1391

1391 је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Децембар

Рођења

Смрти

Децембар

Види још

NGC 1391

NGC 1391 је спирална галаксија у сазвежђу Еридан која се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је - 18° 21' 16" а ректасцензија 3h 38m 52,9s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 1391 износи 13,4 а фотографска магнитуда 14,4. NGC 1391 је још познат и под ознакама ESO 548-59, MCG -3-10-20, NPM1G -18.0142, PGC 13436.

Јован VII Палеолог

Јован VII Палеолог (грч. Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος, живео 1370—1408) је био византијски цар (1390), син Андроника IV (1376—1379) и његов савладар (1376—1379), царски регент (1399—1403) у име свог стрица Манојла II (савладар 1373—1391, цар 1391—1425) и управник Солуна (1403—1408). Био је ожењен Ирином Гатилузио са којом је имао неколико деце, од којих је најзначајнији његов син Андроник.

Јован V Палеолог

Јован V Палеолог (грч. Ιωάννης Ε' Παλαιολόγος; рођен 18.06. 1332, умро 16.02. 1391) је био византијски цар (1341—1376, 1379 — 1390, 1390 — 1391), син Андроника III (1328—1341) и Ане Савојске. Његову полувековну владавину обележили су унутрашњи сукоби, даље распадање централне власти у Византији, губитак великих територија, прелазак Османлија на Балканско полуострво заузимањем Галипоља 1354. године и њихова вазализација Византијског царства 1371. године. Био је ожењен Јеленом Кантакузин са којом је имао петоро деце, од којих су најзначајнији цареви Манојло II (савладар 1373—1391, цар 1391—1425) и Андроник IV (1376 — 1379) и деспот Теодор I (1382—1407).

Арбетеј (Долина Аосте)

Арбетеј је насеље у Италији у округу Долина Аосте, региону Долина Аосте.

Према процени из 2011. у насељу је живело 12 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1391 м.

Аурелија (Рим)

Аурелија је насеље у Италији у округу Рим, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1248 становника. Насеље се налази на надморској висини од 65 м.

Бертинез (Кунео)

Бертинез је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 26 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1391 м.

Дуарте I од Португалије

Дуарте I или Едвард I (Визеу, 31. октобар 1391 — Томар, 9. септембар 1438), звани филозоф, био је једанаести краљ Португалије и други господар Сеуте од 1433 до своје смрти 1438. године. Рођен је у Визеу као треће дете краља Жоаоа I и Филипе Ланкастер. Име је добио по свом деди Едварду III Плантагенету.

Еклаузе (Торино)

Еклаузе је насеље у Италији у округу Торино, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 15 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1391 м.

Карено

Карено је насеље у Италији у округу Леко, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1391 становника. Насеље се налази на надморској висини од 647 м.

Космос-1391

Космос-1391 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1391 је лансиран са космодрома Плесецк, СССР, 21. јула 1982. Ракета-носач Р-14 Чусоваја (рус. Чусовая) (8К65, НАТО ознака SS-5 Skean) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 40 килограма. Космос-1391 је био комуникациони сателит.

Котор

Котор је поморски град у општини Котор у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2011. било је 961 становника (према попису из 2003. било је 1.331 становник).

Ла Комисион (Мадера)

Ла Комисион (шп. La Comisión) насеље је у Мексику у савезној држави Чивава у општини Мадера. Насеље се налази на надморској висини од 1391 м.

Манојло II Палеолог

Манојло II Палеолог (грч. Μανουήλ Β΄ Παλαιολόγος; Цариград, 27. јун 1350. — Цариград, 21. јул 1425. ) је био византијски цар (1391—1425) и други син и савладар (1373—1391) Јована V (1341—1376, 1379 — 1390, 1390 — 1391) и Јелене Кантакузин. Подржавао је владавину свог оца у сукобу са осталим претендентима на престо и у његово име је покушао да добије помоћ Запада, али без успеха. После неуспешног пуча његовог старијег брата Андроника IV проглашен је за савладара, да би после његових поновних покушаја да преузме власт активно учествовао у његовом слому. Након тих дешавања је према условима мира био послат као талац на османски двор на коме је био приморан да учествује у османском заузећу византијске Филаделфије, али је и поред тога његово држање и понашање оставило велики утисак на Османлије о чему сведочи и изјаза султана Бајазита I који је рекао да и они који не би знали да је цар, по његов држању и наступу би им то постало јасно. После очеве смрти 1391. године преузео је власт над Византијом, али се ускоро 1394. године суочио са опсадом (блокадом) Цариграда, током које је 1399. године напустио престоницу и отишао на Запад да проба да нађе војну помоћ, оставивши град и царство на управу свом братанцу Јовану VII. Иако је био добро примљен, није успео да добије помоћ и вратио се у Цариград 1403. године после османске пропасти код Ангоре 1402. године. Наредне деценије мира са Османском империјом, Манојло је искористио да прошири морејку деспотовину на Пелопонезу, којом је владао његов брат Теодор I (1383—1407). Заузећем Коринта 1404. године, стекли су се услови да се изнова подигне бедем Хексамилеон на коринстком земљоузу у дужини од 6 миља што је изведено за само двадесет и пет дана. После смрти султана Мехмеда I је неуспешно покушао да се уплете у сукобе османских принчева око власти, због чега је нови султан Мурат II опсео Цариград 1422. године. Од 1421. године за свог савладара је именовао најстаријег сина Јована (VIII), који је током османске опсаде напустио град и отишао на запад у покушају да пронађе помоћ, док је управу градом са позиције регента оставио млађем брату Константину (XI). Османлије и овог пута нису заузеле Цариград, али је већ остарели Манојло II непосредно након тога доживео тежак мождани удар и своје последње године је провео скоро потпуно парализован. Био је ожењен ћерком српског велможе Константина Драгаша, Јеленом са којом је имао већи број синова који су управљали царством од његове смрти до његове коначне пропасти средином 15. века.

