14. март

14. март (14.03) је 73. дан у години по грегоријанском календару (74. у преступној години). До краја године има још 292 дана.

Догађаји

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1823

1823. је била проста година.

1879

1879. је била проста година.

1910

1910. је била проста година.

1946

1946. је била проста година.

1982

1982. је била проста година.

1985

1985. је била проста година.

2002

2002. је била проста година.

Бацање диска

Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретност и прецизност кретања на бацалишту па се и данас употребљава као средство за развијање ученикових способности.

Вилијам Алфред Фаулер

Вилијам Алфред Фаулер (енгл. William Alfred Fowler, 9. август 1911. – 14. март 1995.) био је амерички нуклеарни физичар и астрофизичар, који је 1983. године, добио Нобелову награду за физику „за теоријска и експериментална учења о нуклеарним реакцијама од значаја за формирање хемијских елемената у свемиру”.

Европско првенство у атлетици у дворани 1970.

Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је 14 и

15. марта 1970. године у главном граду Аустрије, Бечу, у Градској дворани.

Такмичење се одржало у 22 дисциплине (13 мушких и 9 женских). Највише успеха у обе конкуренције имала је репрезентација СССР са 15 освојених медаља, од тога 10 златних, 2 сребрне и 3 бронзане медаље.

Најуспешнији такмичар био је Александар Братчиков (СССР) са 2 златне медаље.

Европско првенство у атлетици у дворани 1971.

Друго Европско првенство у атлетици у дворани одржано је 13 и 14. марта 1971. године у Фестивалској дворани (Фестивална) у главном граду Бугарске Софији.

Учествовале су 23 земље са укупно 323 такмичара. Од земаља које су учествовале на првом Европском првенству 1970 није учествовала Норвешка.

Такмичење се одржало у 23 дисциплине (13 мушких и 10 женских). Нова дисциплина у односу на прошло била је трка на 1.500 метара у женској конкуренцији. Највише успеха у обе конкуренције имала је репрезентација СССРа са укупно 23 освојене медаље од тога 8 златних, 9 сребрних и 6 бронзаних медаља.

Најуспешнији такмичари били су Анджеј Баденски (Пољска), Вера Попкова и Људмила Аксјонова (СССР) са по 2 златне медаље.

На првенству оборено је 7 светских рекорда у дворани 5 у женској и 2 у мушкој конкуренцији.

Емир Бекрић

Емир Бекрић (Београд, 14. март 1991) је српски атлетичар који је специјалиста за трке на 400 метара са препонама, национални рекордер, освајач медаља на светском и европском првенству.

Коча Поповић

Константин Коча Поповић (Београд, 14. март 1908 — Београд, 20. октобар 1992) био је српски и југословенски комуниста, филозоф, песник надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата, Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, генерал-пуковник ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1948. до 1953. године обављао је функцију начелника Генералштаба ЈНА, од 1953. до 1965. године функцију Савезног секретара иностраних послова СФРЈ, a од 1966. до 1967. године функцију Потпредседника СФРЈ. Један је од оснивача ФК Партизан из Београда.

Мирослав Антић

Мирослав Мика Антић (Мокрин, 14. март 1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани

Светско првенство у атлетици у дворани је двогодишња манифестација која се одржава од 1987. године. На првенствима могу учествовати само спортисти који представљају једну од атлетских организација чланица Међународне Федерације Атлетских Асоцијација (ИААФ), које их и организује. Најбољи резултати у појединим дисциплинама првенства воде се као Рекорди светских превенстава у атлетици у дворани, а верификује их ИААФ.

Закључно са Светским првенством 2014. у Сопоту рекорди првенстава се воде у 26 атлетских дисциплина (13 мушких и 13 женских).

Светско првенство у атлетици у дворани

После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин Светско првенство у атлетици у дворани користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.

Светско првенство у хокеју на леду 1963.

Светско првенство у хокеју на леду 1963. било је 30. по реду такмичењу за наслов титуле светског првака у хокеју на леду одрганизовано под окриљем Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Европске селекције уједно су се такмичиле и за титулу 41. првака Европе. Турнир се одржавао од 7−17. марта 1963. у Стокхолму, главном граду Шведске. Био је то трећи пут да је Шведска организовала турнир светског првенства у хокеју на леду.

Баш као и ранијихгодина задржан је систем поделе учесника по квалитативним дивизијама, а на првенству је учествовало рекордна 21 држава. Екипе су биле подељене у три дивизије, а у елитној дивизији се налазило 8 тимова. По први пут је уведено ново правило које се односило на екипе са идентичним бројем бодова у случају да се оне боре за медаље. По том правилу поредак на табели је одређиван на основу гол разлике остварене на утакмицама са пет првопласираних екипа.

Репрезентација Шведске која је бранила титулу освојену годину дана раније освојила је сребрну медаљу, док је злато освојила селекција Совјетског Савеза. Совјетски тим ком је то била трећа светска и 7. европска титула на овом првенству је започео своју доминацију која ће трајати све до распада земље почетком 1990-их година. Бронзану медаљу освојила је репрезентација Чехословачке. По први пут у историји светских првенстава селекција Канаде није успела да освоји медаљу, а првенство су окончали на четвртом месту.

Најефикаснији играч првенства био је нападач канадског тима Харолд Џоунс са учинком од 12 поена (7 голова и 5 асистенције). На укупно одиграних 28 утакмица постигнуто је 256 голова, или у просеку 9,14 голова по утакмици. Све утакмице у просеку је посматрало око 7.716 гледалаца (укупно 216.056 гледалаца). Првенство је по први пут у историји директно преносила и совјетска телевизија.

Једини дебитант на првенству била је селекција Бугарске која се такмичила у дивизији Ц.

Славенко Терзић

Славенко Терзић (Пандурица код Пљеваља, 14. март 1949) амбасадор је Републике Србије у Москви и Туркменистану, српски историчар, дописни члан САНУ и научни саветник Историјског института САНУ.

Шарл Франсоа Димурје

Шарл Франсоа Димурје (франц. Charles-François Dumouriez; 25. јануар 1739 – 14. март 1823) је био француски генерал и политичар.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.