1815

1815. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

  • Википедија:Непознат датум — Вулканска ерупција Сумбабви у Индонезији је изазвала глобално загревање због чега су скоро сви усеви у свету пропали, а у Европи и Северној Америци су се десиле климатске катастрофе.
јануар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Јануар

Фебруар

Март

  • 1. март — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен.

Април

Мај

Јун

Јул

Октобар

Новембар

Децембар

Рођења

Фебруар

Март

Април

Септембар

Смрти

Фебруар

Јун

Јул

Август

Децембар

Непознат датум

Дани сећања

Види још

19. век

19. век је почео 1. јануара 1801. и завршио се 31. децембра 1900.

19. век п. н. е.

19. век п. н. е. је почео 1. јануара 1900. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1801. п. н. е.

26. јул

26. јул (26.07.) је 207. дан године по грегоријанском календару (208. у преступној години). До краја године има још 158 дана.

Decapoda

Decapoda је ред ракова из класе виших ракова (Malacostraca). Превод латинског назива био би десетоноги ракови, а односи се на постојање десет екстремитета за кретање. Ови екстремитети су организовани у пет парова ногу на задњим торакалним сегментима, док се за екстремитете на предњим торакаланим сегментима користи назив максилопеде јер имају улогу делова усног апарата. Ред Decapoda обухвата скоро 15.000 врста сврстаних у око 2700 родова. Услед морског начина живота ове групе, фосилна фауна је богато заступљена и истражена (око 3300 фосилних врста). Најзначајнији представници овог реда су крабе, јастози и козице.

Stenice

Stenice ili raznokrilci (Heteroptera) podred su malih do velikih većinom sploštenih insekata reda riličara kojima su prednja krila gornjim delom hitinizovana, donjim opnasta i čine tzv. polupokrilje (otuda naziv polukrilci).

Stylommatophora

Stylommatophora је назив за групу копнених пужева које карактеришу ретрактилне тентакуле на глави. Ова група у неким класификацијама има статус реда, подреда или инфрареда.

Бечки конгрес

Бечки конгрес је био скуп амбасадора великих сила којим је председавао аустријски државник Клеменс Метерних. Одржан је у Бечу од 1. септембра 1814. до 9. јуна 1815. године.

Сврха конгреса је исцртавање политичке мапе Европе након Наполеоновог пораза. Скуп је био настављен иако се током рада конгреса Наполеон вратио на власт у Француској у марту 1815. године. Коначни документ конгреса потписан је девет дана након Наполеонова пораза у бици код Ватерлоа 18. јуна 1815. године. Технички говорећи може се приметити да конгрес никад није одржавао пленарне сесије, него се већина дискусија дешавала кроз неформалне састанке великих сила.

Бечки конгрес се бавио одређивањем целокупног политичког облика Европе након Наполеонових ратова. Једини изузетак је била Француска, са којом је потписан Париски мировни споразум 30. маја 1814. године.

Гијом Брин

Гијом Брин (франц. Guillaume Brune; 13. март 1763. – 2. август 1815.) био је француски маршал.

Други српски устанак

Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције (по неким историчарима трећу, уколико се у револуционарне активности рачуна и Хаџи-Проданова буна из 1814. године) против Османског царства, која је избила кратко по окончању Првог српског устанка. Други српски устанак је довео до српске аутономије у оквиру Османског царства и успостављања Кнежевине Србије, која је имала своју скупштину, устав и владарску династију.

Жоашен Мира

Жоаким Мира (франц. Joachim Murat; Лабастид Мира, 25. март 1767 — Пицо, 13. октобар 1815) је био маршал Француске у доба Наполеона. Наполеон га је поставио да буде краљ Напуља од 1808. до 1815. Био је ожењен Наполеоновом најмлађом сестром.

Кнежевина Србија

Кнежевина Србија (име за време постојања Књажество Србија) је постојала у периоду од 1815. до 1882. године. Настала је после Другог српског устанка и постојала све док 1882. године није проглашена у Краљевину Србију.

У овом периоду су се око власти надметале и смениле две династије, чији су родоначелници били Ђорђе Петровић — Карађорђе, вођа Првог српског устанка и кнез Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка и оснивач Кнежевине Србије. Даљи развој Србије је био обележен општим напретком у економији, култури и уметности, чему је пре свега допринела мудра државна политика, која је слала младе људе на школовање у европске метрополе, одакле су доносили нови дух и нови систем вредности. Један од спољних израза трансформације кроз коју је сада пролазила некадашња османска провинција било је и проглашење краљевине Србије 1882. године.

Космос-1815

Космос-1815 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1815 је лансиран са космодрома Капустин Јар, СССР, 22. јануара 1987. Ракета-носач Р-14 Чусоваја (рус. Чусовая) (8К65, НАТО ознака SS-5 Skean) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље.

Луј Александар Бертје

Луј Александар Бертје (франц. Louis-Alexandre Berthier; Версај, 20. фебруар 1753 — Бамберг, 1. јун 1815) је био француски маршал и начелник генералштаба у доба Наполеонских ратова. Бертјеова слава је у томе што је разумео и знао да спроведе Наполеонове одлуке до најситнијих детаља.

