11. јул

11. јул (11.7.) је 192. дан године по грегоријанском календару (193. у преступној години). До краја године има још 173 дана.

Догађаји

јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1276Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа.
  • 1533Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен.
  • 1796 — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе
  • 1882 — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата.
  • 1921
    • Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија.
    • Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво.
  • 1940Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.
  • 1960 — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи.
  • 1978 — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи.
  • 1979 — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења.
  • 1987УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара.
  • 1991 — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261).
  • 1995 — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских муслимана.
  • 1996 — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице.
  • 2000 — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата.
  • 2001 — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи.
  • 2003 — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи.
  • 2004Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1921

1921. је била проста година.

1984

1984. је била преступна година.

1989

1989. је била проста година.

1992

1992. је била преступна година.

2004

2004. је била преступна година.

2012

2012. је била преступна година.

Јул Бринер

Јул Бринер (енгл. Yul Brynner; Владивосток, 11. јул 1920 — Њујорк, 10. октобар 1985) био је амерички филмски и позоришни глумац руског порекла. Најпознатији је по улози Рамзеса II у Десет заповести и улози краља Монгкута у филму Краљ и ја за коју је добио Оскар за најбољег главног глумца. Пре него што је почео да се бави глумом, радио је као модел и фотограф. Имао је веома специфичан глас и обријану главу, која је била његов заштитни знак. Бринер је први глумац у историји филма који се сликао потпуно обнажен.

Играо је минера у култном југословенском филму Битка на Неретви.

Џон Квинси Адамс

Џон Квинси Адамс (енгл. John Quincy Adams; Брејнтри, 11. јул 1767 — Вашингтон, 23. фебруар 1848) је био амерички дипломата, политичар и шести председник Сједињених Америчких Држава (4. март 1825 — 4. март 1829). Био је члан Федералистичке, Демократско-републиканске, Национално републиканске и касније Антимасонске и Виговске странке. Џон Квинси Адамс био је син председника Сједињених Држава Џона Адамса и Абигејл Адамс. Као дипломата учествовао је у многим међународним преговорима и у формулисањем Монроове доктрине. Као председник предлагао је широку модернизацију али није наилазио подршку у Конгресу. Потом је био члан Конгреса и главни противник Моћи робова међу конгресменима и тврдио је да ако би избио грађански рат председник би могао да употреби своја ратна овлашћења у циљу аболиције робова што је учинио Абрахам Линколн.

Александар Прохоров

Александар Михајлович Прохоров (руски: Алекса́ндр Миха́йлович Про́хоров; Атертон, Аустралија, 11. јул 1916. - Москва, Русија 8. јануар 2002.) је био совјетско-руски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1964. године.

Андрија Живковић

Андрија Живковић (Ниш, 11. јул 1996) је српски фудбалер и репрезентативац који тренутно игра за Бенфику.

Антемије

Прокопије Антемије (око 420 — 11. јул 472) је био цар Западног римског царства између 12. априла 467. године па до смрти. Антемије је вероватно последњи цар на трону Запада који је показао владарске способност. Показао је вољу да се суочи са невољама које је Запад имао са Визиготима у Шпанији и нарочито са Вандалима под Гејзериком који су у северној Африци створили своју државу. Припадао је роду Прокопија. Био је син Прокопија који је био magister militum. Такође, био је ожењен ћерком византијског цара Маркијана. Антемије је своју каријеру почео ратујући против Хуна и Гота на Дунаву.

На почетку владавине Антемија је подржавао византијски цар Лав I. И у другим дипломатским пољима Антемије је био успешан: оженио је своју кћер за Рицимера, командантом најјаче војске у Италији. Такође, Антемије је био у добрим односима са главним командантом Илирика Марцелин. Међутим, у рату против Вандала, дошло је до неуспеха. Иако је вандалска флота била уништена, Римљанима, упркос помоћи Византије, Гејзерик уништио њихову флоту. Најбољи римски војсковођа Марцелин био је убијен на Сицилији.

Године 470. Антемије се разболео, а онда оздравивши, сматрајући да се радило о црној магији, почео је да се свети многим утицајним људима. Плашећи се за своју судбину, Рицимер, magister militum, окупио је 6.000 људи и у Милану је започео отворену побуну против Антемија. Пет месеци касније, Рицимер је успео да освоји Рим зароби и убије Антемија.

Гојко Николиш

Др Гојко Николиш (Сјеничак, код Вргинмоста, 11. август 1911 — Ле Ман , 11. јул 1995), лекар и историчар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, дипломата, члан Српске академије наука и уметности и народни херој Југославије.

Мартин Клижан

Мартин Клижан (свк. Martin Kližan; Братислава, 11. јул 1989) је словачки тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 27. априла 2015. када је заузимао 24. место на АТП листи.

Меша Селимовић

Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. април 1910 — Београд, 11. јул 1982) био је југословенски, српски и босанскохерцеговачки писац који је стварао у другој половини 20. века. Убројен је међу 100 најзнаменитијих Срба.

Олга Јовичић

Олга Јовичић Рита (Ужичка Пожега, 3. фебруар 1921 — Прозор, 11. јул 1942), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Била је прва жена политички комесар у Народноослободилачкој војсци Југославије.

Пер Лагерквист

Пер Лагерквист (швед. Pär Fabian Lagerkvist; Векше, 23. мај 1891 — Стокхолм, 11. јул 1974), био је шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1951. године.

Писао је поезију, позоришне комаде, романе, приповетке и есеје од својих раних 20их до 70их година живота. Централни мотив његовог дела је морално питање добра и зла. Иако није веровао у црквене доктрине, у делима је користио хришћанске религијске мотиве и личности.

Ноблову награду је добио 1951. године, за роман „Бараба“ (Barabba) из 1950., док му је најпознатији роман „Патуљак“ (Dvärgen) из 1944. године.

Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Трка на 110 метара са препонама

Трка на 110 метара са препонама је олимпијска атлетска дисциплина за мушкарце. На стази дугој 110 метара постављено је десет равномерно удаљених препона висине 1,067 метара. Оне су такве конструкције да их атлетичар може оборити, што му се не рачуна као погрешка, већ му само умањује брзину. Такмичари у овој дисциплини стартују из стартних блокова, као и они који трче 100 метара без препона. Прва препона се налази 13,72 метра од старта, а преосталих 9 су на растојању од по 9,14 метара. Растојање од последње препоне до циља је 14,02 метра.

Најбржи атлетичари у овој дисциплини постижу резултате око 13 секунди (светски рекорд 12,87), што одговара средњој брзини од 8,54 m/s, или 30,74 km/h.

Троскок

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.