1299

1299. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Рођења

Смрти

Дани сећања

Види још

ADCYAP1R1

Hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući polipeptidni receptor tip I (PAC1) je protein koji je kod ljudi kodiran ADCYAP1R1 genom. Za ovaj receptor se vezuje hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid.PAC1 je za membranu vezani protein, koji je u znatnoj meri homologan sa članovima klase B G protein spregnutih glukagonskih/sekretinskih receptora. Ovaj receptor posreduje različita dejstva adenilat ciklazno aktivirajućeg polipeptida 1 i pozitivno je spregnut sa adenilat ciklazom. Alternativno splajsovanje dva eksona ovog gena proizvodi četiri glavne splajsne varijante. PAC1 je izražen u nadbubrežnim žlezdama, pankreasu, materici, i mozgu.

NGC 1299

NGC 1299 је спирална галаксија у сазвежђу Еридан која се налази на NGC листи објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је - 6° 15' 43" а ректасцензија 3h 20m 9,6s. Привидна величина (магнитуда) објекта NGC 1299 износи 13,0 а фотографска магнитуда 13,8. NGC 1299 је још познат и под ознакама MCG -1-9-28, KUG 0317-064, IRAS 03176-0626, PGC 12466.

Авеленго

Авеленго (итал. Avelengo) је насеље у Италији у округу Болцано, региону Трентино-Јужни Тирол.

Према процени из 2011. у насељу је живело 91 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Анци

Анци (итал. Anzi) је насеље у Италији у округу Потенца, региону Базиликата.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1299 становника. Насеље се налази на надморској висини од 998 м.

Еинин

Еинин (永仁) је јапанска ера (ненко) која је настала после Шо и пре Шоан ере. Временски је трајала од августа 1293. до априла 1299. године и припадала је Камакура периоду. Владајући цареви били су Фушими и Го-Фушими.

Ел Минеро (Саусиљо)

Ел Минеро (шп. El Minero) насеље је у Мексику у савезној држави Чивава у општини Саусиљо. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Космос-1299

Космос-1299 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1299 је лансиран са космодрома Тјуратам, Бајконур, СССР, 24. августа 1981. Ракета-носач је поставила сателит у орбиту око планете Земље.

Кјото (Кунео)

Кјото је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 8 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Ла Пурисима (Камарго)

Ла Пурисима (шп. La Purísima) насеље је у Мексику у савезној држави Чивава у општини Камарго. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Лорика (Козенца)

Лорика је насеље у Италији у округу Козенца, региону Калабрија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 19 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Ногај

Ногај или Ногаи (1235/1240-1299) познат и као Кара Ногај (Црни Ногај), био је de facto владар Златне хорде, владар Украјине, Осета и Галиције-Волиније у периоду од 1266. до 1299. године, а владар Ердеља и дела Влашке у периоду од 1241. до 1299. године. Ногај је једном речју био владар свих области између Ђердапске клисуре и Крима, а руске државице све до Урала биле су Ногајеви вазали. Године 1275. он је уз помоћ руских кнезова освојио део Велике Кнежавине Литваније. Био је син Тервал-кана, унук Жу-Чија и праунук конкубине Бату-кана. Име Ногај на монголском језику значи пас.

Нуева Линда (Ла Конкордија)

Нуева Линда (шп. Nueva Linda) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Ла Конкордија. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Османско царство

Османско царство (или Османлијско царство; отур. دولتِ عَليه عُثمانيه, тур. Osmanlı İmparatorluğu / Osmanlı Devleti; добило име по свом оснивачу, Осману I) било је царство које је постојало од 1299. до 1923. године (624 године).

На врхунцу моћи, обухватало је Анадолију, Средњи исток, део северне Африке и југоисточну Европу. Царство су основали припадници Огуз-Турака, предвођени Емиром Османом Газијем, по којем је царство добило име, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Висока порта или само Порта, што је потекло од француског превода османске речи Баб-и-али (тур. Bâb-i-âlî) што значи „висока капија“, према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и Турско царство, Османска Турска (или Османлијска Турска) или само Турска, али га не треба мешати са модерном и секуларном националном државом Турском. Порта је каснији назив за османску Владу у Цариграду.

