1766

1766. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

јануар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
април
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
јул
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Јануар

Децембар

  • 2. децембарШведска донела Закон о слободи штампе, чиме је постала прва земља у свету која је у уставу заштитила слободу штампе.
  • 6. децембар — у Лондону основана Аукцијска кућа Кристи.

Смрти

Фебруар

Дани сећања

Види још

18. век п. н. е.

18. век пне. је почео 1. јануара 1800. пне. и завршио се 31. децембра 1701. пне.

NGC 1766

NGC 1766 је расејано звездано јато у сазвежђу Трпеза које се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је - 70° 13' 31" а ректасцензија 4h 55m 57,7s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 1766 износи 12,2. NGC 1766 је још познат и под ознакама ESO 56-SC29.

Арсеније Пламенац

Арсеније Пламенац је био митрополит цетињски у саставу српске цркве, са седиштем на Цетињу, и владика Црне Горе од 1781. до 1784. године.Када су 1766. године у Црну Гору стигле вести о смрти владике Василија Петровића-Његоша, пред старог митрополита Саву Петровића-Његоша се поставило питање о избору сапрестолника (коадјутора) и наследника. Избор је пао на његовог сестрића Арсенија Пламенца, из црмничког племена Бољевића, што је изазвало негодовање код многих Петровића-Његоша.Пошто је у то време у Црну Гору пристигао свргнути српски патријарх Василије Јовановић-Бркић, указала се повољна прилика за Арсенијеву хиротонију, која је обављена у лето 1767. године од стране митрополита Саве и патријарха Василија. У то време, Пећка патријаршија је већ била укинута, а надлежност над свим српским епархијама под турском влашћу преузела је Цариградска патријаршија (1766). Управо по том основу, одлука митрополита Саве и патријарха Василија да самостално хиротонишу владику Арсенија представљала је чин немирења са новонасталим стањем. Одлуку о избору и хиротонји Арсенија Пламенца подржао је и Шћепан Мали.Иако су црногорски главари били сложни у ставу да је старом митрополиту Сави непходан наследник, ово питање је чак и након хиротоније владике Арсенија остало спорно, пошто је знатан део главара био за именовање архимандита Петра Петровића Његоша. Након Савине смрти 1781. године, Арсеније Пламенац је постао митрополит, што је довело до додатних подела међу главарима у Црној Гори.Митрополит Арсеније није био нарочито популаран међу главарима. Живео је прилично повучено и бавио се углавном црквеним пословима. Посебно је против њега била струја која се борила за проширење утицаја Венеције у Црној Гори и смањење руског утицаја. Умро је 15. маја 1784. године. Наследио га је Петар I Петровић Његош на трону Цетињске митрополије.

Архиепископија београдско-карловачка

Архиепископија београдско-карловачка је средишња епархија Српске православне цркве. Епархијски катедрални храм је Саборна црква у Београду, а надлежни архијереј је патријарх српски Иринеј. Епархијско подручје обухвата град Београд и непосредну околину, са Земуном.Под епархијском јурисдикцијом Архиепископије београдско-карловачке налази се осам манастира, од којих је један ставропигијални (Пећка патријаршија). Остали епархијски манастири су: Рајиновац, Раковица, Сланци, Манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку, Манастир Светог архангела Гаврила у Земуну, Манастир Светог Христофора код Обреновца и Манастир Дробњаци (у изградњи). Епархијско подручје Архиепископије београдско-карловачке граничи се са подручјима шест суседних епархија: Ваљевском, Шабачком, Сремском, Банатском, Браничевском и Шумадијском.

Василије Петровић-Његош

Василије III Петровић Његош (Његуши, 1709 — Санкт Петербург, 10. март 1766) је био владика и митрополит црногорски (1750—1766). Владао је заједно са стрицем Савом Петровићем од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.На предлог митрополита Саве, хиротонисан је 1750. године од стране српског патријарха Атанасија II и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Одржавао је блиске везе са царском Русијом и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.

Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.

Умро је 10. марта 1766. године у Петрограду где је и сахрањен. Патријарх Василије Јовановић-Бркић је умро 10. фебруара 1772. године, исто у Петрограду и сутрадан је сахрањен у Благовештенској цркви, поред гроба Василија Петровића Његоша.

Госпођа де Стал

Госпођа де Стал (франц. Germaine de Staël) или правим именом Жермена Некер (франц. Germaine Necker; 1766 — 1817) је била француска књижевница.

Губеревац (Лесковац)

Губеревац је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1766 становника.

Овде се налази и основна школа.

