1016

1016. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Октобар

Децембар

Дани сећања

Види још

5-HT1A receptor

5-HT1A receptor je tip 5-HT receptora za koji se vezuje endogeni neurotransmiter serotonin (5-hidroksitriptamin, 5-HT). On je G protein-spregnuti receptor (GPCR) koji je spregnut sa Gi/Go i posreduje inhibitornu neurotransmisiju. Akronim HTR1A označava humani gen koji kodira ovaj receptor.

5-HT2A receptor

Sisarski 5-HT2A receptor je tip 5-HT2 receptora koji pripada serotoninskoj receptorskoj familiji G protein-spregnutih receptor (GPCR). To je glavni pobuđivački receptorski tip među GPCR receptorima serotonina (5-HT), mada 5-HT2A može takođe da ima inhibitorno dejstvo u pojedinim oblastima kao što je vizuelni korteks i orbitofrontalni korteks. Ovaj receptor inicijalno zadobio značaj kao meta psihedeličnih droga poput LSD. Kasnije je utvrđeno da delimično posreduje dejstvo mnogih antipsihotičkih lekova, posebno grupe atipičnih antipsihotika.

5-HT2A receptor je isto tako neophodan za širenje humanog polioma virusa poznatog kao JC virus.

5-HT2C receptor

5-HT2C receptor je tip 5-HT receptor koji vezuje endogeni neurotransmiter serotonin (5-hidroksitriptamin, 5-HT). On je G protein-spregnuti receptor (GPCR) koji deluje kro Gq/G11 i posreduje ekscitatornu neurotransmisiju. HTR2C isto tako označava humani gen koji kodira receptor, koji je lociran na X hromozomu. Pošto muškarci imaju jednu kopiju ovog gena, a kod žena jedna od kopija je represivna, polimorfizmi ovog receptora mogu da imaju različiti uticaj u zavisnosti od pola.

5-HT6 receptor

5-HT6 receptor je tip 5-HT receptora za koji se vezuje endogeni neurotransmiter serotonin (5-hidroksitriptamin, 5-HT). On je G protein-spregnuti receptor koji deluje kroz Gs/Go i posreduje ekscitatornu neurotransmisiju. HTR6 je i oznaka za humani gen koji kodira ovaj receptor.

Adenozinski A2A receptor

Adenozinski A2A receptor (ADORA2A) je adenozinski receptor. On je kodiran humanim ADORA2A genom.

BRENDA

BRENDA (engl. BRaunschweig ENzyme DAtabase) je enzimski informacioni sistem. BRENDA je jedna od najpotpunijih enzimskih baza podataka.

CALCRL

Kalcitoninskom receptoru sličan receptor (CALCRL, CRLR) je ljudski protein.

FSH-receptor

Folikulostimulišući hormonski receptor ili FSH-receptor (FSHR) je transmembranski receptor koji interaguje sa Folikulostimulišućim hormonom (FSH). On je G protein-spregnuti receptor (GPCR). Njegova aktivacija je neophodna za FSH hormonsko funkcionisanje. FSHR receptori su nađeni u jajnicima, testisima, i uterusu.

GPR119

GPR119, G protein-spregnuti receptor 119, je protein koji je kod čoveka kodiran GPR119 genom.GPR119, zajedno sa GPR55 i GPR18, se smatra da su kanabinoidni receptori.

Holozoa

Holozoa je grupa organizama koja obuhvata životinje i njihove najbliže jednoćelijske srodnike, ali isključuje gljive. Holozoa je isto tako staro ime za plaštaški rod Distaplia.

Pošto je Holozoa kladus koji obuhvata sve organizme koji su srodniji životinjama nego gljivama, neki autori je preferiraju tu grupu u odnosu na prepoznavanje parafiletičkih grupa kao što je Choanozoa, koja se uglavnom sastoji od Holozoa bez životinja.Verovatno najbolje poznati holozoani, osim životinja, jesu hoanoflagelati, koji veoma nalikuju na ćelije sunđera, i stoga su postojale teorije da su povezani sa sunđerima, čak i u 19. veku. Proterospongia je primer kolonijalnih hoanoflagelata koji mogu da pomogunu u razjašnjavanju porekla sunđera.

Do prepoznavanja afiniteta drugih jednoćelijskih holozoana je došlo tokom 1990-tih.

