16. јул

16. јул (16.7.) је 197. дан године по грегоријанском календару (198. у преступној години). До краја године има још 168 дана.

Догађаји

јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Литература

Види још

1963

1963. је била проста година.

1964

1964. је била преступна година.

1967

1967. је била проста година.

1981

1981. је била проста година.

1989

1989. је била проста година.

1991

1991. је била проста година.

Џон Кок

Џон Кок (енгл. John Cocke; Шарлот, 30. мај 1925 — Валхала, 16. јул 2002) је био амерички информатичар који је познат по свом доприносу архитектури рачунара и по раду на оптимизацији дизајна компајлера.

Џулијан Швингер

Џулијан Симор Швингер (енгл. Julian Seymour Schwinger, 12. фебруар 1918. – 16. јул 1994.) био је амерички теоријски физичар, који је 1965. године, заједно са Ричардом Фајнманом и Шиничиро Томонагом, добио Нобелову награду за физику „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица”.

Аугуст Лешник

Аугуст Лешник (Загреб, 16. јул 1914 — Загреб, 24. фебруар 1992) био је југословенски и хрватски фудбалер.

Карло Роберт

Карло Роберт или Карло I Угарски или Карло I Роберт (1288—16. јул 1342) је био краљ Угарске (1310—1342). Унук је Карла II Напуљског и Марије Арпад. Син је Карла Мартела Анжујца и Клеменсије, ћерке Рудолфа I Хабзбурга.

Младен Шермент

Младен Шермент (Загреб, 16. јул 1920 — Загреб, 4. март 1999) је био југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац.

Неда Спасојевић

Неда Спасојевић (Београд, 16. април 1941 — Београд, 16. јул 1981) је била српска глумица.

Светски рекорди у атлетици на отвореном

Светски рекорди у атлетици на отвореном су најбољи постигнути резултати атлетичара у појединим атлетским дисциплинама, званично признати од стране ИААФ од 1912. године. Пре тог датума, ререзултати атлетичара су установили статистичари без гаранције усаглашености и без икаквих правих прописа за сваки рекорд. Прва листа мушких светских рекорда објављена је по први пут 1914. године, а прве женске листе 1936. године. Од 1987. Међународна атлетичка федерација такође је узела у обзир и такмичења у дворани.

Рекорди се воде за 47 мушких дисциплина (укључујући 24 олимпијске) и 47 женских дисциплина (укључујући 23 олимпијске) званично су признати од стране ИААФ-а за усвајање свјетског рекорда. Најдужа дисциплина је трка на 100 километара.

Миља је једина не-метричка удаљеност сертификована од стране ИААФ.

Ратификовании светски рекорди приказани су у следећој табели са стањем на дан 16. септембар 2018. године.

Светско првенство у воденим спортовима

Светска првенства у воденим спортовима одржавају се од 1973. године у организацији ФИНА (Fédération Internationale de Natation Amateur), па се назива и ФИНА Светска првенства. Првенства су се одражавала у распону од 2, 3, 4, па чак и пет година (1986-1991). Од 2001. одржавају се сваке друге године. У саставу овог првенства налази се 5 самосталних спортова и то:

Пливање у 50 метарском базену 40 дисциплина (20 у мушкој и 20 у женској конкуренцији);

Ватерполо у мушкој и женској конкуренцији;

Скокови у воду 10 дисциплина (5 у мушкој и 5 у женској конкуренцији 6 појединачно и 4 у паровима);

Синхроно пливање, (Уметничко пливање) 7 дисциплина само у женској конкуреницији и

Даљинско пливање на отвореном 6 дисциплина (5, 10, 25 km обе конкуренције).

Серхио Бускетс

Серхио или Серђи Бускетс и Бургос (кат. Sergio (Sergi) Busquets i Burgos; Сабадељ, 16. јул 1988) је шпански фудбалер који тренутно наступа за Барселону и шпанску репрезентацију. Игра на позицији дефанзивног везног играча.

