16. март

16. март (16.03) је 75. дан у години по грегоријанском календару (76. у преступној години). До краја године има још 290 дана.

Догађаји

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
  • 597. п. н. е.Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију.
  • 1244 — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара.
  • 1521 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља.
  • 1792 — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“.
  • 1827 — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom's Journal“.
  • 1851 — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве.
  • 1861 — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер.
  • 1862 — Ђулијус Мајнл, компанија која се бави кафом још од 1862, решила је да обележи Светски дан поезије, 21. март, тако што ће у преко 1000 кафеа у 23 државе међу којима су Британија, САД и Аустралија, одржати необичну акцију. Кафу неће морати да плати ниједан гост који конобару понуди једну своју песму.
  • 1926 — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 m удаљености за 2,5 секунде.
  • 1934 — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије.
  • 1935Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем.
  • 1953Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата.
  • 1967 — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца.
  • 1968 — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај.
  • 1978
    • Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили.
    • Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“.
  • 1985 — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва.
  • 1988Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака.
  • 1991 — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији.
  • 1993 — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи.
  • 1998 — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII.
  • 1999 — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958.
  • 2002 — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа.
  • 2004 — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године.
  • 2006

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1923

1923. је била проста година.

1930

1930. је била проста година.

1953

1953. је била проста година.

1965

1965. је била проста година.

2002

2002. је била проста година.

2010

2010. је била проста година.

2014

2014. је била проста година.

Јован Деретић

Јован Р. Деретић (Оровац, 22. јануар 1934 — Београд, 16. март 2002) је био српски историчар књижевности, члан Удружења књижевника Србије. Не треба га мешати са представником српске аутохтонистичке школе Јованом И. Деретићем.

Јозо Томашевић

Јозо Томашевић (енгл. Jozo Tomasevich; Кошарни До, 16. март 1908 — Пало Алто, 15. октобар 1994) је био хрватско-амерички економиста и војни историчар. Био је професор емеритус на Државном универзиту Сан Франциско.

Александар Рашић

Александар Рашић (Шабац, 16. март 1984) је бивши српски кошаркаш.

Играо је на позицијама плејмејкера и бека.

Блејк Грифин

Блејк Грифин (енгл. Blake Griffin; Оклахома Сити, Оклахома, 16. март 1989) је амерички кошаркаш. Игра на позицији крилног центра, а тренутно наступа за Детроит пистонсе.

На драфту 2009. одабрали су га Лос Анђелес клиперси као 1. пика.

Борис Злоковић

Борис Злоковић (16. март 1983) је црногорски ватерполиста. Са репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио је златну медаљу на Светском првенству 2005. у Монтреалу, а са репрезентацијом Црне Горе златну медаљу на Европском првенству 2008. у Малаги. Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је Европско првенство 2002. у Барију.

Валентинијан III

Флавије Плацидије Валентинијан (лат. Flavius Placidus Valentinianus), познатији као Валентинијан III (2. јул 419 — 16. март 455), је био цар Западног римског царства (424—455). Рођен је 419. у Равени, као једини син Констанција III и Гале Плацидије, Теодосијеве ћерке. Као владар био је слаб и неомиљен. Па ипак, његова владавина спада у најзанимљивије епохе римске историје. За време ње унутрашње слабости царства и његова трулост достигле су, како се чини, свој врхунац. Царство се постепено гасило пред варварским најездама, које су узеле нарочитог маха у овом периоду. С времена на време, слику овог жалосног периода осветљавао је сјај ратничког духа старог Рима.

Може се слободно рећи да Валентинијан током 30 година, колико је столовао на дискредитованом и обешчашћеном престолу, као да није ни владао. До 450. све конце у рукама је држала Плацидија, а после ње тај посао је обављао евнух Ираклије, један од оних злоћудних беспосличара који су се врзмали око престола пропадајућег царства.

Данило Бата Стојковић

Данило „Бата“ Стојковић (Београд, 11. август 1934 — Београд, 16. март 2002) био је један од најпознатијих српских позоришних, телевизијских и филмских глумаца.

Мирко Брачич

Мирко Брачич — Миран Брадач (Трст, 16. март 1915 — Кочевје, 11. децембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Роже-Дико

Пјер Роже-Дико (франц. Roger Ducos; 25. јул 1747—16. март 1816.) је био француски политичар током Француске револуције и Првог француског царства. Био је члан Националног Конвента и Директоријума.

Сили Придом

Сили Придом (франц. Sully Prudhomme или René François Armand Prudhomme; Париз, 16. март 1839 — Шатне Малабри, 7. септембар 1907), био је француски књижевник, припадник парнасовске школе, покрета који је тежио да обнови елеганцију романтизма у француској поезији. Године 1901. добио је Нобелову награду за књижевност. Био је прва особа којој је додељена ова награда.

Придом је студирао науке, али због очне болести није могао да настави каријеру. Прво је радио у фабрици, а 1860. је почео да студира права. 1865. године је почео да пише меланхоличне песме инспирисане љубављу. Stances at poèmes (1865) садржи његову најпознатију песму, Разбијена ваза. Trials и Solitudes су такође писане у том његовом почетном сентименталном стилу.

Придом се касније посветио лирици Парсиниста представљајући филозофске концепте у обрнутом смислу. Најпознатија дела у тој серији су му Правда (1878) и Срећа (1888). Та дела су касније претворена у фаустијански начин љубави. У Француску академију је примљен 1881. године, на позицији 24. био је 1881-1907.

Велики утицај извршио је на песника српске модерне Јована Дучића.

Списак римских царева

Следи списак римских царева од 31. године п. н. е. до 476. године н. е.

Фредерик Рајнес

Фредерик Рајнес (енгл. Frederick Reines, 16. март 1918. – 26. август 1998.) био је амерички физичар, који је 1995. године, добио Нобелову награду за физику „за откриће неутрина” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона”.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.