18. октобар

18. октобар (18.10) је 291. дан у години по грегоријанском календару (292. у преступној години). До краја године има још 74 дана.

Догађаји

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.
  • 1016 — Данска војска предвођена Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске.
  • 1081Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч.
  • 1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
  • 1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.
  • 1692 — Ростављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.
  • 1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
  • 1867САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара.
  • 1922 — Основана је Британска радио компанија (BBC).
  • 1955 — Почела производнја Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ.
  • 1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере.
  • 1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.
  • 1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
  • 1991
    • На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.
    • Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
  • 1998
    • Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.
    • Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
  • 2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.
  • 2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.
  • 2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Литература

Види још

1812

1812. је била преступна година.

1918

1918. је била проста година.

1926

1926. је била проста година.

1931

1931. је била проста година.

1983

1983. је била проста година.

1984

1984. је била преступна година.

Јован Жујовић

Јован Жујовић (Брусница, 18. октобар 1856 — Београд, 19. јул 1936) је био српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, пионир краниологије у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва.

Бошко Јанковић (народни херој)

Бошко Јанковић (Жирци, код Колашина, 31. октобар 1910 – 18. октобар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Владимир Костић

Владимир Костић (Београд, 18. октобар 1953) је српски лекар-неуролог, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, академик и председник САНУ од 2015. године.

Европско првенство у одбојци 1975.

Европско првенство у одбојци 1975. је било 9. по реду Европско првенство које се од 18. до 25. октобра одржавало у Југославији. Титулу је освојила репрезентација Совјетског Савеза.

Лука Ћеловић

Лука Ћеловић (Придворци код Требиња, 18. октобар 1854 — Београд, 15. август 1929) био је велетрговац, рентијер, почетком 20. века један од најбогатијих људи у Србији, водећи финансијер и једна од најутицајнијих личности међу Србима пореклом из Херцеговине, предсједник Београдске Задруге, национални радник и велики српски просвјетни добротвор.

Михаел Штих

Михаел Детлеф Штих (нем. Michael Detlef Stich, 18. октобар 1968) је бивши немачки тенисер.

Павле Грегорић

Др Павле Грегорић (Златар, 18. октобар 1892 — Загреб, 23. март 1989), учесник Октобарске револуције и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Ранко Гучевац

Ранко Гучевац (Кучево код Пожаревца, 26. фебруар 1933 — Београд, 18. октобар 2001) је био епизодни српски глумац.

Томо Курузовић

Томо Курузовић (Сарајево, 18. октобар 1930 — Београд, 2. август 2017) био је српски позоришни, филмски, ТВ глумац, режисер и књижевник.

Трка на 1.500 метара

Трка на 1500 метара средњепругашка атлетска дисциплина. Трка на 1500 метара се трчи 3,75 кругова (на стазама дугим 400 метара). У новије време трка на 1500 метара је по пролазним временима постала блиска спринтерским временима. Тако је светски рекорд Хишама ел Геружа био у сваком кругу испод 55 секунди. Током 1980их овом дисциплином су доминирали британски тркачи, да би касније најбољи били атлетичари из Марока, Алжира и Кеније. Међу женама, већ дуго су најбоље такмичарке из Кине.

Најбржи међу мушкарцима постижу резултате око око 3:27 минута, што одговара средњој брзини од 7,24 m/s, или 26,08 km/h.

Најбрже атлетичарке ову дистанцу претрче за око 3:51 минута, што одговара средњој брзини од 6,49 m/s, 23,37 km/h.

Трка на 400 метара

Трка на 400 метара је једна од атлетских дисциплина. То је најдужа спринтерска дисциплина. На стандардној атлетској стази, ова трка обухвата један круг. Такмичари започињу трку ниским стартом и трче у својој стази читаву трку.

Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1941. године.

Напомена: Преглед догађаја за 1941. годину се бави само догађајима који су се одвијали од јула месеца, док је претходни период представљен у чланку — Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.

Хронологија Народноослободилачке борбе 1943.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1943. године.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.