1. август

1. август (1.08) је 213. дан у години по грегоријанском календару (214. у преступној години). До краја године има још 152 дана.

Догађаји

август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1834

1834. је била проста година.

1894

1894. је била проста година.

1927

1927. је била проста година.

1933

1933. је била проста година.

1936

1936. је била преступна година.

1944

1944. је била преступна година.

2001

2001. је била проста година.

2009

2009. је била проста година.

Јелена Веснина

Јелена Сергејевна Веснина (рус. Елена Сергеевна Веснина; 1. август 1986) руска је тенисерка. Највећи успеси у појединачној конкуренцији су јој трофеј у Индијан Велсу 2017. и полуфинале Вимблдона 2016. године.

У конкуренцији парова је дошла до првог места на ВТА листи, а заједно са сународицом Јекатерином Макаровом освојила три гренд слем турнира, ВТА првенство и златну медаљу на Олимпијским играма 2016. у Риу де Жанеиру. Веснина је такође два пута у каријери освојила Фед куп са репрезентацијом Русије, 2007. и 2008.

Богдан Диклић

Богдан Диклић (Бјеловар, 1. август 1953) је српски глумац

Глигорије Возаровић

Глигорије - Глиша Возаровић (Лежимир код Сремске Митровице, 1. август 1790 — Београд, 10. јануар 1848) је био први српски књижар и издавач.

Даглас Ошероф

Даглас Дин Ошероф (енгл. Douglas Dean Osheroff, 1. август 1945) амерички је физичар који је 1996. године, заједно са Дејвидом Лијем и Робертом Колманом Ричардсоном, добио Нобелову награду за физику „за откриће суперфлуидности у хелијуму-3”.

Жорж Шарпак

Жорж Шарпак (франц. Georges Charpak; Дабровица, 1. август 1924 — Париз, 29. септембар 2010) био је пољско-француски физичар (родом Јевреј) и добитник Нобелове награде за физику 1992. „за откриће и развој детектора елементарних честица, а посебно мултижичне пропорционалне коморе”.

Поподица Шарпак се преселила из источне Пољске у Париз када је мали Жорж имао седам година. Током Другог светског рата Шарпак је помагао покрету отпора, тако да га је Вишијевски режим ухапсио 1943. Депортован је 1944. у нацистички концентрациони логор Дахау, где је дочекао ослобођење 1945. После рата, студирао је на престижној Националној високој школи у Паризу.

Докторирао је 1954. на тему из нуклеарне физике на Француском колеџу у Паризу, радећи у лабораторији Фредерик Жолио Кирија. Године 1959. придружио се институту ЦЕРН (Европска организација за нуклеарна истраживања) у Женеви, а 1984. постао професор на „Високој школи за индустријску физику и хемију” у Паризу (École Supérieure de Physique et de Chimie Industrielles).

Професор Шарпак се снажно залагао за примену нуклеарне енергије.

Клаудије

Тиберије Клаудије Нерон Цезар (лат. Tiberius Claudius Nero Caesar Drusus); Лугдунум, 1. август 10. п. н. е. — Рим, 13. октобар 54.), познат и као Тиберије Клаудије Друз Нерон Германик (лат. Tiberius Claudius Drusus Nero Germanicus), био је четврти римски цар из Јулијевско-клаудијевске династије, а владао је од 24. јануара 41. до своје смрти 54. године. Рођен у Лугдунуму у Галији (данашњи Лион, Француска), од оца Друза и мајке Антоније млађе, био је први римски император рођен ван Италије.

Клаудије је сматран врло неприкладним за императора због својих физичких недостатака. Клаудије је био хром и имао проблема са говором, па га је очајна породица дословце искључила из јавног живота док није постао конзул, заједно са својим нећаком Калигулом 37 године наше ере. Ове мане су га можда спасле судбине која је снашла многе друге римске патриције у време чистки за Тиберијеве и Калигулине владавине.

