16. август

16. август (16.08) је 228. дан у години по грегоријанском календару (229. у преступној години) До краја године има још 137 дана.

Догађаји

август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
  • 1717 — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.
  • 1777 — Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона.
  • 1780 — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност.
  • 1812 — Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детроит без борбе.
  • 1819 — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.
  • 1858Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.
  • 1914 — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.
  • 1919 — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије.
  • 1953 — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.
  • 1960Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.
  • 1960 — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012.
  • 1974 — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.
  • 1994 — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.
  • 1995
    • Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта.
    • Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.
  • 1997Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.
  • 1999 — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.
  • 2000 — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.
  • 2002 — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.
  • 2003 — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

Рођења

Смрти

Види још

1913

1913. је била проста година.

1921

1921. је била проста година.

1958

1958. је била проста година.

1960

1960. је била преступна година.

1968

1968. је била преступна година.

1977

1977. је била проста година.

2005

2005. је била проста година.

Бацање кладива

Бацање кладива (енгл. hammer throwing, нем. Hammerwurf, франц. lancement du marteau, рус. метание молота) је једна од атлетских бацачких дисциплина.

Раније се сматрало да је ова атлетска дисциплина само за снажне људе, а данас да је за оне који желе да постану снажни. Бацање кладива развија цели комплекс психомоторичких особина (снагу, окретност и брзину), па изразито појачава осећај равнотеже.

Габријел Липман

Габријел Липман (франц. Gabriel Lippmann, Олериш, 16. август 1845 — Атлантски океан 13. јул 1921) био је француски физичар, добитник Нобелове награде за физику. Рођен је у Луксембургу, у француској породици, а детињство је провео у Паризу, где је завршио Вишу нормалну школу.

Бавио се оптиком, пијезоелектричношћу, астрономијом и сеизмологијом. Изумео је процес за добијање фотографија у боји помоћу интерференције. Иако му је ово откриће донело Нобелову награду, сам процес никад није заживео.

Умро је 1921. године на броду, приликом повратка са путовања по Сједињеним Државама и Канади.

Душко Радовић

Душан „Душко“ Радовић (Ниш, 29. новембар 1922 — Београд, 16. август 1984) је био српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2014.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2014. је 22. првенство организовано под надзором Европске атлетске асоцијације ЕАА. Првенство је одржано у Цириху од 12. до 17. августа 2014. на стадиону Лецигрунд.

После 1954. у Берну Европско првенство се други пут одржава у Швајцарској. Петодневно такмичење ће се одржати на Лецигрунд стадиону где су атлетска такмичења светске класе одржавају сваке године од 1928.

Поред Цириха у конкуренцији су били и Амстердам и Бидгошч

После паузе на Европском првенству 2012. у Хелсинкију поново су на програму дисциплине брзог ходања и маратона, које су се одржавале на улицама у центру Цириха. Укупно је било 47 дисциплина 24 мушке и 23 женске (жене немају дисциплину ходања на 50 км.).

Миле Мркшић

Миле Мркшић (Вргинмост, 1. мај 1947 — Лисабон, 16. август 2015) био је генерал-мајор Југословенске народне армије. Учествовао је у бици за Вуковар 1991. године. Оптужен је да је одговоран за масовно убиство 260 људи који су убијени након пада Вуковара.

Након битке за Вуковар унапређен је у генерал-мајора ЈНА, а касније је постао врховни командант Српске војске Крајине маја 1995. године. Пензионисан је као генерал-потпуковник Војске Југославије након пораза крајишке војске августа 1995. године.

Отпужен је 1995. заједно са Мирославом Радићем, Веселином Шљиванчанином и Славком Докмановићем од стране Међународног суда за бившу Југославију. У оптужници стоји да је одговоран за масовно убиство на Овчари, недалеко од Вуковара, отприлике 260 мушкараца.

Добровољно се предао Хашком трибуналу 15. маја 2002. и истог дана је пребачен у притвор. Суђење је почело октобра 2005.

Дана 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала је осудило Мркшића на 20 година затвора за помагање и подржавање мучења, окрутног поступања и убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20. новембра 1991.Сахрањен је на београдском гробљу Лешће 28. августа 2015. године.

Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Ристо Милићевић

Ристо Милићевић (Мостар, 29. мај 1884 — Крупањ, 16. август 1914), је био српски четник током Балканским ратовима и у Првом светском рату.