Сречко Катанец

Сречко Катанец (16. јул 1963, Љубљана) је словеначки и некадашњи југословенски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Висок је 1,90 м.

Трка на 100 метара

Трка на 100 метара је атлетска дисциплина која се састоји од спринта у правој линији. Историјски гледано сматра се класичном спринтерском дисцилином, јер је једна од најстаријих трка у стази и може се пратити уназад неколико векова пре организације првих олимпијских игара. Пошто је реч о најкраћој тркачкој дисциплини, победник трке на 100 м често се сматра најбржим тркачем на свету. Резултати врхуских атлетичара на 100 м су мањи од 10 секунди за мушкарце и 11 секунди за жене.

Реномирани спринтери који су обележили историју ове дисциплине били су Американци: Џеси Овенс 1930., Џим Хајнс, први човек који је трчао испод 10 секунди са појавом електронском мерења времена у 1968. и престиго Боба Хејса (10,00) клоји је био на заласку каријере. У скорије време, Карл Луис је седамдесетих година 20. века, Канађанин Донован Бејли и Американац Морис Грин деведесетих.

Током 2000-их, Јамајчанин Јусејн Болт, наследник свог сународника Асафа Пауела, доминира дисциплином и држи светски рекорд 9,58 сек од 2009.

Код жена, прва која је трчала испод 11 секунди била је Немица Марлис Гер са 10,88 сек 1977. године. Америчка спринтерка Флоренс Грифит Џојнер поставила је 1988. године светски рекорд у времену од 10,49 година, који није оборен веч 30 година.

Фриц Зернике

Фредерик „Фриц” Зернике (хол. Frederik Zernike; Амстердам, Холандија, 16. јул 1888. — Амерсфорт, 10. март 1966.) био је холандски физичар. Добитник је Нобелове награде за физику за 1953. за откриће фазно-контрастног микроскопа. Овај уређај омогућава истраживање ћелијске структуре без потребе за убијањем ћелија употребом контраста.

Од 1930. бавио се оптиком и исте године развио фазно-контрастни микроскоп чији значај у то доба није препознат. После Другог светског рата произведене су хиљаде ових микроскопа који су нарочито корисни у медицини.

Проучавао је и полиноме, па је по њему названа фамилија ортогоналних Зерникеових полинома који се користе у оптици.

Хајнрих Бел

Хајнрих Теодор Бел (нем. Heinrich Theodor Böll; 21. децембар 1917 — 16. јул 1985) је један од најистакнутијих и најчитанијих немачких писаца 20. века.

У аутобиографском есеју „О себи самом“ (1958) помиње две судбинске чињенице које су га битно определиле у књижевност. Прва је либерално порекло његове породице, отворене за уметност (отац му је био скулптор), а друга родни град Келн, са својим контрастима између католичке буржоазије и „црвеног“ пролетаријата. Имао је само петнаест година када су нацисти продрли у Келн. Бел је био један од ретких младих Немаца који се није прикључио Хитлеровој омладини. Зато је регрутован већ почетком Другог светског рата и шест година је провео на три фронта. Рањен је четири пута, а крајем рата био је заробљен и депортован у амерички логор у Француској. У разорени Келн вратио се 1945. и тада се уписао на студије. У то време почео је да пише, објавивши током две године у новинама шездесетак новела. Од 1951. године када је објавио роман („Где си био, Адаме?“) писање му је постало стално занимање.На почетку свог књижевног рада Бел описује безнадежност живота војника, неподношљиву окрутност коју је доживео док је служио војску. Касније је почео да пише и о стварности модерног немачког друштва. Пажњу критике и шире читалаче публике привукао је већ својим другим романом „И не рече ни једну реч“ (1953). Године 1968. Бел је почео да ради као предавач на Франкфуртском универзитету, а од 1972. активно се укључује у политички живот Немачке. Умро је у Бону 1985. године.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.