Након убиства цара Калигуле и његове породице, Преторијанска гарда прогласила је Клаудија за цара, упркос противљењу сената који је покушао да поврати републику. Тиме је цар по први пут изабран од стране преторијанаца. Пошто није био у добрим односима са сенатом, током своје владавине, Клаудије се ослањао на подршку војске и царског чиновничког апарата. Многи од његових главних саветника, попут личног секретара - Нарциса, били су ослобођени робови.

Клаудије је предводио војни поход на Британију, који је почео 43. године и током наредних неколико деценија довео већи део данашње Енглеске и Велса под римску власт.

Између осталог, Клаудије је остао упамћен по својим неуспешним браковима. Антички извори наводе да је Клаудија отровала његова четврта жена и нећака, Агрипина Млађа, сервиравши му порцију отровних печурака.

Клаудија је наследио Агрипинин син, Нерон.

Колорадо

Колорадо (енгл. Colorado), америчка је савезна држава која покрива велики део Стеновитих планина као и северозападни део платоа Колорадо и западни ћошак Велике равнице. Колорадо је део Западних Сједињених Држава и једна је од планинских држава. Обухвата већину јужних Стеновитих планина као и североисточни део Колорадо преријске регије и западне ивице Велике равнице. Колорадо је део западних америчких држава, југозападних држава и планинских држава. Колорадо је осма по величини и двадесетдруга најнасељенија од 50 америчких држава. Држава је названа по Колорадо реци, коју су шпански истраживачи назвали Рио Колорадо по руменој боји слива реке из планина. 1. августа 1876. године амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је прокламацију којом је Колорадо постао 38. америчка држава. Граничи се са севера са Вајомингом, на североистоку и истоку са Небраском и Канзасом, на југу са Новим Мексиком и Оклахомом на западу са Јутом и на југозападу са Аризоном. Денвер је главни и најнасељенији град у Колораду.

Костас Папаниколау

Константинос „Костас“ Папаниколау (грч. Κωνσταντίνος "Κώστας" Παπανικολάου; 1. август 1990) је грчки кошаркаш. Игра на позицији крила, а тренутно наступа за Олимпијакос.

Митрополит београдски Инокентије

Инокентије (световно име Јаков Павловић; Шабац, 1. август 1840 — Београд, 19. мај 1905) је био београдски митрополит од 1898. до 1905.

Сједињене Америчке Државе на Летњим олимпијским играма 2012.

Сједињене Америчке Државе су учествовале на Летњим олимпијским играма у Лондону, које су одржане од 27. јула до 12. августа 2012. године. Њих је представљало 539 спортиста, који су се такмичили у 25 спортова. Најмлађи члан америчког тима је била Кејти Ледеки са 15 година, док је најстарији такмичар била Карен О'Конор која је имала 54 године. Од 539 спортиста њих 208 је освојило барем једну медаљу.

САД су по први пут послале више жена него мушкараца на Олимпијске игре, а жене су биле и успешније у погледу освојених медаља. САД су освојиле медаље у 16 спортова, а у 13 спортова су освојиле барем једну златну медаљу. Једини спорт у ком САД нису имале представнике био је рукомет.

Са укупно 46 златних медаља ово су биле најуспешније Олимпијске игре за САД, изузимајући игре у Сент Луису и у Лос Анђелесу 1984. године.

Трка на 200 метара

Трка на 200 метара је једна од спринтерских атлетских дисциплина. За разлику од трке на 100 м која се трчи на потпуно правој стази, ова се трка на атлетском стадиону трчи тако да такмичари крећу из кривине атлетске стазе па тек у другом делу трке трче у равном правцу. Зато је техника ове трке нешто специфичнија од 100 м, јер тркач мора добро савладати и кривину, која се такође трчи пуном брзином. Занимљиво је да је просечна брзина тркача, према садашњим рекордима, већа у трци на 200 м од оне у трци на 100 м.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.