Године 1453, Османско царство је освојило Цариград (Константинопољ) и тиме привело крају постојање Византијског царства. Град је постао османска престоница. Име града је промењено у Истанбул тек у време Републике 1930. године. Од 1517. па надаље, османски султан је био и исламски халиф, а царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било халифат — исламска држава. У 16. и 17. веку Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од 11.955.000 km2.

Након Првог светског рата, током кога су савезници освојили већину турских територија, османска елита је поставила темеље савременој Турској за време Грчке кампање у Турском рату за независност.

Сант'Ана (Верчели)

Сант'Ана је насеље у Италији у округу Верчели, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 2 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Стефан Урош II Милутин

Стефан Урош II Милутин Немањић (око 1253. — Неродимље, 29. октобар 1321.) је био краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Припадао је династији Немањића. Био је млађи син краља Уроша I (1241—1276). Милутин је и млађи брат Стефана Драгутина (краљ Србије 1276—1282, а затим обласног управника и краља Срема 1284—1316). Од 1282. Милутин је преузевши краљевску круну постао и главна линија наслеђивања у владарској породици. Тако је он отац краља Стефана Уроша III Дечанског (1322—1331), деда краља, а касније цара, Стефана Уроша IV Душана Силног (1331—1355) и прадеда цара Стефана Уроша V (Нејаког).

Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, Краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији Охрид—Прилеп—Штип (које су држали Византинци), чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Северне Македоније. Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и Татарима. После Драгутинове смрти 1316. године дошао је у сукоб са краљем Угарске Карлом Робертом (1310—1342) због заузимања поседа свог брата и тада је изгубио Мачву и Београд (1319), али је успео да задржи Рудник и Браничево. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Упоредо са тим, женидбама је успео да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-наследника Стефана као таоца.

На унутрашњем плану је извршио промену са рашког скромног двора, церемонија и титула на византијско уређење са раскошним двором. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој гори ван његове државе. Паралелно са развојем сакралне архитектуре која је у његово доба добила нови облик познат као Вардарски стил, развијала се и фортификациона архитектура у којој су најзначајнији домети манастирско утврђење у Хиландару и проширење Београдске тврђаве градњом Западног Подграђа са пристаништем (мада има оних који то проширење приписују и Стефану Душану (краљ 1331—1346, цар 1346—1355)). Због свог задужбинарског деловања је канонизован две и по године након смрти и проглашен Светим краљем, а његово житије је написао његов сарадник и каснији архиепископ српски Данило II (1324—1337).

Женио се чак пет пута, последњи пут Симонидом 1299. године и из тих бракова је имао два сина Стефана и Константина и две ћерке Ану (Неду) и Царицу (Зорицу). Иако је значајно проширио и ојачао српску државу и увео византијско уређење у њу, није успео да консолидује унутрашње прилике у земљи, тако да је после његове смрти дошло до грађанског рата. Против његовог законитог наследника и млађег сина Константина побунио се старији син Стефан (Ћоровић наводи да је Константин био старији), а у борбе око престола се укључио и Драгутинов син Владислав који је према Дежевском споразуму из 1282. године требало да наследи Милутина. Расуло у земљи је било толико да се поједина властела једноставно отцепила (као Бранивојевићи у Захумљу), а банде пљачкаша су нападале чак и поворку која је преносила Милутиново тело у његову задужбину манастир Бањску.

Флор Бонита (Ла Конкордија)

Флор Бонита (шп. Flor Bonita) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Ла Конкордија. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Чивавита (Ахумада)

Чивавита (шп. Chihuahuita) насеље је у Мексику у савезној држави Чивава у општини Ахумада. Насеље се налази на надморској висини од 1299 м.

Шоан

Шоан (正安) је јапанска ера (ненко) која је настала после Еинин и пре Кенген ере. Временски је трајала од априла 1299. до новембра 1302. године и припадала је Камакура периоду. Владајући цареви били су Го-Фушими и Го-Ниџо.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.