1282

1282. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Март

Април

Децембар

Рођења

Смрти

Дани сећања

Види још

Јелена Анжујска

Јелена Анђел (око 1236. — Брњаци, код Зубиног Потока, 8. фебруар 1314) је била супруга српског краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина. У народу је позната под именом Јелена Анжујска.

Јован XII Цариградски

Јован XII Цариградски (умро после 1308.) је био цариградски патријарх од 1294. до 1303. године, у српској историји познат као патријарх који се оштро супротставио одлуци византијског цара Андроника II Палеолога (1282—1328) да своју малолетну ћерку Симониду уда за српског краља Милутина (1282—1321).

Бонемерсе

Бонемерсе (итал. Bonemerse) је насеље у Италији у округу Кремона, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1282 становника. Насеље се налази на надморској висини од 41 м.

Велс

Велс (енгл. Wales, велшки Cymru) је једна од четири конститутивне земље Уједињеног Краљевства. Налази се на југозападу Уједињеног Краљевства и граничи се са Енглеском на истоку. То је келтска земља у којој се говори и велшким језиком иако су келтски елементи у Енглеској и Шкотској готово ишчезли.

Термин Кнежевина Велс (енгл. Principality of Wales; велшки Tywysogaeth Cymru) се понекад користи, иако Принц од Велса нема никакву улогу у власти Велса. Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса. 1282. године краљ Енглеске, Едвард I, побједио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су тек замијењени енглеским 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales; велшки Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу. Главни град Велса од 1955. је Кардиф.

Карло I Анжујски

Карло I Анжујски (франц. Charles d'Anjou; 21. март 1226 — 7. јануар 1285) зван и Карло I Анжујац или Карло I Сицилијански је био краљ Сицилије (1266—1282), краљ Напуља (1282 — 1285), краљ Албаније (1272—1285), краљ Јерусалима (1277—1285), гроф Провансе (1246—1285), гроф Анжуа и Мена (1247—1285). Био је син француског краља Луја VIII и брат француског краља Луја IX. Освојио је краљевство Сицилију од Хоенштауфоваца. Побуном на Сицилији, сицилијанском вечерњом Сицилија се ослободила власти Карла I Анжујца. Тиме је краљевство Сицилија подељено на краљевство Сицилију и Напуљско краљевство.

Ковареј (Долина Аосте)

Ковареј је насеље у Италији у округу Долина Аосте, региону Долина Аосте.

Према процени из 2011. у насељу је живело 5 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1282 м.

Когул (Белуно)

Когул (итал. Cogul) је насеље у Италији у округу Белуно, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 18 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1282 м.

Коле (Болцано)

Коле је насеље у Италији у округу Болцано, региону Трентино-Јужни Тирол.

Према процени из 2011. у насељу је живело 189 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1282 м.

Космос-1282

Космос-1282 је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Космос-1282 је лансиран са космодрома Тјуратам, Бајконур, СССР, 15. јула 1981. Ракета-носач Р-7 Семјорка (рус. Семёрка) (8К71, НАТО ознака SS-6 Sapwood) са додатим степеном је поставила сателит у орбиту око планете Земље. Маса сателита при лансирању је износила 6700 килограма. Космос-1282 је био осматрачки сателит.

Марзуре (Порденоне)

Марзуре је насеље у Италији у округу Порденоне, региону Фурланија-Јулијска крајина.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1282 становника. Насеље се налази на надморској висини од 218 м.

Михајло VIII Палеолог

Михајло VIII Палеолог (грч. Μιχαήλ Η΄ Παλαιολόγος, 1224/1225 — 11. децембар 1282) био је византијски цар од 1259. до 1282. Оснивач је династије Палеолога, која је владала Византијом до пада Цариграда 1453. Повратио је Цариград 1261, који су заузели крсташи 1204. и од тада је био у саставу Латинског царства. Овим подвигом Михајло је са успехом окончао борбу Никејског царства за обнову Византије.

Напуљско краљевство

Напуљско краљевство (итал. Regno di Napoli), које је обухватало јужни део Апенинског полуострва, било је остатак старог Краљевства Сицилија након одвајања острва Сицилија што је било последица устанка Сицилијанска вечерња из 1282. Иако је за савременике било познато као Краљевство Сицилија пошто је de jure било остатак тог краљевства, данас се назива Напуљско краљевство да се разликује од ентитета са центром на Сицилији. Током великог дела свог постојања, за краљевство су се бориле француске и арагонске династије. Напуљско краљевство је 1816. поново уједињено са острвском Краљевином Сицилијом у Краљевство Две Сицилије.

