.rs

.rs је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Републику Србију.

Почетак регистрације домена је био 10. марта 2008. Одлучено је да са отварањем новог .rs регистра престане регистрација .yu домена, с тим да ће постојећи домени под .yu НИДдк-ом остати у употреби за време прелазног периода. Првобитно је било планирано гашење .yu домена 30. септембра 2009. године, али је накнадно одлучено да се њихово гашење одложи за највише 6 месеци.

Администратор .rs домена је Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС). Према новим условима регистрације који важе за .rs домен укинута су некадашња ограничења у регистрацији домена - грађани и организације могу да региструју неограничени број домена. Омогућено је и регистровања домена директно на другом нивоу - домах испод .rs, а не као што је био случај са .yu доменом где се регистрација обављала искључиво испод .co.yu; org.yu итд.

.rs
RNIDS-RS-logo
Уведен2008.
TLD типНајвиши Интернет домен државних кодова
СтатусАктиван
Регистрацијаrnids.rs (РНИДС)
СпонзорРНИДС
Намењена употребаЕнтитети повезани са Србијом
Стварна употребаПопуларан је у Србији
Ограничења регистрацијеНема ограничења за регистрацију на другом нивоу, на трећем у зависности од категорије постоје нека ограничења.
СтруктураМогућа регистрација на другом нивоу или на трећем нивоу, испод другостепених домена генеричких категорија.
ДокументиОпшти услови о регистрацији домена
Политика расправеПравилник о поступку за решавање спорова
Веб-сајтwww.rnids.rs

Структура

Доменски простори су подељени зависно од правног положаја корисника:

  • .rs — намењен свим заинтересованим лицима;
  • .co.rs — намењен привредним субјектима;
  • .org.rs — намењен осталим регистрованим организацијама које су правна лица;
  • .edu.rs — намењен образовним институцијама и организацијама;
  • .in.rs — намењен физичким лицима;
  • .ac.rs — намењен академској и научно-истраживачкој мрежи Србије;
  • .gov.rs — намењен државним институцијама.

До сада је регистровано преко 100.000 домена.

Трошкови регистрације

Регистрација домена није бесплатна, као што је то био случај са .yu доменом.

Цене се крећу од 1.350 динара за најскупљи домен другог нивоа директно испод .rs, преко 450 динара за домене трећег нивоа за фирме и организације, па до најјефтиније регистрације од 250 динара на поддомену .in.rs за физичка лица.[1] На наведене цене РНИДС-а (које су исказане без ПДВа) овлашћени регистри могу додати и своје трошкове.

Овлашћени регистри

Овлашћени регистри обављају послове регистрације .rs домена, док РНИДС само одржава централни регистар домена. У Србији постоји око 40 овлашћених регистара РНИДС-а.[2]

Критике

На .rs домену је могуће да на пример два различита пословна субјекта практично региструју исти назив домена у два одвојена доменска простора nazivfirme.co.rs и nazivfirme.rs. Због тога, а да би се обезбедили од конкуренције, многи пословни субјекти су принуђени да региструју оба назива домена. Мада, то је уједно и могућност да два различита пословна субјекта, различите делатности и у различитим местима, а која имају исти пословни назив, ипак имају и жељени назив домена, без непотребних додатних речи.

Види још

Референце

  1. ^ „Тарифник накнада РНИДС-а”. Rnids.rs. 10. 1. 2011. Приступљено 22. 7. 2016.
  2. ^ „Списак овлашћених регистара”. Rnids.rs. 22. 7. 2016. Приступљено 22. 7. 2016.

Спољашње везе

Aminoreks

Aminoreks (Menocil, Apihel, aminoksafen, aminoksafen, McN-742) je anoreksni stimulans iz 2-amino-5-aril oksazolinske klase koji je razvijen 1962. On je blisko srodan sa 4-metilaminoreksom. Pokazano je da aminoreks deluje lokomotorni stimulans, koji je po jačini između dekstroamfetamina i metamfetamina. Smatra se da je dejstvo aminoreksa posledica oslobađanja kateholamina. Lek je povučen sa tržišta nakon što je utvrđeno da proizvodi plućnu hipertenziju.