Емануел Груши

Емануел Груши (23. октобар 1766 – 29, мај 1847) је био маршал Француског царства.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Епархија захумско-херцеговачка и приморска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Димитрије (Рађеновић), а сједиште епархије се налази у Мостару гдје је и Саборна црква.

Историја Српске православне цркве

Историја Српске православне цркве обухвата историју православног хришћанства међу Србима, односно историју Српске православне цркве, као помесне цркве у српским земљама. Историја православног хришћанства у српским земљама започиње покрштавањем Срба, које је спроведено у раздобљу од 7. до 10. века, а наставља се даљом изградњом и развојем српских црквених установа, које су од почетка 11. до почетка 13. века биле под окриљем Охридске архиепископије. Најзначајнија прекретница у историји Српске православне цркве догодила се 1219. године, када је правослана црква у Србији постала аутокефална и од тада је била организована као помесна Српска архиепископија, на челу са сопственим архиепископом. Након проглашења Српског царства, уздигнута је 1346. године на степен Српске патријаршије, чији је трон након 1463. године остао упражњен током наредних пола века, некон чега су се јавили и први покушаји обнове, која је оначно извршена 1557. године.Током раздобља турске власти, обновљена Српска патријаршија је одиграла кључну улогу у борби за опстанак српског народа. Укинута је 1766. године, од стране цариградских фанариота. У међувремену, на српским просторима под влашћу Хабзбуршке монархије, створена је самоуправна Карловачка митрополија, која је 1848. године уздигнута на почасни степен Српске патријаршије у Сремским Карловцима. Православна црква у обновљеној Србији је 1831. године стекла самоуправу, као аутономна Београдска митрополија, која је 1879. године стекла и аутокефалност. Специфичан је био положај осталих српских црквених области и епархија, у Црној Гори, Босни, Херцеговини, Рашкој, Косову, Метохији и Повардарју. Све српске црквене области ујединиле су се 1920. године у јединствену Српску патријаршију, која је позната као Српска православна црква.

Космос-1766

Космос-1766 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1766 је лансиран са космодрома Плесецк, СССР, 28. јула 1986. Ракета-носач Ф-2 је поставила сателит у орбиту око планете Земље.

Митрополија дабробосанска

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сокоцу.

Ортола (Казерта)

Ортола је насеље у Италији у округу Казерта, региону Кампанија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 34 становника. Насеље се налази на надморској висини од 218 м.

Патријарх српски Калиник II

Калиник II Грк (грч. Καλλίνικος Β΄) је био архиепископ пећки и патријарх српски у времену 1765. до 1766. године. Био је последњи носилац патријаршијског звања пре него што је османска власт укинула Српску патријаршију у Пећи. Пошто је пети и последњи пут поднео оставку на звање патријарха пећког и послао петицију Васељенској Патријаршији у Цариграду тражећи укидање патријаршије. Као главни разлог за овај предлог, потписан од стране њега и 5 других епископа наведени су нагомилани дугови.11. септембра 1766. цариградски патријарх добија одобрење од турског султана да се укине Пећка патријаршија и њене епархије ставе под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Међутим, Калиник II Грк је као митрополит остао у Београду и након укидање патријаршије.

Пећка патријаршија

Пећка патријаршија је историјски назив за Српску православну цркву са сједиштем у Пећи у периоду од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

Рашка епархија

Рашка епархија је древна српска православна епархија, која је постојала од почетка 11. до почетка 19. века. Средишња област ове епархије налазила се у Рашкој жупи, на простору око Старог Раса. Рашка епископија је првобитно била у саставу Охридске архиепископије, а почевши од 1219. године њено подручје се налазило у саставу новоустанвљене српске аутокефалне Жичке архиепископије и потоње Пећке патријаршије. У раздобљу од 1557. до 1766. године, била је једна од најзначајнијих епархија у саставу обновљене Српске патријаршије, а тадашњи рашки јерарси су носили почасни наслов митрополита. Поједини рашки митрополити су бирани и на положај српског патријарха. Након укидања Пећке патријаршије (1766), Рашка епархија је потпала под управу Цариградске патријаршије, која је 1808. године ову епархију спојила са Призренском епархијом, чиме је створена обједињена Рашко-призренска епархија.

Самоковска епархија

Самоковска епархија је бивша православна епархија са средиштем у граду Самокову. Као посебна епархија, постојала је у раздобљу од средине 16. до почетка 20. века.

Српска православна црква

Српска православна црква (СПЦ) јесте помесна и аутокефална црква, са достојанством патријаршије. Налази се на шестом месту у диптиху Православне цркве. Њено канонско подручје покрива територије свих држава које су настале на просторима бивше Југославије. На њеном челу налази се патријарх српски, господин Иринеј.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.