1808

1808. је била преступна година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
март
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
август
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31

Јануар

Фебруар

Март

Јул

Децембар

Датум непознат

  • Википедија:Непознат датум — Кристијан Крамп први употријебио ознаку за факторијел броја .

Рођења

Фебруар

Април

Септембар

Децембар

Види још

19. век п. н. е.

19. век п. н. е. је почео 1. јануара 1900. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1801. п. н. е.

Брено Узерија (Варезе)

Брено Узерија је насеље у Италији у округу Варезе, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1808 становника. Насеље се налази на надморској висини од 368 м.

Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.

Дубровачка република

Дубровачка република (лат. Respublica Ragusina) је била најзначајнија град-република и трговачки центар на источном Јадрану. Развила се око византијског Дубровника у раном средњем веку и постојала је све до 1806. године када су је заузеле Наполеонове снаге и припојиле новоствореним Илирским провинцијама 1808. године.

Свој врхунац је достигла у XIV и XV веку захваљујући веома развијеној трговини у унутрашњости Балканског полуострва на коме су се Дубровчани бавили и закупљивањем тргова, рудника и царина од месних владара Србије и Босне, чиме су додатно повећавали своје приходе. У циљу поспешења своје трговине, Дубровчани су у већим градовима у унутрашњости оснивали своје колоније (Ново Брдо и други). У доба свог највећег обима, република је захватала простор од Пељешца (Стонски рат) до бококоторске Превлаке са деловима Конавла и Поповог поља. Откриће Америке и поморског пута за Индију, као и стагнација Османског царства у XVII веку која је за последицу имала давање трговачких повластица другим западним земљама, довели су до опадања дубровачке привреде и целокупне државе, а преломну тачку представља велики земљотрес који је град погодио 6. априла 1667. године и од кога се он више никада није опоравио.

Иако је Дубровачка република номинално признавала врховну власт већих држава (Византија, Млетачка република, Српско царство, Османско царство), она је фактички увек била независна. Француска војска је заузела Дубровник 1806. Генерал Огист Мармон је 31. јануара 1808. прогласио анексију, чиме је престала да постоји Дубровачка република. Град Дубровник је 1815. на Бечком конгресу додељен Аустрији.

Ендру Џонсон

Ендру Џонсон (енгл. Andrew Johnson; Рали, 29. децембар 1808 — Елизабетон, 31. јул 1875) је био амерички политичар. Постао је председник САД 1865. године након атентата на председника Абрахама Линколна. Био је први председник Сједињених Држава против кога је покренут опозив са дужности, али неуспешан.

У тренутку сецесије јужњачких држава, Џонсон је био сенатор из Гринвила у источном Тенесију. Био је униониста и био је једини јужњачки сенатор који није напустио свој положај након сецесије. Постао је најистакнутији ратни демократа са југа. 1862. године, Линколн га је поставио за војног гувернера окупираног Тенесија, где се показао као енергичан и ефикасан у борби против побуне и почетку преласка ка фази Реконструкције.Џонсон је номинован за потпредседника 1864. године. Он и Линколн су изабрани у новембру 1864. Џонсон је наследио позицију председника након атентата на Линколна, 15. априла 1865. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се 1869. године повуче са председничког положаја.

Жоашен Мира

Жоаким Мира (франц. Joachim Murat; Лабастид Мира, 25. март 1767 — Пицо, 13. октобар 1815) је био маршал Француске у доба Наполеона. Наполеон га је поставио да буде краљ Напуља од 1808. до 1815. Био је ожењен Наполеоновом најмлађом сестром.

Жозеф Бонапарта

Жозеф Наполеон Бонапарта (франц. Joseph-Napoleon Bonaparte; Портици, 7. јануар 1768 — Рим, 28. јул 1844) је био краљ Напуља и краљ Шпаније, Наполеонов старији брат. Наполеон га је прогласио краљем Напуља (1806—1808), а краљем Шпаније од 6. јула 1808. Био је номинално краљ Шпаније до 11. децембра 1813, али фактички се вратио у Француску 13. јуна 1812.

Жозеф Бонапарта је рођен као Ђузепе Наполеон Бонапарта. Био је адвокат, политичар и дипломата. За време Директоријума био је члан Савета 500 и био је француски амбасадор у Риму 1797. 1800. је представник републике у САД. У граду Линевилу 2. фебруара 1801. потписао је мир између Француске (за Наполеона) и Аустрије. Дворац Виландри је француска револуционарна власт одузела ранијим власницима, а Наполеон је дворац дао Жозефу. Жозеф је 1806. преузео најпре војну команду над Напуљском краљевином, а мало касније постао је краљ Напуља.

