12. март

12. март (12.03) је 71. дан у години по грегоријанском календару (72. у преступној години). До краја године има још 294 дана.

Догађаји

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1890

1890. је била проста година.

1925

1925. је била проста година.

1962

1962. је била проста година.

1980

1980. је била преступна година.

1993

1993. је била проста година.

2003

2003. је била проста година.

9. март

9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.

Александар Николић

Александар Николић (Сарајево, 28. октобар 1924 — Београд, 12. март 2000) је био познати југословенски и српски кошаркаш и тренер. Због заслуга за развој кошарке у бившој Југославији, Николић се често назива „Отац југословенске кошарке“. Њему у част хала на Богословији у Београду носи његово име.

Вилијам Хенри Браг

Сер Вилијам Хенри Браг (енгл. Sir William Henry Bragg, 2. јул 1862. – 12. март 1942.) био је британски физичар, хемичар, математичар и активни спортиста који добио Нобелову награду за физику заједно са својим сином Лоренсом Брагом 1915. године, што је јединствен случај у историји. Нобелову награду добили су "за своју службу у анализи кристалне структуре помоћу рендгенских зрака". Минерал брагит је именован по њему и његовом сину. Добио је титулу витеза 1920. године.

Европско првенство у атлетици у дворани 1972.

Треће Европско првенство у атлетици у дворани одржано је 11. и 12. марта 1972. године у Палати спортова у Греноблу, Француска. Дужина стазе (круга) износила је 180 метара.

Учествовале су 23 земље са укупно 262 такмичара. Уместо Ирске и Турске које су учествовале на прошлом првенству на овом се вратила Норвешка и дебитовао Исланд.

Такмичење се одржало исто као и прошле године у 23 дисциплине (13 мушких и 10 женских). Због краће стазе уместо дисциплина 60 м и 60 м. препоне уведене су дисциплине 50 м и 50 м. препоне. Код штафета такмичење се одржало као 4 х 2 круга (жене), 4 х 4 круга (мушкарци и жене) и 4 х 8 кругова (мушкарци).

Највише успеха у обе конкуренције имала је репрезентација Источне Немачке са укупно 10 освојених медаље од тога 7 златних, 1 сребрна и 2 бронзане медаље, иако је највише медаља освојио СССР 16, али са 5 златних, па је заузео треће место. Друга је била Западна Немачка са 15 медаља од чега 6 златних.

Ово је било прво Европско првенство у дворани на којем су све три медаље у једној дисциплици освојили представници једне земље. Атлетичарке Западне Немачке освојиле су све медаље у трци на 400 метара.

Лајза Минели

Лајза Меј Минели (енгл. Liza May Minnelli; Лос Анђелес, 12. март 1946) је америчка глумица и певачица добитница Оскара и награде Тони. Она је ћерка глумице и певачице Џуди Гарланд и њеног другог мужа, филмског режисера Винсента Минелија.

Лајза Минели је из веома познате уметничке породице; са мајчине стране она има забављаче у фамилији уназад шест генерација. Њена славна мајка имала је великог успеха у филмовима и музици, а њени ујаци били су део музичке групе, „The Gumm Sisters“, заједно са њеном мајком. Њен отац који је такође из позоришне фамилије укључујући у то и циркуске извођаче био је запажени филмски редитељ. Лизино прво појављивање на филму десило се када је имала три године у финалној сцени мјузикла „In the Good Old Summertime“ из 1949. године, у којем је глумила заједно са њеном мајком и Ваном Џонсоном.

Лео Есаки

Реона Есаки (јап. 江崎 玲於奈, 12. март 1925.), такође познат и као Лео Есаки, је јапански физичар, који је 1973. године, заједно са Иваром Јевером и Брајаном Џозефсоном, добио Нобелову награду за физику „за експериментална открића у области тунел-ефекта код полупроводника и суперпроводника, респективно”.

Милорад Гођевац

Др Милорад Гођевац (Ваљево, 12. март 1860 — Београд, 21. септембар 1933) је био лекар и национални радник, покретач и организатор српске четничке акције у борби за ослобођење Македоније.

Милорад Додик

Милорад Додик (Бања Лука, ФНРЈ, 12. март 1959) српски је политичар, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине, предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и политиколог. Бивши је предсједник Републике Српске и предсједник Владе Републике Српске.

Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Почасни је предсједник КК Партизан. Добитник је више признања и одликовања, као што је награда Фонда јединства православних народа из руку руског патријарха, Свети крст чувара Христовог гроба из руку јерусалимског патријарха, Ордена Светог Саве првог реда који додјељује Српска православна црква, Ордена Немањића, Ордена Републике Српске на ленти.

Светски рекорди у атлетици у дворани

Светски атлетски рекорди у дворани су најбољи резултати атлетичара постигнути у појединим атлетским дисциплинама у дворани, потврђени од Међународне атлетске федерације ИААФ (International Association of Athletics Federations). Потврђени светски рекорди приказани су у следећој табели са стањем на дан 12. март 2018. године.

Светско првенство у атлетици у дворани

После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин Светско првенство у атлетици у дворани користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.

Станислав Галић

Станислав Галић (Бања Лука, 12. март 1943) бивши је генерал и командант Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске током Рата у Босни и Херцеговини. Осуђен је за терор као злочин против човјечности и убиство као кршење закона и обичаја ратовања, за своју улогу у блокади Сарајева.

Галић је рођен у засеоку Голеш у Бањој Луци. Прије почетка рата био је официр у Југословенској народној армији. Дана 7. септембра 1992. постао командант Сарајевско-романијског корпуса, на тој позицији је остао до 10. августа 1994, године када га на тој позицији замијео Драгомир Милошевић.

Година 1998. Хашки трибунал подиже оптужницу против Галића по више тачака. Оптужница је била запечаћена све док Галића није ухапсио британски САС, 20. децембра 1999. године. Суђење је окончано 5. децембра 2003. године са пресудом од 20 година затвора за гранатирање и снајперско дјеловање по Сарајеву. Галић се жалио на пресуду. Жалбено вијеће је 30. новембра 2006. године његову жалбу одбило, а пресуду од 20 година продужило на казну доживотног затвора. Станислав Галић казну издржава у Њемачкој.

Трка на 400 метара

Трка на 400 метара је једна од атлетских дисциплина. То је најдужа спринтерска дисциплина. На стандардној атлетској стази, ова трка обухвата један круг. Такмичари започињу трку ниским стартом и трче у својој стази читаву трку.

Трка на 60 метара

Трка на 60 метара је спринтерска атлетска дисциплина, која се обично одржава на такмичењима у дворани. Састоји се од спринта у правој линији, који траје око 7 секунди. На отвореном је ретка дисциплина, бар у такмичењима сениора, где доминира трка на 100 метара.

У овој дисциплини је најважнији старт. Због дужине сале и великих брзина иза циља се обично постављају на зид заштитни „теписи“ да би спречиле евентуалне повреде такмичара.

Трка је била на програму Летњих олимпијских игара два пута у мушкој конкуренцији 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, али је после тога скинута са програма игара.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.