Шљива

Шљива (Prunus subg. Prunus) је подрод рода Prunus из породице ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови (џем од шљива). Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

Шљива
Plum on tree02
шљиве
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Prunoideae
Род:
Подрод:
Prunus
Секције и врсте

Види текст

Систематика шљива

Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду (Prunus) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња и ловорвишња, а који као плод имају коштуницу. Род Prunus садржи неколико подродова, међу којима је и подрод Prunus, који се даље дели на три секције: Prunus (шљиве Старог Света), Prunocerasus (шљиве Новог Света) и Armeniaca (кајсије).

  • Genus Prunus
    • Subgenus Prunus
      • Sect. Prunus
      • Sect. Prunocerasus
      • Sect. Armeniaca

Подрод Prunus се од осталих подродова разликује по томе што има усамљене терминалне и латералне пупољке, као и глатку коштицу. Овакво чисто морфолошко разликовање подродова има практични значај, али се у новијим филогенетским истраживањима показала мала таксономска вредност таквих карактера у роду Prunus. Из секције Prunus на просторима Балкана широко су распрострањене P. domestica L. (домаћа шљива), P. insititia L. (трношљива), P. cerasifera Ehrh. (џанарика) и P. spinosa L. (трњина).

Информације о хранљивости плодова шљиве

У 100g шљива налази се:
kcal kJ воде масти калијума калцијума магнезијума витамина C
47-48 197-206 84-86 g 0,2 g 221 mg 14 mg 10 mg 5 mg

Извор: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG) & REWE Nährwerttabelle

% дневних потреба који се унесе са 100g шљива
калијума калцијума магнезијума витамина C
11% 2% 3% 7%

Извор: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG)

Домаћа шљива

Сматра се да је домаћа шљива настала хибридизацијом између трњине и џанарике. До данас је произведен велики број сорти (култивара) домаће шљиве, преко 2000. Гаји се у читавој Европи изузев крајњег севера, северној и јужној Африци, северозападној Индији, источној Азији, Северној Америци. Све сорте су на бази практичне особине одвајања коштице од мезокарпа („меса“ плода) сврстане у две групе (које у савременој таксономији подрода немају значаја):

  • цепаче или праве шљиве, којима се коштица лако одваја од „меса“ плода;
  • глођуше или каланке, којима је ендокарп чврсто срастао за мезокарп.

Трношљива

Код аутора који се баве таксономијом рода Prunus преовлађује мишљење да је трношљива настала као и домаћа шљива, у прошлости, спонтаном хибридизацијом између трњине и џанарике. Дуже је у култури него домаћа шљива, од које се разликује по нешто ситнијем лишћу, маљавим младим гранчицама, нешто већем присуству трња, нарочито у јувенилном стадијуму, и по плодовима, који су у трношљиве релативно ситнији, лоптасти, са округластом коштицом (ендокарпом), која више личи на коштицу црног трна (трњине) него џанарике.

Сорте шљива гајене у Србији (према „Флори СР Србије")

Шљива
Плодови шљиве у фази пред сазревања, сорте Чачанка рана, јуна месеца, на култивисаном шљиваку у Србији.
Šljive
Српска шљива

У Србији се гаје следеће сорте шљиве:

  • Аженка (Prune d'Agen) - стара француска сорта, носилац производње суве шљиве у Француској и у Калифорнији;
  • Белошљива - домаћа сорта, распрострањена у смедеревском Подунављу и сливу Западне Мораве;
  • Билска рана (Quatsche de Bühle);
  • Викторија (Queen Victoria);
  • Рут Герштетер (Ruth Gerstetter);
  • Дреновка (црношљива) - домаћа сорта, распрострањена у сливу Западне Мораве;
  • Зелена ренклода (Reine Claude verte) - стара француска сорта, једна од најцењенијих сорти шљиве кроз историју;
  • Илињача - домаћа сорта, распрострањена у свим шљиварским регионима Србије;
  • Империал (Imperial);
  • Италијанка (Prugna d'Italia);
  • Калифорнијска (Sugar Prune, California Blue);
  • Метлаш - стара домаћа сорта, распрострањена око Чачка;
  • Моравка - домаћа сорта, распрострањена око Пожаревца, Петровца на Млави и по југозападним обронцима Хомољских планина;
  • Нансијка мирабела (Mirabele de Nansy) - стара сорта из Француске;
  • Папрачанка (дебељача) - домаћа сорта, распрострањена око Књажевца;
  • Пожегача (мађарка, бистрица) - прастара одомаћена сорта, кроз историју најзаступљенија међу сортама шљива у Србији, сматра се најквалитетнијом сортом шљиве уопште, мана су јој само релативно ситни плодови, али велики проблем у њеном гајењу представља изузетно изражена осетљивост према вирусу шарке шљиве, која угрожава сам опстанак сорте;
  • Президент (President);
  • Ситница (сариџа) - стара домаћа сорта, распрострањена у широј околини Пирота;
  • Стенли (Стенлеј) (Stenley) - америчка сорта, лошег квалитета али веома распрострањена због изражене толерантности према вирусу шарке шљиве;
  • Трновача (пискавац) - стара домаћа сорта, распрострањена око Чачка и Ваљева;
  • Фрушкогорска бела - домаћа сорта, налази се на падинама Фрушке горе;
  • Цимерова рана (Quetsche Zimmer);
  • Црвена ранка (даросавка) - стара домаћа сорта пореклом из околине Аранђеловца (село Даросава), распрострањена у свим шљиварским регионима Србије;
  • Џанарика (џенарика, ринглов, пуркача, пурак, мигољац, мигавац, пљускавац, репљанка и јаралика у Источној Србији)- сродник (и предак) домаће шљиве и трношљиве, углавном самоникла, спонтано распрострањена широм Србије, у расадничарској производњи се користи као најчешћа подлога за шљиве и кајсије.

Производња шљива

Десет највећих произвођача у 2015.
Држава Производња (у тонама) Напомена
 Кина 6.100.000
 Индија 738.345
 Србија 512.645
 Румунија 306.967
 Чиле 305.556
 Турска 305.108
 Иран 226.956
 Босна и Херцеговина 220.000
 Италија 210.564
 САД 210.001
Свет 11.528.337 [А]
Без симбола = званични податак, П = ФАО процена,
А = званични, полузванични подаци или процена.ФАОСТАТ

Галерија — плодови и цветови шљива

Red Plums on tree
Prunus domestica pruim 'Opal' flowers
Prunus domestica subsp insititia
Cvet šljive 2
Closeup of blackthorn aka sloe aka prunus spinosa sweden 20050924
Prunus spinosa 130403
Prunus cerasifera branch fruits bgiu

Црвенолисна шљива

Prunus cerasifera1

Спољашње везе

Prunus

Prunus је род дрвећа и грмова, који укључује воће шљива, вишња, бресква, нектарина, кајсија и бадем.

Јездина

Јездина је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 246 становника.

Овде се налазила Болница ЈВуО у селу Јездина током 1943-1944.

Овде се налазе Запис орах стари код моста (Јездина), Запис орах млади код моста (Јездина), Запис крст код моста (Јездина) и Запис шљива код школе - Јездина (Чачак).

Бранко Балетић

Бранко Балетић је познати југословенски и црногорски филмски и тв редитељ.

Дипломирао на ФДУ - одсек филмска и тв режија.

70-их година почев од тв филма Лака лова режирао читав низ тв серија : Држи воду док мајстори оду, Зелени сигнал,

музичке и документарне, путописне тв филмове.

Од играних филмова је режирао: Сок од шљива, Балкан експрес ( три посебне награде на Пулском фестивалу 1983, Увек спремне жене, Локални вампир.

У периоду од 1986 до 1990 године био је управник филмског предузећа Авала филм Београд.

Био је директор Црногорске кинотеке.

Добитник је многобројних награда: Специјална награда жирија Херцегновског филмског фестивала 2011, 13- јулска награда 2012 године, награду за најбољу режију на фестивалу филма југоисточне Европе 2012.

Живи и ради у Подгорици.

Воће

Воће су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.

Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

малом енергетском вриједношћу

великим садржајем воде

малом количином протеина и масти

знатним садржајем угљених хидрата и целулозе

богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

Годечево

Годечево је насеље у Србији у општини Косјерић у Златиборском округу, у близини планине Повлен. Према попису из 2011. било је 513 становника.