Жоашен Мира је 1808. постао краљ Напуља, а Жозеф је постао 1808. краљ Шпаније. Током владања Шпанијом укинуо је шпанску инквизицију, делом и зато што је Наполеон био у свађи са папом. Покушао је да постане популаран у Шпанији, али је то било безуспешно. Великим делом због страног порекла и подршке, а и због чланства у масонима. Осим тога веома мало је учио шпански. Говорио је јако лоше шпански. Током његове власти Венецуела је 1810. прогласила независност. Венецуела је била прва држава која је прогласила независност од Шпаније. Током рата за независност Шпаније (1807—1814.) номинално је командовао француском војском у Шпанији, а у ствари су команданти консултовали о свему Наполеона. Стално је био угрожен претњама атентата.

Абдицирао је после битке код Виторије 1813. и вратио се у Француску. Године 1814. заповеда одбраном Париза. После битке код Ватерлоа склања се у Америку. Наполеонове присталице су га сматрале законитим наследником после смрти Наполеоновог сина Наполеона II Бонапарте 1832. Он сам није одлучно полагао право на царство. 1841. преселио се у Италију. Умро је у Фиренци 1844.

Колумбија

Колумбија, званично Република Колумбија (шп. República de Colombia) је држава на северозападу Јужне Америке. Према северозападу се граничи са Панамом, према северу излази на Карипско море, према истоку се граничи са Венецуелом и Бразилом, према југу са Перуом и Еквадором, а према западу излази на Пацифички океан. Колумбија је 26. земља на свету по површини, а четврта у Јужној Америци. Са преко 47 милиона становника на 27. месту је у свету и друга је земља по броју говорника шпанског језика, после Мексика. Колумбија је четврта земља по висини БДП-а у Латинској Америци.

Чланица је КИВЕТС-а и спада у земље које се брзо развијају. Етнички је веома шаролика. Услед вишевековног мешања домородачког становништва са потомцима афричких робова, Европљанима и људима са Блиског истока створена је јединствена културна баштина. Већина градских средишта је смештена на Андима, иако територија Колумбије обухвата и амазонске кишне шуме, тропске пашњаке и карипску и пацифичку обалу. У еколошком погледу Колумбија спада међу 17 земаља које имају највећи биодиверзитет и сматра се земљом са највећим биодиверзитетом по квадратном километру.

Космос-1808

Космос-1808 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1808 је лансиран са космодрома Плесецк, СССР, 17. децембра 1986. Ракета-носач Р-14 Чусоваја (рус. Чусовая) (8К65, НАТО ознака SS-5 Skean) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 810 килограма. Космос-1808 је био војни навигациони сателит.

Ла Дијесисијете и Медија, Блоке 1808 (Кахеме)

Ла Дијесисијете и Медија, Блоке 1808 (шп. La Diecisiete y Media, Bloque 1808) насеље је у Мексику у савезној држави Сонора у општини Кахеме. Насеље се налази на надморској висини од 19 м.

Магнезијум

Магнезијум (Mg, лат. magnesium), земноалкални је метал IIА групе атомског броја 12. Гради 2+ јоне. Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2, уз врло ретке изузетке где има оксидациони број +1. Има најнижу температуру топљења у групи земноалкалних метала. Стабилни изотопи магнезијума су: 24Mg, 25Mg и 26Mg. Он је осми најраспрострањенији елемент у Земљиној кори и девети генерално у познатом свемиру. Магнезијум је четврти по распрострањености елемент на Земљи у глобалу (иза жељеза, кисеоника и силицијума), чини око 13% укупне масе планете Земље и има највећи удео у плашту Земље. Релативно велика заступљеност магнезијума на Земљи је повезана са чињеницом да се он лако ствара при суперновном распаду звезда путем секвенцијалног додавања три језгра атома хелијума на угљеник (који је такође направљен из три језгра атома хелијума). Због велике растворљивости магнезијумових јона у води, он је и трећи по заступљености растворени елемент у светским морима. Магнезијум се ствара у звездама већим од три сунчеве масе путем фузије хелијума и неона у алфа процесу при температурама изнад 600 мегакелвина.