Grupa uglavnom parazitskih vrsta zvana Icthyosporea ili Mesomycetozoea se ponekad grupiše zajedno sa drugim vrstama u Mesomycetozoa (uočite razliku na kraju naziva). Ameboidni rodovi Ministeria i Capsaspora se mogu ujediniti u grupu zvanu Filasterea po strukturi njihovih končastih pseudopodija. Zajedno sa hoanoflagelatima, filastereani su verovatno blisko srodni životinjama, i jedna analiza ih je grupisala zajedno kao kladus Filozoa.

Inhibitor enzima

Inhibitor enzima je molekul koji se vezuje za enzim i umanjuje njegovu aktivnost. Pošto blokiranje enzimske aktivnosti može da uzrokuje uginuće patogena ili da koriguje metaboličku neuravnoteženost, stoga su mnogi lekovi inhibitori enzima. Inhibitori enzima se takođe koriste kao pesticidi. Nisu svi molekuli koji se vezuju za enzime inhibitori; aktivatori enzima se vezuju za enzime i povećavaju njihovu aktivnost, dok se enzimski supstrati vezuju i bivaju konvertovani do produkata u normalnom katalitičkom ciklusu enzima.

Vezivanje inhibitora može da spreči pristup supstrata enzimskom aktivnom mestu i/ili omete enzim pri katalizi biohemijske reakcije. Vezivanje inhibitora može da bude reverzibilno ili ireverzibilno. Ireverzibilni inhibitori obično reaguju sa enzimom i hemijski ga menjaju (npr. formiranjem kovalentne veze), te modifikuju ključne aminokiselinske ostatke neophodne za enzimatsku aktivnost. Nasuprot ovome, reverzibilni inhibitori se vezuju nekovalentno, te se različiti tipovi inhibicije javljaju zavisno od toga da li se inhibitori vezuju za enzim, za enzimsko-supstratni kompleks, ili za oboje.Mnogi molekuli lekova su inhibitori enzima, tako da je njihovo otkrivanje i poboljšanje aktivna oblast istraživanja u biohemiji i farmakologiji. Medicinski enzimski inhibitori se često vrednuju po svojoj specifičnosti (svom odsustvu vezivanja za druge proteine) i svojoj potentnosti (svojoj konstanti disocijacije, koja je indikator koncentracije neophodne za inhibiciju enzima). Visoka specifičnost i potentnost su preduslovi da lek ispoljava mali broj nuspojava i stoga nisku toksičnost.

Enzimski inhibitori se isto tako javljaju u prirodi i učestvuju u regulaciji metabolizma. Na primer, enzimi u metaboličkom putu mogu da budu inhibirani produktima daljih koraka puta. Ovaj tip povratne sprege usporava ćelijsku proizvodnu liniju kad produkti počnu da se nakupljaju, i to je jedan od važnih načina održavanja homeostaze u ćelijama. Drugi ćelijski enzimski inhibitori su proteini, koji se specifično vezuju za i inhibiraju enzimsku metu. To može da pomogne u kontroli enzima, koji bi inače mogli da oštete ćeliju, kao što su proteaze ili nukleaze. Jedna detaljno okarakterisana klasa inhibitornih molekula su ribonukleazni inhibitori, koji se vezuju za ribonukleaze formirajući jednu od najčvršćih poznatih protein—protein interakcija. Prirodni enzimski inhibitori takođe mogu da budu otrovi i da se koriste kao vid odbrane od predatora, ili kao način ubijanja plena.

Kapa opioidni receptor

κ-opioidni receptor (KOR) je tip opioidnog receptora koji vezuje opioidne peptide dinorfine kao primarne endogene ligande. κ-opioidni receptor je široko rasprostranjen u mozgu (hipotalamus, centralna siva masa, i claustrum), kičmenoj moždini (substantia gelatinosa), i u neuronima bola.

Melanin-koncentrirajući hormonski receptor 1

Melanin-koncentrirajući hormonski receptor 1, takođe poznat kao MCH1, je jedan od ljudskih melanin-koncentrirajućih hormonskih receptora.Protein kodiran ovim genom je član G protein-spregnuti receptor familije 1. On je integralni protein membrane plazme koji vezuje melanin-koncentrirajući hormon. Ovaj receptor može da inhibira cAMP akumulaciju, i da stimuliše intracelularni kalcijum fluks. Smatra se da on učestvuje u neuronalnoj regulaciju konzumacije hrane. Mada je strukturno sličan sa somatostatin receptorima, ovaj protein ne vezuje somatostatin.