Житељи Годечева углавном живе у засеоцима и баве се пољопривредом (сточарство, кромпир, шљива, малина, боровнице, шумарство, дуван итд.).

Драгољ

Драгољ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 338 становника.

Драгољ је једно од најпознатијих села некадашње Качерске капетаније. Није ни чудо, јер је у Драгољу живео Арсеније Лома, учесник Првог и Другог српског устанка који се налазио на челу Качерске кнежине чије је седиште било у Драгољу. Овде се налазе Запис Веснин храст (Јеловик), Запис Живановића крушка (Драгољ), Запис Зељића храст (Драгољ) и Запис Нишавића шљива (Драгољ). Овде се налази Крајпуташ Јаћиму Петровићу у Драгољу.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Драгољу (општина Горњи Милановац).

Драгољуб Војнов

Драгољуб Војнов (рођен 2. септембра 1947. у Београду) је познати филмски епизодни глумац, продуцент и професор.

Дипломирао је 1975. године организацију продукције филма на Академији за позориште, филм, радио и телевизију.

На филму је почео да глуми током студија али је повремено глумио и касније. Најпознатији је по епизодним улогама у филмовима попут: Бубашинтер, Тамо и натраг, а и комичне епизодне улоге у хит комедијама: Лаф у срцу гдје глумио Анитиног млађег брата и улога Пајковића у хит комедији Тесна кожа.

Године 1976. запошљава се у филмској радној организацији Филм данас гдје прво ради на пословима организације производње филма, а већ 1978. године преузима функцију извршног продуцента у том филмском предузећу.

Као извршни продуцент потписао је филмске наслове попут: Тамо и натраг, Хајдук, Сок од шљива, Лаф у срцу, Тесна кожа итд.

После 90-их прелази у слободан статус и тренутно предаје филмску продукцију на БК Академији.

Задњих 10 година као директор филма потписао је домаће наслове као што су : Буђење из мртвих, Одбачен, С. О. С Спасите наше душе, хит комедију Мали Будо.

Живи и ради у Београду. Његов син је познати филмски драматург Димитрије Војнов.

Кавал

Кавал је народни дувачки инструмент који је отворен са обе стране цеви и израђен од једног комада дрвета. Дрво које се користи за израду кавала је обично јасен, а може бити шљива, дрен, зова, бадем итд. Горњи крај кавала где се дува је мало искошен, тако да усне лакше належу, и има оштре ивице под углом од 45°. Може бити украшен дуборезом и то целом дужином, али то није правило.Свирање на кавалу се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Калиманићи (Горњи Милановац)

Калиманићи је село у централној Србији, у општини Горњи Милановац, у Моравичком округу.

Налази се на око 10km од Горњег Милановца, на путу Горњи Милановац - Калиманићи - Бољковци - Доњи Бањани - Љиг.

Према попису из 2011. у селу је био 139 становника.

Село је типичног разбијеног шумадијског типа и дели га речица Калудра на два дела, такозвани доњи и горњи крај.

Број становника се изузетно брзо смањује, јер становништво прелази у Горњи Милановац и остале градове.

Село је познато и по томе што је ту била задња линија фронта у Колубарској бици.

Наиме, Аустроугарске снаге су заглавиле своје тешко наоружање у делу Врнчана, села које се граничи са Калиманићима, звано Локва, где су их српске снаге потукле до ногу и преокренуле битку у своју корист.

До скора, село је било познато и по великим воћњацима ПИКа Таково.

У овом селу су познати произвођачи шљива и добре природне ракије.

Међу првим заштићеним ракијама са овог подручја је и „ГЕЏА“ произвођача Марковић Милована.

У селу се за време Другог светског рата скривао Милош Минић.

Село има фудбалски клуб „Омладинац“ и невероватно добре људе.

Општина Крупањ

Општина Крупањ је општина у Мачванском округу у западној Србији. По подацима из 2004. општина заузима површину од 342 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 19.969 ha, а на шумску 12.221 ha).

Центар општине је град Крупањ. Општина Крупањ се састоји од 23 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 17.295 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -2,3‰, а број запослених у општини износи 2.412 људи. У општини се налази 21 основна и 1 средња школа.