У елементарном стању (као метал) се не може наћи у природи на Земљи јер је веома реактиван. Када се издвоји у елементарном стању стајањем на ваздуху врло брзо се оксидује те се његова површина прекрије танким слојем оксида (пасивизира се). У облику металног праха гори уз карактеристичан блештећи бели пламен, што га чини честим састојком за пиротехничке справе и ракете. Овај метал се данас најчешће добија електролизом магнезијумових соли изолованих из слане воде. Комерцијално, магнезијум се најчешће користи за легирање других метала те производњу легуре алуминијума и магнезијума познатије као магналијум или магнелијум. Пошто је магнезијум око трећине лакши од алуминија (има мању густину) ове легуре се цене због своје релативне лакоће и чврстоће. У људском телу, магнезијум је једанаести најзаступљенији елемент по маси. Његови јони су незамењиви за све живе ћелије, где они врше важну улогу у манипулацији важних биолошких полифосфатних једињења попут АТП, ДНК и РНК. Постоје стотине ензима којима су магнезијумови јони неопходни за функционисање. Једињења магнезијума се користе у медицини као лаксативи, антациди (нпр. млеко магнезијума) те у бројним другим ситуацијама када је неопходна стабилизација неуобичајеног надражаја неког нерва или када је потребно грчење крвних судова (нпр. при третману еклампсије). Магнезијумови јони су генерално киселог окуса и у ниским концентрацијама могу помоћи при ублажавању опорости природне минералне воде. У биљкама, магнезијум је метални јон у центру молекула хлорофила и зато је чест додатак вештачким ђубривима.Чињеницу да је магнезијум посебан елемент први је утврдио Јосеф Блек, а у чистом облику је добијен тек 1808. године од стране Хамфри Дејвија.

Наполеон III Бонапарта

Наполеон III Бонапарта (франц. Charles Louis Napoleon Bonaparte; Париз, 20. април 1808 — Чизелхрст, 9. јануар 1873) био је француски политичар, државник и владар. Био је председник Друге француске републике (1848—1852) и цар Другог француског царства (1852—1870).

Наполеонови ратови

Наполеонови ратови започели су серију глобалних конфликта за време владавине Наполеона Бонапарте Француском (1804—1815). Ови ратови су ојачали војске Европе као и неке друге војне системе. Француско царство брзо је расло и убрзо је освојило велики део Европе, али је након катастрофалне неуспеле инвазије на Русију почео њен пад.

За то време Шпанија је почела да се ослобађа француске окупације и преузима контролу над својим колонијама, што је закуцало темеље националистичким револуцијама у Латинској Америци.

Не постоји тачан запис о томе кад су се Француски револуционарни ратови завршили а када су Наполеонови ратови почели. Могући датуми укључују:

9. новембар 1799. — Наполеон почиње владавину над Француском

18. мај 1803. — Британија и Француска прекидају мир у Европи

2. децембар 1804. — Наполеон крунисан за цара.

Неке од важних битака су :

битка код Аустерлица 1805.

битка код Трафалгара 1805.

Бородинска битка 1812.

битка код Лајцига 1813.

битка код Ватерло-а 1815. (пораз Наполеона Бонапарте)

битка код Јене-а, Ауерштат-а, Фридланд-а 1806-1807

Наполеонови ратови су се завршили Наполеоновим коначним поразом у бици код Ватерлоа 18. јуна 1815. и други Париским споразумом потписаним 20. новембра 1815.

Патријарх српски Прокопије

Прокопије Ивачковић (Делиблато, 8. август 1808 — Бела Црква, 11. мај 1881) је био епископ арадски (1853—1873), потом митрополит сибињски (1873—1874) и најзад архиепископ карловачки и патријарх српски од 1874. до 1879. године.

Поручник

Поручник је у Војсци Србије и у армијама већине земаља други официрски чин за старешине на положају командира вода (евентуално командира чете) и почетне официрске дужности у службама. У Војсци Србије у чин поручника производе се официри из чина потпоручника. У чину поручника проводи се највише 3 године. Уколико високо школовање питомца траје пет година могуће је да свршени питомац одмах буде произведен у чин поручника.

