1526

1526. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Август

Датум непознат

  • Википедија:Непознат датум — Започео пети Италијански рат познатији као Рат Коњачке лиге.

Смрти

Август

Децембар

Дани сећања

Види још

16. век п. н. е.

16. век п. н. е. је почео 1. јануара 1600. п. н. е. и завршио се 31. децембра 1501. п. н. е.

NGC 1526

NGC 1526 је спирална галаксија у сазвежђу Мрежица која се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је - 65° 50' 24" а ректасцензија 4h 5m 12,3s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 1526 износи 13,8 а фотографска магнитуда 14,6. NGC 1526 је још познат и под ознакама ESO 84-3, IRAS 04048-6558, PGC 14437.

NGC 4710

NGC 4710 је лентикуларна галаксија у сазвежђу Береникина коса која се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је + 15° 9' 53" а ректасцензија 12h 49m 38,7s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 4710 износи 11,0 а фотографска магнитуда 11,9. Налази се на удаљености од 16,8000 милиона парсека од Сунца. NGC 4710 је још познат и под ознакама UGC 7980, MCG 3-33-9, CGCG 100-11, IRAS 12471+1526, PGC 43375.

Галерија грбова Хрватске

Галерија грбова Хрватске обухвата актуелни грб Републике Хрватске, њене историјске грбове, као и грбове њених жупанија и општина.

Даиеи (ера)

Даиеи (大永), позната и као Таиеи је јапанска ера (ненко) која је настала после Еишо и пре Кјороку ере. Временски је трајала од августа 1521. до августа 1528. године и припадала је Муромачи периоду. Владајући цареви били су Го Кашивабара и Го Нара. Име ере је промењено услед ратова и великог броја временских непогода.

Династија Јагелон

Јагелони или Јагелонци (пољ. Jagiellonowie, лит. Jogailaičiai) су владарска породица која је владала Пољском од 1386. до 1572. године. Чланови ове породице су управљали:

Кнежевином Литванијом (1377—1392. и 1440—1572)

Краљевином Угарском (1440—1444. и 1490—1526)

Краљевином Бохемијом (1471—1526).Јагелонска ера је раздобље пољске историје током које су Пољском владали Јагелонци.

Историја Мађарске

Историја Мађарске прати историју простора Панонске низије и околних простора од доласка Мађара до данашњих дана.

Конзиљио (Сондрио)

Конзиљио је насеље у Италији у округу Сондрио, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 135 становника. Насеље се налази на надморској висини од 467 м.

Космос-1526

Космос-1526 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1526 је лансиран са космодрома Плесецк, СССР, 5. јануара 1984. Ракета-носач Космос је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 40 килограма. Космос-1526 је био комуникациони сателит.

Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)

Краљевина Далмација и Хрватска (лат. Regnum Dalmatiae et Croatiae) била је у раздобљу од 1102. до 1526. године придружена круновина у саставу Краљевине Угарске. Раздобље је започело угарским освајањем Далмације (приморски градови) и Хрватске (залеђе) на самом почетку 12. века, а окончано је у време преломних политичких збивања, која су наступила након Мохачке битке (1526).

Краљевина Угарска

Краљевина Угарска се може односити на:

Краљевина Угарска (1000—1918)

Краљевина Угарска (1000—1526), угарска држава од успостављања краљевине до Мохачке битке

Краљевина Угарска (1526—1867), угарска држава у раном новом веку, од Мохачке битке до аустро-угарске нагодбе

Краљевина Угарска (1867—1918), угарска држава од аустро-угарске нагодбе до пропасти двојне монархије

Краљевина Угарска (1000—1526)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae) је у раздобљу од 1000. до 1526. године била једна од најзначајнијих средњовековних држава у Средњој Европи. Настала је прерастањем првобитне мађарске кнежевине у краљевину око 1000. године, а у свом средњовековном облику је постојала све до Мохачке битке (1526). Обухватала је Панонску низију а повремено се ширила и на суседне области.