Benserazid

Benserazid (Serazid, Ro 4-4602) je periferno delujući inhibitor aromatična-L-aminokiselinske dekarboksilaze (AADC) ili DOPA dekarboksilaze, koji ne može da prođe kroz krvno-moždanu barijeru.

COBISS

COBISS (енгл. Co-operative Online Bibliographic System & Services — Задружни интернетски библиографски систем и услуге; изговор кобис) организациони је модел који се користи да придружи библиотеке у јединствен библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом. Овај систем има много функција тзв. виртуелне библиотеке. Тренутно је у употреби у Словенији (COBISS.SI), Босни и Херцеговини (COBISS.BH и COBISS.RS), Македонији (COBISS.MK), Србији (COBISS.SR) и Црној Гори (COBISS.CG). Ови информациони системи су аутономни, али деле платформу. Преко 350 библиотека користи COBISS за аутоматизацију свог пословања. COBISS.Net је назив мреже која повезује COBISS кооперативне библиографске системе различитих земаља.

COBISS је развијен од стране словеначког Института за информатику (словен. Institut informacijskih znanosti, IZUM) из Марибора. Марта 2011. године, руководство ИЗУМ-а одлучило је да се повуче са положаја. Као разлог навели су презрив став (словеначког) Министарства за високо образовање, науку и технологију (који је водио Грегор Голобич) ка ИЗУМ-у.

Nepikastat

Nepikastat (INN) (SYN117, RS-25560-197) je enzimski inhibitor dopaminske beta hidroksilaze, enzima koji katalizuje konverziju dopamina u norepinefrin.On je je ispitan kao potencijalni lek kongestivno zatajenje srca, i pokazano je da je dobro tolerisan u toj ulozi. 2012,

Klinička ispitivanja koja su istraživala moguću primenu nepikastata u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) i kokainske zavisnosti su završena 2012.

RS-102,221

RS-102,221 je lek koji je bio jedno od prvih otkrivenih jedinjenja koja deluju kao potentan i selektivan antagonist na serotoninskom 5-HT2C receptoru, sa selektivnošću od oko 100x u odnosu na blisko srodne 5-HT2A i 5-HT2B receptore. On je pokazao anksiolitičke efekte u životinjskim studijama, povećanje efektivnosti SSRI antidepresiva, i ima kompleksne interakcije sa kokainom, tako što povećava neke i snižava druge efekte, što odražava ulogu 5-HT2C receptora i regulaciji dopaminske signalizacije u mozgu.

RS-127,445

RS-127,445 je lek koji deluje kao potentan i selektivan antagonist na serotoninskom 5-HT2B receptor, sa oko 1000x selektivnošću u odnosu na blisko srodne 5-HT2A i 5-HT2C receptore. Uloga 5-HT2B receptora u telu još uvek nije dovoljno razjašnjena, i RS-127,445 je bio korisno oruđe u raščlanjavanju funkcija različitih sistema u kojima je ovaj receptor izražen.

RS-56812

RS-56812 je organsko jedinjenje, koje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 311,378 Da.

RS-67333

RS-67,333 je psihoaktivni lek i istraživačka hemikalija koja se ispituje kao potencijalni brzo delujući antidepresiv, nootropik, i tretman za Alchajmerovu bolest. On ima parcijalni agonist visokog afiniteta za 5-HT4 receptor, kao i ligand za sigma receptor sa preferencijom za σ1 tip.

Rimantadin

Rimantadin (INN) (Flumadin) je oralni antivirusni lek koji se koristi u retkim slučajevima za sprečavanje Influenza A virusne infekcije. Kad se primenjuje tokom jednog do dva dana od početka razvoja simptoma, rimantadin može da skrati trajanje i ublaži jačinu gripa. Rimantadin i slični lek amantadin su derivati adamantana. FDA je odobrila rimantadin 1994.