Основну школу и седам разреда гимназије завршио је у Мостару, а осми у Сремским Карловцима. Након тога студирао је права, прво у Загребу, а затим у Бечу. У Бечу, по завршетку студија га је затекла Анексиона криза, те он 1909. пребегава у Црну Гору, па Србију, где улази у четничку организацију. У Првом балканском рату бори се као четник у одреду Војислава Танкосића. Због исказане храбрости у овом рату био је одликован Златном медаљом Обилића за храброст. Када је почео Први светски рат Милићевић улази у јадарски четнички одред Војислава Танкосића. У овом одреду борио се у западној Србији, али 16. августа гине код Крупња. Сахрањен је у крупањском гробљу.

Доцније је његово тело, заједно са телом Ристе Дуждевића Тохоља, његовог побратима , сахрањено у заједничку гробницу поред гроба Алексе Шантића

Алекса Шантић посветио је песму свом пријатељу и земљаку.

Славиша Јокановић

Славиша Јокановић (Нови Сад, 16. август 1968) бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер Ал Гарафе.

Трка на 100 метара

Трка на 100 метара је атлетска дисциплина која се састоји од спринта у правој линији. Историјски гледано сматра се класичном спринтерском дисцилином, јер је једна од најстаријих трка у стази и може се пратити уназад неколико векова пре организације првих олимпијских игара. Пошто је реч о најкраћој тркачкој дисциплини, победник трке на 100 м често се сматра најбржим тркачем на свету. Резултати врхуских атлетичара на 100 м су мањи од 10 секунди за мушкарце и 11 секунди за жене.

Реномирани спринтери који су обележили историју ове дисциплине били су Американци: Џеси Овенс 1930., Џим Хајнс, први човек који је трчао испод 10 секунди са појавом електронском мерења времена у 1968. и престиго Боба Хејса (10,00) клоји је био на заласку каријере. У скорије време, Карл Луис је седамдесетих година 20. века, Канађанин Донован Бејли и Американац Морис Грин деведесетих.

Током 2000-их, Јамајчанин Јусејн Болт, наследник свог сународника Асафа Пауела, доминира дисциплином и држи светски рекорд 9,58 сек од 2009.

Код жена, прва која је трчала испод 11 секунди била је Немица Марлис Гер са 10,88 сек 1977. године. Америчка спринтерка Флоренс Грифит Џојнер поставила је 1988. године светски рекорд у времену од 10,49 година, који није оборен веч 30 година.

Феличе Ђимонди

Феличе Ђимонди (итал. Felice Gimondi; 29. септембар 1942 — 16. август 2019) био је италијански професионални бициклиста у периоду од 1965. до 1979. године. У првој години као професионалац, освојио је Тур де Франс. Поред Тура, Ђимонди је три пута освајао Ђиро д’Италију и једном Вуелта а Еспању. Освајањем Вуелте, Ђимонди је добио надимак Феникс и постао је други возач који је освојио све три Гранд тур трке, пре њега то је пошло за руком само Жаку Анкетилу. Ђимонди је и рекордер по броју освојених подијума на Ђиро д’Италији, укупно их је освојио девет.

Шимон Перес

Шимон Перес (хебр. שמעון פרס, арап. شمعون بيريز‎‎); Вишњево, Белорусија, 16. август 1923 — Тел Авив, Израел, 28. септембар 2016) био је израелски политичар и 9. по реду председник Израела.

Рођен је као Симон Перски (пољ. Szymon Perski). Године 1934. с породицом је емигрирао у Израел. Био је члан Лабуристичке странке до 2005. године. Био је осми по реду премијер Израела, и то у два мандата, 1984-1986, и 1995-1996, затим министар иностраних послова Израела, 2001-2002, и заменик премијера коалиционе владе под Аријелом Шароном почетком 2005. године.

Године 1994. Перес је добио Нобелову награду за мир заједно с Јицаком Рабином и Јасером Арафатом, за њихове напоре у успостављању мира која су резултовала споразумом у Ослу. Перес никада није освојио националне изборе, иако је у више наврата био први човек Лабуристичке странке. Недавно је напустио Лабуристе и дао подршку Кадими, новооснованој странци Аријела Шарона.

Перес је изабран у другом кругу гласања, 2007. године, у Кнесету. Његов претходник, Моше Кацав, прво је суспендован, а затим је поднео оставку на председничку дужност. Преминуо је 28. септембра . 2016. од последица можданог удара.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.