Краљевина Угарска (1526—1867)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, нем. Königreich Ungarn, мађ. Magyar Királyság) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била саставни део Хабзбуршке монархије, односно Аустријског царства (након 1804. године). Овај период у историји Угарске започео је након Мохачке битке (1526), а трајао је све до склапања Аустро-угарске нагодбе (1867). Током овог раздобља, Угарарском су владали краљеви из династије Хабзбурга. У првом делу овог периода, односно током већег дела 16. и 17. века, многа подручја Краљевине Угарске била су под турском влашћу, а у то време су посебан положај стекле Кнежевина Трансилванија и Горња Угарска. Током 18. века, након протеривања Турака, хабзбуршке власти су спровеле низ политичко-административних и друштвено-економских реформи, чиме је у Угарској створена централизована земаљска администрација. Крајем 18. и током прве половине 19. века, угарски политички прваци су повели борбу за стицање веће самоуправе у однос на Беч, што је на крају довело до избијања Мађарске револуције (1848-1849). Иако је била угушена силом, мађарска побуна је означила прекретницу у борби за стицање земаљске самоуправе, што је и остварено 1867. године, склапањем аустро-угарске нагодбе.

Краљевина Хрватска (1526—1867)

Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била једна од крунских земаља (круновина) у саставу Краљевине Угарске, са којом је чинила део Хабзбуршке монархије, односно Аустријске царевине. Током овог раздобља, дошло је до значајних промена у геополитичком значењу појма Хрватске. Све до Бечког рата (1683-1699), државно подручје Краљевине Хрватске обухватало је само матичне хрватске области између Јадрана и Гвозда, док су области између Покупља и Драве (тадашња горња, односно стара Славонија) припадале суседној Краљевини Славонији. Тек након ослобођења доње, односно нове Славоније, геополитички појам Славоније је током 18. века сведен на ослобођено подручје, док је стара област горње Славоније подведена под појам Хрватске. Упоредо са ширењем појма Хрватске, током овог раздобља је започео и процес хрватизације.До ширења појма Хрватске је дошло услед постепеног управног обједињавања Краљевине Хрватске са суседном Краљевином Славонијом. Већ од краја 15. века, поменуте краљевине су имале заједничког бана, а кључни корак ка стварању заједничке државне управе учињен је 1558. године, када је Сабор Краљевине Хрватске спојен са Сабором Краљевине Славоније. Међутим, тиме није било извршено стварање јединствене хрватско-славонске краљевине (што је учињено тек 1867. године), већ је свака од поменутих краљевина задржала своју државно-правну посебност, у оквиру заједничке управне структуре. Од тог времена, земаљским пословима обе краљевине је поред заједничког бана управљао и заједнички сабор, а локалну власт су као и до тада вршиле жупаније. Управно седиште заједничког сабора и бана налазило се у Загребу. Становништво су чинили претежно Хрвати и Срби, као и етнички Славонци у областима старе Славоније, која је током овог раздобља подведена под појам Хрватске.

Мое (Белуно)

Мое (итал. Moè) је насеље у Италији у округу Белуно, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 50 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1526 м.

Мохачка битка

Мохачка битка је вођена између угарске војске предвођене Лајошем II и турске војске предвођене Сулејманом Величанственим 29. августа 1526. године. Османлије су однеле победу.

Радич Божић

Радич Божић (? — септембар 1528) био је војвода и српски деспот у Угарској. Прешавши првих година 16. века из Османског царства у Угарску добио је од краља Лајоша II у посед градове Шољмош и Липово.

Учествовао је у угарско-српској војсци која је 1502. код Рама прешла у Србију и запалила Кладово, Видин и Никопољ.

Године 1522. постао је заповедник флоте од 500 шајки. Заједно се Палом Томоријем потукао је 12. августа 1523. код Манђелоса у Срему босанског пашу Ферхата. Иако болестан и стар, после Мохачке битке разбио је једно одељење турке војске код Титела као што је потукао једну одабрану турску чету пред Мохачку битку код Петроварадина 1526. године. Поред „цара“ Јована важио је за најугледнију српску личност у Угарској.

У сукобу после угарског пораза на Мохачу (1526) између краља Фердинанда Хабзбуршког и војводе Јована Запоље, он се ставио на страну Јована, од кога је 1527. добио високо достојанство (титулу) — Српског деспота у Угарској.

Трансилванија

Трансилванија или Ердељ (рум. Transilvania или Ardeal; мађ. Erdély; нем. Siebenbürgen) је географско историјски крај који се простире у карпатском басену данашње Румуније.

Фердинанд I, цар Светог римског царства

Фердинанд I (нем. Ferdinand I) је био цар Светог римског царства, краљ Чешке, Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и других земаља. Рођен је 10. марта 1503. године у Алкали де Енарес, у Мадриду, Кастиља, а умро је у 27. јула 1564. године у Бечу, у Аустрији. Био је син Хуане Кастиљанске и Филипа Лепог, и млађи брат Карла V.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.