Na osnovu podataka Američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 100% sezonskih uzoraka H3N2 i 2009 pandemiske gripe su pokazali rezistenciju na adamantane, te se on više ne preporučuje za lečenje influence. Osim toga, njegova efektivnost kao antiparkinsonski lek je kontroverzna.

Tulobuterol

Tulobuterol dugotrajni agonist beta-2 adrenergičkog receptora. On je u prodaji u Japanu u obliku transdermalnog flastera (Hokunalin tape).

Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

Блиц (новине)

Блиц је српски дневни лист у власништву швајцарске компаније Ringier AG. Лист су 1996. године основали Питер Келбел и Александар Лупшић. Прво издање Блица изашло је 16. септембра 1996. и од тада лист редовно излази. У октобру 2004, лист је дошао у власништво компаније Ringier AG.

Градска општина Раковица

Општина Раковица је градска општина Града Београда. Заузима површину од 3.036 ha, на којој према попису из 2011. године живи 108.641 становника.

Име Раковица први пут се помиње у турском попису становништва из 1560. као село Влаха. По предању, место је добило име по раковима, становницима потока који је протицао кроз насеље. До 1952. Раковица је припадала разним рејонима, а од 1952. до 1960. била је засебна општина. Од 1960. је у саставу општине Чукарица, да би поново постала самостална општина од 1974. године.

Дан општине је 14. октобар, Покров пресвете Богородице.

Градска општина Савски венац

Општина Савски венац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15,8 km². У њој живи 39.122 становника, док дупло више људи у њој ради. Савски венац је саобраћајно, туристичко и пословно средиште Београда, а уједно је и једна од најстаријих општина. Смештена је на ушћу Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама.

КК Црвена звезда

КК Црвена звезда (или, из спонзорских разлога, Црвена звезда мтс) српски је професионални кошаркашки клуб из Београдa. Део је спортског друштва Црвена звезда. Црвена звезда се такмичи у Кошаркашкој лиги Србије и домаћем Купу Радивоја Кораћа, и једини је српски кошаркашки клуб који није испадао из прве националне лиге. Такође, чини Јадранску кошаркашку асоцијацију и такмичи се у АБА лиги, која одређује који ће се тимови такмичити у Евролиги а који у Еврокупу. Према УЛЕБ-овој листи Звезда је најбоље рангиран клуб од свих српских клубова, као и свих клубова из Јадранске лиге.Црвена звезда као домаћин утакмице игра у хали Пионир, саграђеној 1973, са капацитетом од 5.878 седећих места, док утакмице у Европским такмичењима игра и у Штарк арени са предвиђеним капацитетом од 18.386 седећих места. Навијачи Црвене звезде се називају Делије.

Лас Лаборситас, РС (Монтеморелос)

Лас Лаборситас, РС (шп. Las Laborcitas, RS) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Монтеморелос. Насеље се налази на надморској висини од 360 м.

Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 km југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 14 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

ФК Партизан

ФК Партизан је српски фудбалски клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Освојио је укупно четрдесет шест трофеја, укључујући и двадесет седам националних првенстава, шеснаест националних купова, један национални суперкуп, један Митропа куп и један Ухрен куп. На табели југословенске лиге свих времена завршио је на другом месту.

Своје утакмице од 1949. године играју на стадиону Партизана капацитета 29.775 места. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, а био је и први балкански и источноевропски клуб који је играо финале Купа европских шампиона у сезони 1965/66.Клуб има дугогодишње ривалство са Црвеном звездом. Утакмице између ова два клуба су позната као вечити дерби. У септембру 2009, британски лист Дејли мејл прогласио је дерби Партизан—Црвена звезда као четврто ривалство свих времена. Поред Србије, клуб је такође веома популаран у Црној Гори и Босни и Херцеговини, посебно у Републици Српској. Партизан има много присталица у свим осталим бившим југословенским републикама, као и у српској дијаспори. Навијачи Партизана се називају Гробари.

Теме Србије 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Србија Национални симболи Србије Србија
Званични симболи
Називи и кодови
Културне иконе
Споменици
Људи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.