Општина Крупањ се у највећој мери поклапа са облашћу историјско-географски познатом као Рађевина, варошица Крупањ је седиште и једне и друге целине.

Од привредних грана у општини Крупањ су највише заступљени пољопривреда и туризам, док је прошлости било у великој мери развијено рударство, као и индустрија у самом Крупњу. Од пољопривредних култура се највише гаје малина, шљива и кромпир.

Кроз ову општину пролази државни пут IБ реда 27, он спаја Лозницу и Ваљево пролазећи кроз Завлаку.

Општина Осечина

Општина Осечина је општина у Колубарском округу на западу Србије. По подацима из 2004. Општина заузима површину од 319 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 21100 ha, а на шумску 9151 ha). Општина захвата више од 300 km2 слива реке Јадар, која кроз општину пролази у дужини преко 20 km.По подацима из 2011. године у општини је живело 12536 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,1‰, а број запослених у општини износи 1826 људи. У општини се налази 14 основних и 1 средња школа.

Осечина (варошица)

Осечина је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 2704 становника.

Осечина је лоцирана с обе стране савременог пута Ваљево-Лозница, 34km северозападно од Ваљева и 130km југоисточно од Београда. У време формирања припада насељима збијеног типа и друмског облика. Одликује се знатном урбанистичком уређеношћу и комуналном инфрастурктуром.

У Осечини се од 2006. године одржава „Сајам шљива“.Овде се налази Црква Вазнесења Господњег, која представља непокретно културно добро као споменик културе. Такође, ту су ОШ „Браћа Недић” Осечина и Спомен костурница и споменици у Осечини.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Риђаге

Риђаге је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 215 становника.

Овде се налазе Запис Перишића крушка (Риђаге), Запис Петронијевића шљива (Риђаге), Запис Илића грм на Клику (Риђаге).

Сок од шљива

Сок од шљива је југословенски филм из 1981. године. Режирао га је Бранко Балетић, који је написао и сценарио заједно са Миланом Шећеровићем.

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

Суве шљиве

Сушење шљива је начин конзервиcања познат од давнина. Још су га Египћани примењивали пре више неколико хиљада година излагањем сунцу плодова разних врста воћа. Шљиве су се углавном као и остало воће сушиле на сунцу. Сушењем на сунцу, шљива је припремана за сопствену употребу. Могућност продаје овог производа подстакла је произвиђаче шљива да осмисле вештачки начин сушења и да суше шљиву у већим количинама од сопствених потреба. Сува шљива садржи готово све материје које се сматрају неопходним за нормално функционисање организма. Захваљујући свом биохемијском саставу, сува шљива се препоручује за исхрану деце, старији особа и реконвалесцената.

Темнић

Темнић је област Шумадије, простире се између Велике Мораве, планине Јухор и Западне Мораве. Са истока је ограничен Великом Моравом од саставка Јужне и Западне Мораве до села Трешњевице. Западна граница је на гребену Јухора и Благотина, одакле преко села Милутовца досеже до Западне Мораве која Темнић ограничава на југу.

У ослобођеној Србији 19. век кнежина Темнић је обухватала варош Јагодину и села око ње, део Левча (Секурич) и данашњи Темнић.

Рељеф Темнића чини равница око Велике и Западне Мораве и преовлађујући брдовити и планински део на западу и југозападу. Моравске алувијалне равнице су плодне и на њима су добре ливаде и оранице. Становништво се поред ратарства бави и воћарством (шљива). Слив Западне Мораве је насељенији од слива Велике Мораве. У првом иако је мањи има 26 села, а у другом 20. Села у Темнићу су разређена, збијенија у равници, а разбијенија у брдима. Насеља су старијег постанка. За време Кочине крајине (1788.) када је Темнић остао готово пуст, већином су расељена, а поново су насељена у првој половини XIX века.

Шљивовица

Шљивовица (шљива) је врста воћне ракије. То је безбојно или жућкасто, јако алкохолно пиће, које се добија дестилацијом преврелог кљука од шљива. Ракија шљивовица је 2015. године ушла у Национални регистар Нематеријалног културног наслеђа Србије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.