Чин поручника се први пут појавио у већини европских армија у XVI веку као чин за официра на дужности заменика командира чете. У српској војсци уведен је 1808. године, а постојао је и у југословенској војсци. Током Народноослободилачког рата у НОВ и ПОЈ уведен је 1. маја 1943. године као трећи официрски чин, после потпоручника и заставника. Од 1952. године, у Југословенској народној армији, други је по реду официрски чин после чина потпоручника.

У ратној морнарици чин поручника одговара чину поручника корвете.

Потпоручник

Потпоручник је у Војсци Србије и у армијама већине земаља официрски чин за старешине на почетним официрским дужностима, првенствено командире водова. У Војсци Србије у чин потпоручника производе се свршени питомци војних академија, свршени студенти одговарајућих цивилних факултета, као и подофицири који ванредно заврше војну академију, односно стекну одговарајућу високу стручну спрему. У чину потпоручника проводи се од једне до три године, зависно од дужине трајања школовања, односно степена стручне спреме.

Потпоручнички чин се први пут појавио у француској војсци у XVII веку. У српској војсци уведен је 1808. године, а постојао је и у југословенској војсци. Током Народноослободилачког рата у НОВ и ПОЈ уведен је 1. маја 1943. године и до 1952. у ЈНА представљао је други по реду официрски чин, после чина заставника.

Правни факултет Универзитета у Београду

Правни факултет у Београду је члан Универзитета у Београду.

Правни факултет, утемељен 1808. године, један је од највећих правних факултета у региону, са дугом традицијом водеће институције правничког образовања у земљи. Окупљао је научнике и предаваче који су образовали око 50.000 дипломираних правника, око 1.200 магистара и 830 доктора наука, као и више стотина специјалиста за разне области. Многи некадашњи студенти Правног факултета су постали признати стручњаци и научници у свим областима права, професори других правних факултета, као и носиоци високих државних функција. Данас на Правном факултету на основним студијама активно студира око осам хиљада студената, као и више стотина на разним степенима последипломских студија.

Тренутни декан факултета је проф. др Зоран Мирковић.

Хуманизам

Хуманизам (од лат. humanitas — човјечност) филозофски је и етички став који наглашава вриједност и дјелатност људских бића, идивидуално и колективно, и потврђује њихову способност да побољшају своје животе кроз употребу разума и проницљивости, за разлику од слијепог праћења традиције и ауторитета или утапања у окрутност и бруталност. Термин је сковао 1808. године њемачки образовни реформатор и теолог Фридрих Нитамер. Нитамер је желио да се у њемачко образовање уведу хуманистичке вриједности античке Грчке и Рима. Он је био лутерански теолог. Од 20. вијека, англофони хуманистички покрети су углавном били секуларни, док се данас хуманизам обично односи на нетеистички животни став усмјерен на људску дјелатност и захтијева да путем науке дође до схватања свијета, а не путем откровења од натпиродних извора.

Шпански рат за независност

Шпански рат за независност је појам који се односи на оружани конфликт који се одиграо на Иберијском полуострву између 1808. и 1814. године у ком су се сукобиле снаге Шпаније заједно са Португалијом и Британијом против Наполеона Бонапарте и његове експанзионистичке политике која се у општијем европском контексту може назвати Наполеоновим ратовима.

Сукоб је избио након муњевите окупације главних шпанских градова од стране Наполеонових трупа које су наводно стигле као појачање заједничкој инвазији Португалије, договореној Споразумом из Фонтенблоа, као и тајним збацивањем краља, што је проузроковало спонтане народне побуне широм земље познате под именом Устанак 2. маја 1808. године. Рат који је том устанку следио карактерише се по заједничким акцијама гериле и регуларне војске савезника предвођене војводом од Велингтона које су успеле заједничким снагама да потуку француске трупе и да их натерају на повлачење преко Пиринеја. Каснија инвазија на француску територију је проузроковала Наполеонову абдикацију и дефинитивни пораз у бици код Тулуза, 10. априла 1814. године.

Сукоб је проузроковао настанак националног осећања, мада је шпанско друштво поделио на „патриоте“ и „афрансесадос“ („пофранцужени“). Рат је нанео озбиљне штете индустрији и пољопривреди земље, и изазвао велико заостајање у модернизацији полуострвске економије.

На политичком плану, убрзао је процес еманципације колонија у Америци, које ће стећи независност након Рата за независност, док ће рестаурација Бурбонске династије и јачање Католичке цркве отворити период грађанских ратова између апсолутиста и либерала који ће трајати све до друге половине 19. века.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.