му је иначе био одбојан.

Компач (Болцано)

Компач је насеље у Италији у округу Болцано, региону Трентино-Јужни Тирол.

Према процени из 2011. у насељу је живело 30 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1845 м.

Комплекс Градских дворова

Комплекс Градских дворова, смештен је у самом центру Београда. У оквиру дворског комплекса налазе се:

Стари двор - Садашња Скупштина града Београда,

Нови двор - Садашња зграда Председника републике.Пре Другог светског рата и недуго после комплекс су сачињавале и зграде:

Маршалат Краљевског двора - зграда протокола, админстративних послова и гарде. (подигнут 1845. године а срушен 1958. године)

Помоћне зграде за послугу, гараже и коњушњице. (подигнуте 1922. године а срушене 1946.)Пре Првог светског рата коплекс су сачињавали и зграде:

Стари конак (подигнут 1830. године а срушен 1904. године)

Зграда Министарства унутрашњих и спољних послова (срушен 1910.)

Космос-1845

Космос-1845 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1845 је лансиран са космодрома Плесецк, СССР, 13. маја 1987. Ракета-носач Р-7 Семјорка (рус. Семёрка) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 6700 килограма. Космос-1845 је био војни сателит за фотографску картографију.

Никола Пашић

Никола П. Пашић (Зајечар, 6/18. децембар 1845 — Београд, 10. децембар 1926) био је српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.

Пашић се школовао у Швајцарској, где је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића. После неуспешне Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован после абдикације краља Милана. Био је премијер Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог светског рата био је премијер Србије у 4 наврата. Током његових мандата Србија изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају.

Од 1921. до 28. јула 1924. и од 6. новембра 1924. до 1926. био је премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Предоре (Бергамо)

Предоре (итал. Predore) је насеље у Италији у округу Бергамо, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1845 становника. Насеље се налази на надморској висини од 194 м.

Сингапурски долар

Сингапурски долар (кинески: 新加坡元, енглески: Singapore dollar, малајски: Ringgit Singapura, тамилски: சிங்கப்பூர் வெள்ளி) је званична валута у Сингапуру. Међународни код је SGD. Симбол за долар је S$. Долар издаје Монетарна управа Сингапура. У 2007. години инфлација је износила 2,1%. Један долар састоји се од 100 цента.

Сингапур је од 1845. до 1939. користио мореуски долар. Заменио га је малајски долар а од 1953, долар Малаје и Британског Борнеа. Приликом одвајања од Малезије настављена је употреба заједничке валуте у Сингапуру и Брунеју али је 1967. Сингапур почео да штампа сопствени новац. Све до 1973. сингапурски долар је био једнаке вредности као валута у Малезији а до дан данас остаје једнаке вредности као брунејски долар.

Постоје новчанице у износима 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 1000 и 10000 долара и кованице од 1, 5, 10, 20 и 50 центи као и од 1 долара. На свим новчаницама налази се лик Јусуфа бин Ишака.

Списак округа Флориде

У држави Флорида постоји 67 округа. Флорида је постала део територије САД 1821. године, а постала је 27. држава САД 1845. године.

Називи округа Флориде осликавају њено разноврсно културно наслеђе. Неки су названи по имену по политичким вођама и шпанским истраживачима, означавајући утицај шпанске владавине, док су други добили имена шпанских светаца, индијанских назива и политичких лидера Сједињених Америчких Држава. Природне карактеристике региона, укључујући реке, језера и биљни свет су често коришћени као називи округа на Флориди.Подаци о становништву су засновани на попису становништва САД из 2010. године. Флорида има 18.801.310 становника, што представља повећање од 17,6% у односу на 2000. годину. Просечна популација у окрузима Флориде је 280.616; Мајами-Дејд је најнасељенији (2.662.874), а округ Либерти има најмањи број становника (8.365). Просечна површина по округу износи 2.085 km2. Највећи округ по површини је Палм Бич (5.268 km2), а најмањи је округ Јунион (622 km2).

Тексас

Тексас (енгл. Texas) друга је по величини и по броју становника савезна држава САД. Смештен је на југу централног дела САД; према југу се граничи са Мексиком, према западу са Нови Мексиком, према северу са Оклахомом, према североистоку са Арканзасом и према истоку са Луизијаном. Простире се на површини од 696.241 km² и у њему живи преко 25 милиона људи.

Тексас је познат и као Држава усамљене звезде (енгл. Lone Star State), јер је после отцепљења од Мексика 1836, па све до 1845. био независан. Та „усамљена звезда“ се налази на застави и грбу Тексаса.

У Тексасу се могу срести све одлике америчког Југа и Југозапада. Иако се Тексас углавном доживљава као предео где преовлађује пустиња, што је карактеристика југозапада САД, она заузима мање од десет посто територије. Становништво је сконцентрисано првенствено у пределима бивших прерија, пашњака, шума и дуж обале Мексичког мора. Идући са истока на запад срећу се мочваре, шуме борова, равнице, брда и на крају пустиња и планине у области Биг Бенд.

С обзиром да је Тексас после америчког грађанског рада постао центар говедарства, веома честа асоцијација за ову савезну државу САД су каубоји. Међутим већ почетком XX века привреда Тексаса се променила захваљујући откривеним налазиштима нафте. Долази до економског бума који је допринео развоју образовања а самим тим се и привреда диверсификује. Данас је Тексас у самом врху у области петрохемије, електронике, пољопривреде, енергетике, авио индустрије и биомедицине. Тексас од 2002. године остварује највеће приходе од извоза у САД и на другом је месту по величини бруто домаћег производа (БДП). Међутим, ако се гледа БДП по становнику онда је Тексас тек на 29. месту у САД.

Уторак

Уторак је други дан у седмици, који се налази између понедељка и среде. Своје име је добио од старословенске речи въторъ што значи други.

Уторак је обично дан за изборе у Сједињеним Државама. Федерални избори се одигравају на уторак после првог понедељка у новембру; овај датум је успоставио закон из 1845. за председничке изборе (посебно за одабир Изборног колегијума), а проширен је на изборе за Кућу представника 1875. године и на Сенат 1914. године. Уторак је најранији дан седмице који је био практичан за анкетирања у раном 19. веку: грађани су можда морали да путују на цео дан да би гласали, а нису желели да иду у недељу, која је била дан обожавања за велику већину њих. Многе америчке државе одржавају председничке примарне изборе уторцима.

Црни уторак, у Сједињеним Државама, односи се на 29. октобар 1929, почетак велике панике око берзе. Ово је био уторак после Црног четвртка, који је означио почетак Велике депресије.

У грчком свету, уторак (дан седмице када је био пад Константинопоља 1453. године) се сматра за несрећан дан. Исто важи и за земље које причају шпанским језиком, где постоји пословица En martes, ni te cases ni te embarques (Уторком се не жени, ни не почињи путовања). Косовски бој 1389. године се такође одиграо у уторак на Видовдан.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.