10. март

10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.

Догађаји

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1834

1834. је била проста година.

1940

1940. је била преступна година.

1957

1957. је била проста година.

2000

2000. је била преступна година.

Вал Логсдон Фич

Вал Логсдон Фич (енгл. Val Logsdon Fitch, 10. март 1923. – 5. фебруар 2015.) био је амерички нуклеарни физичар, који је 1980. године, заједно са Џејмсом Кронином, добио Нобелову награду за физику „за открића поремећаја фундаменталне симетрије у рападу неутралних K-мезона”.

Василије Петровић-Његош

Василије III Петровић Његош (Његуши, 1709 — Санкт Петербург, 10. март 1766) је био владика и митрополит црногорски (1750—1766). Владао је заједно са стрицем Савом Петровићем од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.На предлог митрополита Саве, хиротонисан је 1750. године од стране српског патријарха Атанасија II и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Одржавао је блиске везе са царском Русијом и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.

Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.

Умро је 10. марта 1766. године у Петрограду где је и сахрањен. Патријарх Василије Јовановић-Бркић је умро 10. фебруара 1772. године, исто у Петрограду и сутрадан је сахрањен у Благовештенској цркви, поред гроба Василија Петровића Његоша.

Вићентије Јовановић Видак

Вићентије Јовановић Видак (Сремски Карловци, 10. март 1730 — Даљ, 18. фебруар 1780) је био српски православни митрополит карловачки од 1774. до 1780. године.

Европско првенство у атлетици у дворани 1974.

Пето Европско првенство у атлетици у дворани одржано је 9. и 10. марта 1974. године у дворани Скандинавијум у Гетеборгу, (Шведска).

Такмичење се одржало у 21 дисциплини (12 мушких и 9 женских).

Мате Блажина

Мате Блажина (Чемпаровица, код Лабина, 10. март 1925 — између Локви и Делница, 15. април 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Развој светског рекорда на 50 метара са препонама за мушкарце

У трци на 50 метара са препонама ИААФ је до 31. 1. 2018. године ратификовало 1 светски рекорд у мушкој конкуренцији.

Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани

Светско првенство у атлетици у дворани је двогодишња манифестација која се одржава од 1987. године. На првенствима могу учествовати само спортисти који представљају једну од атлетских организација чланица Међународне Федерације Атлетских Асоцијација (ИААФ), које их и организује. Најбољи резултати у појединим дисциплинама првенства воде се као Рекорди светских превенстава у атлетици у дворани, а верификује их ИААФ.

Закључно са Светским првенством 2014. у Сопоту рекорди првенстава се воде у 26 атлетских дисциплина (13 мушких и 13 женских).

Светислав Глишовић

Светислав Глишовић (Београд, 17. септембар 1913 — Париз, 10. март 1988) накадашњи српски и југословенски фудбалер. Био је стандардни играч најбоље навале коју је Београдски спорт клуб (БСК) икад имао: Александар Тирнанић, Ђорђе Вујадиновић, Благоје Марјановић, Војин Божовић, Светислав Глишовић.

Светозар Марковић

Светозар Марковић (Зајечар, 21. септембар 1846 — Трст, 10. март 1875) био је српски публициста, социјалиста, књижевни критичар, филозоф и политички активиста из друге половине XIX века.

Светски рекорди у атлетици у дворани

Светски атлетски рекорди у дворани су најбољи резултати атлетичара постигнути у појединим атлетским дисциплинама у дворани, потврђени од Међународне атлетске федерације ИААФ (International Association of Athletics Federations). Потврђени светски рекорди приказани су у следећој табели са стањем на дан 12. март 2018. године.

Светско првенство у атлетици у дворани

После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин Светско првенство у атлетици у дворани користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.

Скок увис

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Трка на 400 метара

Трка на 400 метара је једна од атлетских дисциплина. То је најдужа спринтерска дисциплина. На стандардној атлетској стази, ова трка обухвата један круг. Такмичари започињу трку ниским стартом и трче у својој стази читаву трку.

Трка на 60 метара

Трка на 60 метара је спринтерска атлетска дисциплина, која се обично одржава на такмичењима у дворани. Састоји се од спринта у правој линији, који траје око 7 секунди. На отвореном је ретка дисциплина, бар у такмичењима сениора, где доминира трка на 100 метара.

У овој дисциплини је најважнији старт. Због дужине сале и великих брзина иза циља се обично постављају на зид заштитни „теписи“ да би спречиле евентуалне повреде такмичара.

Трка је била на програму Летњих олимпијских игара два пута у мушкој конкуренцији 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, али је после тога скинута са програма игара.

Фриц Зернике

Фредерик „Фриц” Зернике (хол. Frederik Zernike; Амстердам, Холандија, 16. јул 1888. — Амерсфорт, 10. март 1966.) био је холандски физичар. Добитник је Нобелове награде за физику за 1953. за откриће фазно-контрастног микроскопа. Овај уређај омогућава истраживање ћелијске структуре без потребе за убијањем ћелија употребом контраста.

Од 1930. бавио се оптиком и исте године развио фазно-контрастни микроскоп чији значај у то доба није препознат. После Другог светског рата произведене су хиљаде ових микроскопа који су нарочито корисни у медицини.

Проучавао је и полиноме, па је по њему названа фамилија ортогоналних Зерникеових полинома који се користе у оптици.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.