Павле Раденовић

Павле Раденовић (? — 1415) је био кнез из редова Павловића који је био један од најмоћнијих великаша у краљевини Босни на прелазу из XIV у XV век. Био је син Радена Јабланића који је имао поседе у источној Босни око Криваје и Праче. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са Влатком Вуковићем (?-1392) 1391. године заузима Конавле, које су до тада држали Санковићи. После смрти Твртка I (бан 1353 — 1377, краљ 1377 — 1391) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз Косаче и Хрватиниће. Убијен је у завери краља Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418), војводе Сандаља (1392—1435) и Златоносовића током лова на Пареној пољани крај Бобовца, после чега га је наследио настарији син Петар I (1415—1420).

Паниче Сопрана (Кунео)

Паниче Сопрана је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 30 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1391 м.

Ранчо Гварника (Хименез)

Ранчо Гварника (шп. Rancho Guarnica) насеље је у Мексику у савезној држави Чивава у општини Хименез. Насеље се налази на надморској висини од 1391 м.

Санковићи

Санковићи су српска вастелинска породица средњовјековне Босне. Били су господари Хумске земље. За родоначелника Санковића узима се великаш Санко Милтеновић син Милтена Драживојевића, а Милтен је био син Дражена Богопенца (Богопанковића). Дражен је бо племић из Невесиња чије је име записано први пут 1306. године . Грб племићке породице Богопанковића приказан је у грбовнику Петра Охмучевића. Драженов син Милтен Драживојевић први пут се помиње као присталица бана Стефана Другог Котроманића, те је био његов војсковођа заједно са најамником Ружиром. Помиње се у војним походима босанске војске гдје је описан као истакнути војсковођа. Љета 1336. Милтен и Ружир се помињу као присталице краља Стефана Душана. Последњи помен Милтена је из 1343. године, а наслеђује га син Санко; поред Санка имао је сина Градоја и кћерку Радачу која се удала за Ненца Чихорића.

Први сачувани спис о Санку Милтеновићу датира из 1335. године када се помиње заједно са својим оцем. У грађанство Дубровника примљен је 1348. године, а следећи битан догађај је сукоб са далматинским баном 1362. године, када је заробљен Санков брат Градоје. Посредством Дубровника са којим је био у добрим односима, Градоје је био пуштен. Веће акције Санка Милтеновића започињу 1366. године, када се његови односи са баном Твртком нагло заоштравају. Заједно је са Твртковим рођаком Дабишом учествовао у побуни против бана. Године 1368. , склапа савез са Николом Алтомановићем са којим заузима области Гојиславе Војиновић и долази са војском на границу са Дубровником. Видјевши у Санку опасност по Републику, Дубровчани се брзо заложише да придобију Милтеновића на своју страну, што су и успјели. Санко се измирио са баном Твртком, а када је Алтомановић напао Дубровник, Санко Милтеновић се нашао на челу босанске војске која је била против Николе Војиновића Алтомановића. За смрт Санка Милтеновића узима се јул 1370. године, када је по Мавру Орбину настрадао у борби са Николом Алтомановићем. Градоје Милтеновић, се помињао до 1391. године, а иза себе је оставио два сина Будељу и Санчина. После смрти Санка Милтеновића наслеђују га његови синови Бељак и Радич. Бељак преузима управљање територијама свога оца. Браћа, Бељак и Радич су 15. априла 1391. године мимо знања краља Стефана Дабише продали своје посједе у Конавлима Дубровнику. Пошто су тим чином продали државну територију о којој је краљ могао само одлучивати, на Санковиће је кренула војска којуу су предводили војвода Влатко Вуковић и кнез Павле Раденовић. Заузевши области Санковића Конавле децембра 1391. , раздјелише је између себе, а војводу Радича Санковића заробише док се за Бељака сматра да је умро још прије похода. Војвода Радич је пуштен из притвора 1398. године, а у рату краља Остоје и Дубровника 1403., био је уз краља, но када је извршен преврат у Босни а Остоја свргнут, на Радича је напао Сандаљ Хранић присвојивши његове области. Том приликом је заробљен, а о његовој смрти се не зна пуно.

Породична гробница Санковића налази се у селу Бискупову код Коњица, гдје су сахрањени: Милтен, казнац Санко, Градоје, Радич и његова жена Гојислава.

Радача кћерка Милтена, се замонашила и добила име Полихранија, њен стећак се налази у близини манастира Завала у Поповом пољу.

Стефан Дабиша Котроманић

Стефан (Стјепан) Дабиша је био краљ Срба Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња од 1391. до 1395. године.

Стефан Твртко I Котроманић

Стефан Твртко I Котроманић (ћир. Тврьткѡ, Тврьтко, лат. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338. — 1391) је био српски бан и краљ средњовековне Босне.

Током своје владавине проширио је територијални опсег Босне. Крунисан је и за краља Србије (тада је себи додао име Стефан, династичко име свих Немањића, и титулу краљ Срба Босне, Приморја и Хумске земље) иако никада није успоставио потпуну власт у Србији.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.