Мишел Неј

Мишел Неј (франц. Michel Ney; Сарлоуис, 10. јануар 1769 — Париз, 7. децембар 1815) француски војсковођа, учествовао је у Француској буржоаској револуцији, 1794 је прекомандован у армију Самбре и Мезе, једну од најславнијих француских револуционарних армија. Од Наполеона је 1813 добио почасну титулу принца од Москве, 1814 је предводио француске маршале који су захтевали да Наполеон абдицира, међутим вратио се у његову службу и командовао гардом у бици код Ватерлоа. За време друге рестаурације ухваћен је у бегу, оптужен за издају и осуђен на смрт. Сахрањен је на париском гробљу Пер Лашез.

Наполеонови ратови

Наполеонови ратови започели су серију глобалних конфликта за време владавине Наполеона Бонапарте Француском (1804—1815). Ови ратови су ојачали војске Европе као и неке друге војне системе. Француско царство брзо је расло и убрзо је освојило велики део Европе, али је након катастрофалне неуспеле инвазије на Русију почео њен пад.

За то време Шпанија је почела да се ослобађа француске окупације и преузима контролу над својим колонијама, што је закуцало темеље националистичким револуцијама у Латинској Америци.

Не постоји тачан запис о томе кад су се Француски револуционарни ратови завршили а када су Наполеонови ратови почели. Могући датуми укључују:

9. новембар 1799. — Наполеон почиње владавину над Француском

18. мај 1803. — Британија и Француска прекидају мир у Европи

2. децембар 1804. — Наполеон крунисан за цара.

Неке од важних битака су :

битка код Аустерлица 1805.

битка код Трафалгара 1805.

Бородинска битка 1812.

битка код Лајцига 1813.

битка код Ватерло-а 1815. (пораз Наполеона Бонапарте)

битка код Јене-а, Ауерштат-а, Фридланд-а 1806-1807

Наполеонови ратови су се завршили Наполеоновим коначним поразом у бици код Ватерлоа 18. јуна 1815. и други Париским споразумом потписаним 20. новембра 1815.

Прво француско царство

Прво француско царство, званично Француско царство (франц. Empire Français), познато и као Наполеоново царство, био је режим Наполеона I у Француској. Владало је великим делом континенталне Европе. Царство је постојало од 1804. године до 1815. — од Конзулата до ресторације Борбонске монархије — и било је за кратко време враћено (период од сто дана 1815. године).

Царство је започето кад је Наполеон — док је био први Конзул — постао цар Француске 18. маја 1804. године. Крунисао се 2. децембра исте године у Нотр Дам катедрали у Паризу. Постојању овог царства запретио је Рат треће коалиције, али је Француска победа у бици код Аустерлица засигурала њен опстанак. Велика Армија, војна машина царства, замало је уништила Пруску армију 1806. године пре него што је ушла у Пољску и победила Русе у бици код Фридланда 1807. године. После Фридланда, Тилзитски мир јула 1807. године спречио је ново крвопролиће на Европском континенту.Француска умешаност на Пиринејском полуострву је започела Шпански рат за независност, брутални конфликт који је трајао шест година је ослабио царство. 1809, Француска и Аустрија бориле су се у рату пете коалиције; Француска је поново тријумфовала.

Наполеон је абдицирао 11. априла 1814. године, вратио се из изгнанства из Елбе 1815, али је Француска изгубила у бици код Ватерлоа што је изазвало пад Првог француског царства.

Царство је 1812. године, имало 130 департмана у којима је било распоређено 600.000 војника који је требало да нападну Русију. Војници су имали власт над 44 милиона субјеката. Пруска, Русија и Аустрија су постали савезници. Наполеон је прецртао мапу Европе и дао многе племићке титуле.

Пруско краљевство

Пруско краљевство (нем. Königreich Preußen) је било немачко краљевство које је обухватало и делове данашње Пољске, Русије, Литваније, Данске и Чешке од 1701. до 1918. Оно је била водећа сила иза уједињења Немачке 1871. у Немачко царство све до његовог пораза у Првом светском рату. Краљевство је добило своје име по територији Пруској, иако је главна база краљевства било у Бранденбургу. Престоница државе је био Берлин.

Пруска је била велика сила од оснивања краљевства, мада је постала војна сила још као војводство за време војводе Фридриха Вилхелма.

Ракови

Ракови (Crustacea) су зглавкари за које је карактеристично да имају два пара антена, двогране екстремитете, да дишу на шкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње. Овај подтип зглавкара обухвата око 30 000 врста најчешће добро покретних животиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које су сесилне и ретким паразитским врстама.

Шкољке

Шкољке (лат. Bivalvia, Lamellibranchia или Pelecypoda) су мекушци који имају двокапку љуштуру (лат. bi = два; лат. valvus = капак) и немају главени регион.

Тело им је бочно спљоштено што се нарочито уочава у облику стопала, које личи на секиру (заривање у подлогу). Тело је са стране потпуно обухваћено плаштом, који се, као и љуштура, састоји од два дела. Капци љуштуре могу бити спојени еластичном везом (лигаментом) или бравом. Брава се састоји од низа зубаца и улегнућа на једном и одговарајућим низом на другом капку. Шкрге су листолике и налазе се са стране тела између утробне кесе и плашта.

Крећу се заривањем стопала у подлогу и слабо су покретне, а неке врсте су и сесилне. Насељавају слатке воде и мора.

Најпознатији представници су :

каменица или острига (Ostrea),

дагња (Mytilus),

пелистра (Pina),

барска шкољка (Anodonta),

речна шкољка (Unio).

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.