Mi opioidni receptor

μ-opioidni receptori (MOR) su klasa opioidnih receptora sa visokim afinitetom za enkefaline i beta-endorfine, a niskim afinitetom za dinorfine. Oni su još poznati kao μ opioidni peptidni (MOP) receptori. Prototipični agonist μ receptora je opijumski alkaloid morfin; μ (mi) prefiks označava morfin.

Neuropeptidni FF receptor

Neuropeptidni FF receptori su članovi familije G-protein spregnutih receptora, integralnih membranskih proteina koji vezuju modulatorne neuropeptide bola AF i FF. Za ove neuropeptide se smatra da učestvuju u modulaciji funkcija opioidnog receptora u mozgu i kičmenoj moždini, i da imaju bilo sposobnost umanjenja ili povećanja dejstva receptora u zavisnosti od tipa tkiva u kome su oslobođeni, što odražava kompleksnu ulogu neuropeptida FF u odgovoru na bol.

TAS2R14

Receptor ukusa tip 2 član 14 je protein koji je kod ljudi kodiran TAS2R14 genom.

Tahikininski receptor 1

Tahikininski receptor 1 (TACR1, neurokininski 1 receptor, NK1R, ili receptor supstance P, SPR) je G protein spregnuti receptor koji je nađen u centralnom i perifernom nervnom sistemu. Endogeni ligand ovog receptora je supstanca P. On ima afinitet i za druge tahikinine. Protein je proizvod TACR1 gena.

Unikont

Unikonti ili Amorphea su članovi taksonomske supergrupe koja obuhvata Amoebozoa i njenu sestrinsku kladu, Opisthokonta, čime su obuhvaćene gljive, životinje i Choanomonada, ili Choanoflagellate. Takonomski afinitete članova klade je originalno opisao i predložio Tomas Kavalier Smit.Međunarodno društvo protistologa, priznato telo za taksonomiju protozoa, preporučilo je 2012 da se termin Unikont promeni u Amorphea pošto je naziv „Unikont” baziran na hipotetisanoj sinapomorfiji koju su ISP autori i drugi naučnici kasnije odbili.Ovom grupom su obohvaćeni amoebozoa, opisthokonti, i verovatno Apusozoa.

Енглески језик

Енглески језик (енгл. English language или English) је западногермански језик који потиче из Енглеске, а такође се користи као матерњи језик у другим државама Уједињеног Краљевства - Шкотској, Велсу, и Северној Ирској, у Републици Ирској, САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, и бројним другим земљама. Енглески је тренутно четврти најраспрострањенији матерњи језик на свету (после кинеског, шпанског и хиндуа), са неких 380 милиона говорника.Има статус лингва франка у многим деловима света, услед војног економског, научног, политичког и културног утицаја Британске Империје у 18. и 19. веку и још јачег глобалног утицаја САД током 20. века. Због глобалног утицаја енглеског у свету науке, уметности, телевизије и на Интернету у последњим деценијама, енглески је данас најраспрострањенији језик који се учи као други језик на свету. Од многих ученика широм света се захтева да уче енглески, а знање енглеског језика је корисно или чак неопходно за многа занимања.

Психологија

Психологија је научна дисциплина која се бави систематским проучавањем психичког живота (процеса и особина) људи и животиња. Сазнања психологије почивају на све врсте података. На подацима добијеним посматрањем понашања (тзв. објективни подаци) и подацима непосредног искуства (тзв. субјективни подаци) добијеним самопосматрањем (интроспекцијом).Проучава индивидуална и групна понашања. Сама реч психологија потиче од грчких речи psyha и logos и дословно значи „наука о души“. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би у XVIII и 19. веку, започела свој „властити пут“ као независна научна дисциплина. Психологија се као научна дисциплина званично почела рачунати 1879. када је немачки филозоф и психолог Вилхелм Вунт у Лајпцигу основао Прву психолошку лабораторију, тзв. Прва лабораторија људске душе. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.Психологија проучава две тачке психичког, односно душевног живота људи, које чине две врсте психичких појава, а то су:

Психички процеси

Психичке особинеКао широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дели се на примењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примењених огранака психологије чине: клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању; педагошка психологија која се бави психолошком страном васпитања и образовања. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дечје, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.Дечја психологија примењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања деце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на пример, људи и животиња.

Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.Психологију многи људи сматрају друштвеном науком, али она представља мешавину природних и друштвених наука. За њено разумевање потребно је знати како функционишу поједини органи у људском телу, првенствено они који су везени за мозак и стварање и лучење хормона.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.