16. век

16. век је почео 1. јануара 1501. и завршио се 31. децембра 1600.

Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:

Личности

Уметници

Српски културни простори

Личности

Види такође: космолошка доба, геолошки еони, геолошке ере, геолошка доба, геолошке епохе, развој човека, миленији, векови године, дани

15. век

15. век је почео 1. јануара 1401. и завршио се 31. децембра 1500.

16. век п. н. е.

16. век п. н. е. је почео 1. јануара 1600. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1501. п. н. е.

2. миленијум

2. миленијум је миленијум, односно период који је започео 1. јануара 1001. године (нове ере), а завршио 31. децембра 2000. године. У већини историјских периодизација обухвата развијени и касни средњи век, нови век и тзв. савремено доба.

Бачка жупанија

Бачка жупанија (лат. Comitatus Bachiensis) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век) и хабзбуршке Угарске (17-18. век). У средњем веку је обухватала подручје између река Тисе и Дунава, односно јужне делове данашње Бачке. У 16. веку, ово подручје улази у оквир Османског царства, које ту успоставља Сегедински санџак. Успоставом хабзбуршке управе крајем 17. века Бачка жупанија се обнавља, али са другачијим границама у односу на средњовековну жупанију. Уместо јужних делова Бачке, обновљена жупанија је обухватала западне и северне делове ове регије. У 18. веку, Бачка жупанија је спојена са Бодрошком жупанијом у нову Бачко-бодрошку жупанију.

Ковинска жупанија

Ковинска жупанија (лат. Comitatus de Kewe) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век). Обухватала је подручје између река Тисе, Дунава и Тамиша, односно простор данашњег југозападног Баната. Значајнија места у жупанији била су Ковин (лат. Kewe), Панчево (лат. Panczal), Бечкерек (лат. Bechkereke), итд. Од северозападног дела Ковинске жупаније је касније формирана посебна Торонталска жупанија. Становништво жупаније су чинили Срби и Мађари. У 16. веку, ово подручје улази у оквир Османског царства, које ту успоставља Темишварски пашалук. Данас је простор некадашње Ковинске жупаније углавном у саставу Србије, изузев мањег подручја које је у саставу Румуније.

Национализам

Национализам је вишезначни појам који у најширем смислу означава приврженост одређеној нацији. Пошто је термин нација такође вишезначан, конкретно значење појма национализам по правилу зависи од контекста употребе. Као сложена друштвена појава, национализам се јавља у разним облицима, који имају своје посебне карактеристике, услед чега у друштвеним наукама постоје бројне дефиниције и класификације национализма. У најзначајније облике национализма убрајају се: етнички национализам, грађански национализам, територијални национализам и религијски национализам, а поред ових постоје и други видови национализма, који се дефинишу према својим идеолошким обележјима.Национализам се често дефинише као приврженост сопственом народу и држави, чији се интереси по правилу стављају на прво место, испред интереса других народа и држава. Појам се такође односи на доктрину или политички покрет по којем одређена нација, дефинисана према изабраим критеријумима, има право да конституише независну, суверену или аутономну политичку заједницу, базирану на заједничким историјским, политичким и другим обележјима.Национализам се током историје јављо и у својим екстремним обицима, као што су фашизам у Италији (1922-1945) и нацизам у Немачкој (1933-1945). Национализми ове врсте заговарају ауторитарну и милитаризовану државу са ограниченим правима грађана, уз подстицање етничке мржње и расизма у виду антисемитизма, антиславизма и истицања наводне супериорности аријевске расе.Као појава, сматра се да је национализам настао с почетка 19. века са појавом романтизма у уметности и књижевности и као одговор на универзалност ренесансе и хуманизма. Пре појаве национализма, критеријум за разликовање међу људима је углавном била религија, а од почетка новог века (16. век) до Наполеонових ратова долази до формирања јединствених језика, и традиције се међусобно мешају стварајући веће групе људи исте културе. Ово временом доводи до стварања нација, тј. великих група људи који говоре истим језиком, који су исте вере и имају сличну традицију. До Берлинског конгреса 1878. године створене су све веће националне државе.

Национализам је довео до појаве националних држава (државе чије су границе дефинисане језичким или културолошким границама, а не освојеним територијама као што је то био случај раније). Овај феномен је довео до једног од највећих таласа промене карте Европе. Међу новонасталим (националним) државама су Немачка и Италија које су убрзо постале светске велесиле.

Национализам је сложен појам који обухвата различите нивое националне свести. У основи је то снажна национална свест која подразумева љубав према својој нацији, добро познавање националне историје и културе, истицање националних обележја, национални понос и страсно залагање за национални просперитет.Развијени појам национализма подразумева политичку идеологију, систем вредности, представа, начела, ставова, предрасуда и стереотипа, чије језгро чини романтичарски култ национа и националне државе, око којег се испредају митови, легенде који се односе на идеализовани национални карактер и мистификовану националну историју.Основна социјално-психолошка функција национализма је формирање и учвршћивање националног идентитета, као и буђење и јачање националне свести ради хомогенизације нације и учвршћивања националне државе.

Супротно, екстремни случајеви национализма у односу на позитивни односно негативни сентимент, воде ка шовинизму.

Османско царство

Османско царство (или Османлијско царство; отур. دولتِ عَليه عُثمانيه, тур. Osmanlı İmparatorluğu / Osmanlı Devleti; добило име по свом оснивачу, Осману I) било је царство које је постојало од 1299. до 1923. године (624 године).

На врхунцу моћи, обухватало је Анадолију, Средњи исток, део северне Африке и југоисточну Европу. Царство су основали припадници Огуз-Турака, предвођени Емиром Османом Газијем, по којем је царство добило име, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Висока порта или само Порта, што је потекло од француског превода османске речи Баб-и-али (тур. Bâb-i-âlî) што значи „висока капија“, према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и Турско царство, Османска Турска (или Османлијска Турска) или само Турска, али га не треба мешати са модерном и секуларном националном државом Турском. Порта је каснији назив за османску Владу у Цариграду.

Године 1453, Османско царство је освојило Цариград (Константинопољ) и тиме привело крају постојање Византијског царства. Град је постао османска престоница. Име града је промењено у Истанбул тек у време Републике 1930. године. Од 1517. па надаље, османски султан је био и исламски халиф, а царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било халифат — исламска држава. У 16. и 17. веку Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од 11.955.000 km2.

Након Првог светског рата, током кога су савезници освојили већину турских територија, османска елита је поставила темеље савременој Турској за време Грчке кампање у Турском рату за независност.

Списак година

Страница у наставку садржи информације о догађајима у појединим годинама.

Списак деценија

Ово је списак деценија од почетка 18. века п. н. е. до краја 21. века, укључујући линкове ка кореспондирајућим чланцима. Током 20. века је постало уобичајено да се разматрају индивидуалне декаде као историјски ентитети сами по себи. То је посебно изражено у контексту трендова, стилова, и становишта.

Вијекови по миленијумима

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.