Пецана (Верчели)

Пецана (итал. Pezzana) је насеље у Италији у округу Верчели, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1282 становника. Насеље се налази на надморској висини од 117 м.

Рока ди Мецо (Л'Аквила)

Рока ди Мецо (итал. Rocca di Mezzo) је насеље у Италији у округу Л'Аквила, региону Абруцо.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1082 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1282 м.

Стефан Драгутин

Стефан Драгутин Немањић (око 1251. — 12. март 1316) био је краљ Србије од 1276. до 1282. године и краљ Срема од 1284. до 1316. године.Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске од рода фрушког. Имао је два сина, Владислава (сремског краља) и Урошица (касније монах Стефан) и кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и Урсулу(или Урсу ), удату за Павла Шубића. При крају живота се закалуђерио; познат као Преподобни Теоктист.

Стефан Урош II Милутин

Стефан Урош II Милутин Немањић (око 1253. — Неродимље, 29. октобар 1321.) је био краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Припадао је династији Немањића. Био је млађи син краља Уроша I (1241—1276). Милутин је и млађи брат Стефана Драгутина (краљ Србије 1276—1282, а затим обласног управника и краља Срема 1284—1316). Од 1282. Милутин је преузевши краљевску круну постао и главна линија наслеђивања у владарској породици. Тако је он отац краља Стефана Уроша III Дечанског (1322—1331), деда краља, а касније цара, Стефана Уроша IV Душана Силног (1331—1355) и прадеда цара Стефана Уроша V (Нејаког).

Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, Краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији Охрид—Прилеп—Штип (које су држали Византинци), чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Северне Македоније. Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и Татарима. После Драгутинове смрти 1316. године дошао је у сукоб са краљем Угарске Карлом Робертом (1310—1342) због заузимања поседа свог брата и тада је изгубио Мачву и Београд (1319), али је успео да задржи Рудник и Браничево. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Упоредо са тим, женидбама је успео да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-наследника Стефана као таоца.

На унутрашњем плану је извршио промену са рашког скромног двора, церемонија и титула на византијско уређење са раскошним двором. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој гори ван његове државе. Паралелно са развојем сакралне архитектуре која је у његово доба добила нови облик познат као Вардарски стил, развијала се и фортификациона архитектура у којој су најзначајнији домети манастирско утврђење у Хиландару и проширење Београдске тврђаве градњом Западног Подграђа са пристаништем (мада има оних који то проширење приписују и Стефану Душану (краљ 1331—1346, цар 1346—1355)). Због свог задужбинарског деловања је канонизован две и по године након смрти и проглашен Светим краљем, а његово житије је написао његов сарадник и каснији архиепископ српски Данило II (1324—1337).

Женио се чак пет пута, последњи пут Симонидом 1299. године и из тих бракова је имао два сина Стефана и Константина и две ћерке Ану (Неду) и Царицу (Зорицу). Иако је значајно проширио и ојачао српску државу и увео византијско уређење у њу, није успео да консолидује унутрашње прилике у земљи, тако да је после његове смрти дошло до грађанског рата. Против његовог законитог наследника и млађег сина Константина побунио се старији син Стефан (Ћоровић наводи да је Константин био старији), а у борбе око престола се укључио и Драгутинов син Владислав који је према Дежевском споразуму из 1282. године требало да наследи Милутина. Расуло у земљи је било толико да се поједина властела једноставно отцепила (као Бранивојевићи у Захумљу), а банде пљачкаша су нападале чак и поворку која је преносила Милутиново тело у његову задужбину манастир Бањску.

Стрепеис (Кунео)

Стрепеис је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 12 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1282 м.

Товераче (Урике)

Товераче (шп. Tohuerache) насеље је у Мексику у савезној држави Чивава у општини Урике. Насеље се налази на надморској висини од 1282 м.

Фланез ди Сото (Болцано)

Фланез ди Сото је насеље у Италији у округу Болцано, региону Трентино-Јужни Тирол.

Према процени из 2011. у насељу је живело 36 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1282 м.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.