Шумадија и западна Србија

Шумадија и западна Србија је један од пет статистичких региона Србије. Ово је највећи статистички регион по: броју становника (2.031.697 према попису 2011. године); површини (26.483 km²) и броју насељених места (2.111).

Шумадија и западна Србија
Положај Шумадије и западне Србије
Матична државаСрбија
Административни
центар
нема
Највећи градКрагујевац
Службени језиксрпски
Владавина
Историја
Географија
Површина
 — укупно км2
Становништво
 — 2011.2.031.697
 — густина/км2
Економија
ВалутаДинар
 — код валутеRSD
Остале информације
Временска зонаUTC 

Формирање региона

У јулу 2009. године, скупштина Србије усвојила је закон којим је Србија подељена на седам статистичких региона. [1] Првобитно је било предвиђено да подручје статистичког региона Шумадија и западна Србија чине два статистичка региона - Западни регион и Централни регион. Почетком 2010. године преовладала је идеја о смањењу броја статистичких региона, а разлог за то је неравномерност у броју становника у регионима на основу првог предлога. Према новом предлогу, Србија се дели на пет статистичких региона, [1] а уједначавање региона врши се спајањем Западног и Централног региона и Источног и Јужног региона.

Историја

У римско доба, ово подручје је првобитно било у саставу провинција Мезије, Далмације и Паноније. Уситњавањем провинција и променом њихових граница, целокупно подручје региона улази у састав провинције Горња Мезија. Становништво ове провинције су углавном чинила келтска и илирска племена. Касније, поделом Римског царства, цела област је укључена у Византију.

Крајем 5. и почетком 6. века, на ове просторе се масовно досељавају словенска племена. Током раног средњег века, североисточним деловима ове области су углавном доминирале Бугарска и Византија, док су се југозападни делови области налазили у саставу Рашке. На северу регије, у Мачви, шири се средњовековна угарска држава, која на овом подручју формира покрајину Мачванска бановина.

1282. године, након сабора у Дежеви, северни делови области улазе у састав Сремске краљевине, под влашћу краља Драгутина, а средином 14. века, цела област је у саставу Душановог српског царства. После пропасти Српског царства, регија постаје средиште државе Николе Алтомановића, а затим и средиште Моравске Србије14. веку) и Српске деспотовине15. веку).

Падом Српске деспотовине (1459. године) целокупно подручје региона долази под турску власт. У кратком периоду, између 1718. и 1739. године, северни део области улази у састав Аустријске Краљевине Србије. 1804. године регион постаје средиште Српске револуције и Пијемонт модерне Србије. Први српски устанак подигао је Карађорђе Петровић у месту Орашац 15. фебруара 1804. године, а Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића подигнут је у месту Таково 24. априла 1815. године.

После Другог српског устанка, већи део региона је у саставу Србије. Проширењем граница Србије 1833. године, у састав Србије улазе још неки јужни и западни делови региона, док под турском влашћу остаје само подручје Санџака, које ће такође ући у састав Србије 1912. године. После формирања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, подручје региона је било подељено на неколико округа (1918-1922) и области (1922-1929). Са формирањем бановина 1929. године, подручје региона је подељено између Дринске, Дунавске, Моравске и Зетске бановине.

Serbia2008B
Подручје Централне Србије између 1959. и 2009. године

Током окупације Југославије од стране сила Осовине у Другом светском рату, ово подручје је углавном било у саставу Недићеве Србије, док се део Санџака налазио у саставу Црне Горе. У току народноослободилачке борбе против окупатора, на западу региона је 1941. године формирана Ужичка република. После ослобођења, регион улази у састав СР Србије у оквиру нове социјалистичке Југославије. На северу и југу СР Србије налазиле су се аутономне покрајине Војводина и Косово, док је централно подручје републике које се није налазило у саставу аутономних покрајина било познато под именом Ужа Србија (касније Централна Србија) и функционисало је као нека врста статистичког региона, који, за разлику од других делова Југославије, није имао сопствене органе власти, али су статистички подаци исказивани у оквиру његових граница.

Током 2009. године, подручје Централне Србије подељено је на 5 статистичких региона (Београд, Западни регион, Централни регион, Источни Регион, Јужни регион), да би 2010. године, спајањем региона, овај број био смањен на 3 (Београд, Шумадија и западна Србија, Јужна и источна Србија).

Географија

Предео западне Србије - село Скакавци код Косјерића - Western Serbia Landscape - Skakavci vilalge near Kosjerić
Предео западне Србије

На подручју региона налази се неколико просторно-географских целина, од којих су значајније: Шумадија, Рашка/Санџак, Стари Влах, Мачва, Подриње, Пештер, Посавина, Поморавље, Златибор, итд.

Окрузи

На подручју региона налазе се следећи окрузи:

Градови

Cacak
Град Чачак

Већи градови региона су (са оквирним бројем становника 2011. године):

Етничке групе

На подручју региона углавном преовлађује српско становништво, док је у Санџаку знатним бројем заступљено и бошњачко становништво. Бошњаци чине етничку већину у општинама Нови Пазар, Тутин и Сјеница.

Према подацима са пописа из 2011. године, регион је имао 2.031.697 становника. Најбројније етничке групе, према овом попису су биле:[2]

Serbia ethnic 2011 03
Етничка мапа региона према попису из 2011. године

Религија

Најзаступљенија вероисповест у региону је хришћанство (православље), док је на подручју Рашке у знатној мери присутан и ислам.

Правни статус и политика

Подела Србије на статистичке регионе извршена је у циљу усаглашавања са земљама Европске уније које користе НУТС стандарде. За разлику од три статистичка региона који имају и сопствене органе управе (Војводина, Косово, Београд), статистички регион Шумадија и западна Србија је формиран за статистичке потребе и нема своје органе власти. Пошто се у влади Србије разматра и опција административне регионализације, није искључено да ће овај статистички регион постати и административни. Захтеви за административном регионализацијом овог подручја присутни су у програмима неких политичких партија у Шумадији и Санџаку.

Референце

  1. ^ Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју, Приступљено 30. 4. 2013.
  2. ^ Ethnic composition of Serbia 2011

Види још

Анђама

Анђама је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (Шумадија и западна Србија), у Црној Гори и у Босни и Херцеговини.

Град Крушевац

Град Крушевац је град на реци Расини у долини Западног Поморавља у Расинском округу у средишњој Србији. Средиште града као и округа је градско насеље Крушевац. Овде су рођени атлетичар Горан Раичевић и глумица Сузана Лукић . Од 2016. редовно се годишње одржава такмичење у маратону, који окупља на стотине тркача широм Србије и ван граница наше земље. 2018.године се уједно одржавало и државно првенство у полумаратону.

Град Шабац

Град Шабац је град у Мачванском округу на западу Србије. По подацима из 2004. град заузима површину од 795 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 60653 ha, а на шумску 10037 ha). Средиште града као и округа је градско насеље Шабац. Граду Шапцу припада 52 насеља. По подацима из 2011. године у граду Шапцу је живело 115884 становника. По подацима из 2012. природни прираштај је износио -5,6‰, а број запослених у граду износи 27932 људи. У граду се налази 60 основних и 8 средњих школа.

Западна Србија

Западна Србија се може односити на:

Западна Србија, област која обухвата западне делове данашње Републике Србије

Западна Србија, односно Западне стране, назив за западне области средњовековне Србије

Шумадија и западна Србија, статистички регион који обухвата средишње и западне делове Републике Србије

Врбаска бановина, понекад називана и Западна Србија

Република Српска, понекад називана и Западна Србија

Западна Србија, назив за неостварену државу, сачињену од Републике Српске и Републике Српске Крајине

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Мачвански управни округ

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе, а има укупно 297.778 становника (по попису из 2011. године). Седиште округа је у граду Шапцу.

Општина Ћићевац

Општина Ћићевац је општина у Расинском округу у средишњој Србији. По подацима из 2011. општина заузима површину од 124 km2 и има 9.476 становника. Највеће и главно насеље у општини је Ћићевац који има око 5000 становника.

Општина Ћуприја

Оштина Ћуприја је општина поморавског округа у централном делу Србије.

Општина и привредно развијени град Ћуприја простире се на површини од 287 km2, на обалама река Раванице и Велике Мораве, на обронцима Јухора, Јужнокучајских и Бељачких масива.

Више детаља о начину проширивања текста о општинама Србије можете добити овде

Општина Лајковац

Општина Лајковац је општина у Колубарском округу у средишту западне Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 186 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 13891 ha, а на шумску 2911 ha).

Центар општине је насеље Лајковац. Општина Лајковац се састоји од 19 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 15475 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -5,2, док број запослених у општини износи 3199 људи. У општини се налази 15 основних и 1 средња школа.

Општина Нова Варош

Општина Нова Варош је општина у Златиборском округу, у Србији. Према попису становништва из 2011. године општина има 16.638 становника, распоређених у 32 насеља.

Општина Параћин

Општина Параћин се налази средишњем делу републике Србије и припада Поморавском управном округу. Сачињава је 35 насељених места, а њено седиште је смештено у Параћину.

Општина Пожега

Општина Пожега је општина у Србији, у Златиборском округу. Средиште општине је град Пожега. Удаљена је од Београда 180 km и од Ужица 25 km. Захвата површину од 426,5 км2, има 42 насеља и 55 катастарских општина. Налази се у пространој и осунчаној котлини у којој се гранају доњи токови Скрапежа, Голијске Моравице и Ђетиње од којих настаје Западна Морава.

Према попису становништва из 2011. године на територији општине живи 29.638 особа. Густина насељености износи 76 становника на км2.

Општина Свилајнац

Општина Свилајнац се налази у Поморавском округу и захвата површину од 362 km2. Има 23.551 становника и густину насељености од 107 становника по километру квадратном.

Општина Сјеница

Општина Сјеница је једна од општина у Србији. Седиште општине је град Сјеница.

Општина Топола

Општина Топола је општина у Шумадијском округу у средишту Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 356 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 27835 ha, а на шумску 5306 ha).

Седиште општине је град Топола. Општина Топола се састоји од 31 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 22329 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,5‰, а број запослених у општини износи 3921 људи. У општини се налази 25 основних и 2 средње школе.

Статистички региони Србије

На подручју Републике Србије постоји пет статистичких региона: Војводина, Београд, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија. Ови региони су на НСТЈ 2 нивоу по Номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ) Европске уније и груписани су у две више НСТЈ 1 јединице:

Србија — Север (Војводина и Београд)

Србија — Југ (Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија)

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

Шумадија

Шумадија је географска регија у Србији. Име је добила по шумама које су некада прекривале највећи део њене територије. Административно средиште је Крагујевац, који је уједно и центар Шумадијског округа. Стари назив за Шумадију је Тривалија (грб Тривалије се много касније, у време устаничке Србије налази и на барјаку војводе Лазара Мутапа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.