Шумадија

Шумадија је географска регија у Србији. Име је добила по шумама које су некада прекривале највећи део њене територије. Административно средиште је Крагујевац, који је уједно и центар Шумадијског округа. Стари назив за Шумадију је Тривалија (грб Тривалије се много касније, у време устаничке Србије налази и на барјаку војводе Лазара Мутапа.[1]

Шумадија
Sumadija region-sr
Мапа Шумадије
СедиштеКрагујевац
Највећи градовиБеоград, Крагујевац, Чачак, Смедерево, Јагодина
ДржаваСрбија Србија
РегионШумадија и западна Србија, Београд, Јужна и источна Србија
Административна јединицаШумадијски округ, Поморавски округ, Расински округ, Подунавски округ, Моравички округ, Колубарски округ, Округ Града Београда
Површина5.796
Становништво1.407.143

Границе

Шумадија је највећа субрегија средње Србије. Њена територија у ширем смислу обухвата просторе између токова Саве и Дунава на северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на југу и Дичине, Љига и Колубаре на западу[2]. У ужем смислу она обухвата просторе до долинских развођа Саве, Дунава и двеју Морава[2]. Према неким интерпретацијама (савремене друштвене прилике, традиционална геологија (Цвијић) и етнологија (Ердељановић) [3]), као северна граница Шумадије означен је појас између Космаја и Авале.

Рељеф

У рељефу Шумадије истиче се серија површи, изнад којих се дижу ниске острвске планине и широке долине усечене у површи. Шумадијске планине су раније издвајане као прелазна зона Родопских планина на северу а у новије време се прикључују Динаридима. Шумадијске планине се разликују и од Динарских и родопских планина. Њихова језгра састоје се од гранита и шкриљаца, по чему би припадале родопској маси. Међутим, оне се састоје и од кречњака, лапорца, пешчара, конгломерата и других млађих стена. На више места серпентинских маса и еруптивних стена. Шумадијске планине нису динарске ни по саставу, ни по правцу бора, као ни по времену главног убирања, истиче Јован Цвијић. Али оне не припадају ни правој родопској маси, иако са њом имају извесне сродности. Острвске планине јужног обода Панонског басена у Шумадији су Гледићке планине, Котленик, Јухор, Рудник, Црни врх, Венчац, Букуља, Космај и Авала.

Обронци Гледићких планина
Гледићке планине

На Шумадијским планинама и испод њих развијена је серија површи, које су раније означаване као абразиони облици Паратетиса. Површи су вероватно то и представљале у иницијалном облику, који је толико измењен млађим флувио-дендационим процесом, да савремене заравни у рељефу несумњиво представљају речне облике. у млађим кречњацима у околини Београда развијен је мерокрас. Од крашких облика јављају се вртаче, увале и мање пећине.

Клима

У Шумадији влада изразита умереноконтинентална клима. С обзиром на пространство овог краја и висинске разлике у њему (100 до 1130 m), у Шумадији постоје знатне микроклиматске разлике. Колебање температуре у Шумадији, као и у целом јужном ободу панонског басена може бити знатно. догађа се чак да неки зимски дан има већу средњу температуру од неког летњег дана.

Воде

Шумадија је богата изворима и водотоцима. Поред бројних потока има и неколико већих река. Оне протичу и разилазе се од хидрографског чвора Рудника према Великој Морави, Западној Морави и Сави.

Историја

Пре римског освајања ових простора, на подручју данашње Шумадије становала су илирска и келтска племена. Током римске управе, ово подручје је припадало провинцији Мезији, а после поделе ове провинције, нашло се у саставу Мезије Супериор. После пропасти Римског царства, овим просторима владају Хуни, Византинци и Гепиди.

Словени насељавају ове просторе у 6. и 7. веку. На подручју Шумадије становало је словенско племе под називом Морављани. У 9. веку, простор улази у састав Бугарског царства, потом у 10. веку у састав Самуиловог Македонског царства, а у 11. веку поново у састав Византије.

Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816
Вођа Првог српског устанка, Карађорђе Петровић, рођен у селу Вишевац у Шумадији

Српска држава почиње ширење на јужне делове овог подручја крајем 12. века, док се на северне делове шири Краљевина Угарска. Крајем 13. века, целокупно подручје Шумадије је у саставу српских држава - Милутинове Краљевине Рашке (Србије) на југу и Драгутинове Сремске краљевине на северу. Краљ Драгутин за једну од својих престоница узима Београд. После пропасти Драгутинове државе, северни део Шумадије постаје предмет територијалних спорова између Србије и Угарске.

У 14. веку, већи део Шумадије (изузев Београда са околином, којим управља Угарска) улази у састав Душановог Српског царства, а потом и у састав државе кнеза Лазара, да би у 15. веку за време владавине деспота Стефана Лазаревића цела Шумадија (укључујући и Београд) ушла у састав Српске деспотовине. 1456. смрћу последњег деспота Ђурађ Бранковића, који је изградио највећу и најмоћнију равничарску тврђаву у Смедереву и имао резиденцију на Руднику, почиње пад деспотовине и 1459. године највећи део Шумадије улази у састав Османског царства, са изузетком Београда који се налази под управом Угрске све до 1521. године, када и њега освајају Османлије.

У време османске управе, подручје Шумадије је било у саставу Смедеревског санџака односно Београдског пашалука. Између 1718. и 1739. године, подручјем Шумадије управља Аустрија и оно је у саставу аустријске провинције под називом Краљевина Србија. После 1739. године, Шумадија је поново у саставу османског Смедеревског санџака. 1788. године, већи део Шумадије улази у састав Кочине крајине, а потом целу Шумадију привремено контролишу Аустријанци (1789—1790. године). Подручје је затим поново под османском управом, све до подизања Првог српског устанка 1804. године.

Први српски устанак је подигнут у шумадијском селу Орашац, а за време устанка, Топола је била Карађорђево седиште. Сломом Првог српског устанка 1813. године, Шумадија долази под непосредну османску власт последњи пут.

Већ 1815. године подигнут је Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића, чији је резултат било стварање аутономне Кнежевине Србије (централни део ове кнежевине чинила је Шумадија), која постаје независна држава 1878. године за време владавине кнеза Милана Обреновића , да би 1882. године била трансформисана у Краљевину Србију.

Spomenik-palim-Sumadimcima
Споменик палим Шумадинцима у Крагујевцу

Током Првог светског рата (1914—1918. године), Шумадија је под окупацијом Аустроугарске, да би 1918. године ушла у састав обновљене Краљевине Србије, а потом и у састав новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, касније названог Краљевина Југославија.

Између 1922. и 1929, једна од административних области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је била названа Шумадијска област. Она је приближно обухватала територију данашњег Шумадијског округа, а њено седиште је био Крагујевац, који је седиште и данашњег округа. Укидањем ове области 1929. године, територија Шумадије је подељена између Дунавске бановине, Моравске бановине, Дринске бановине и Управе града Београда.

Од 1941. до 1944. године, након фактичког уништења и поделе Југославије од стране Сила Осовине, Шумадија је у саставу Србије под немачком окупационом управом, да би после ослобођења земље ушла у састав Народне Републике Србије (која је чинила једну од 6 република нове, социјалистичке, Југославије). Распадом друге Југославије, 1991—1992. године, Шумадија постаје део нове (треће) Југославије састављене од република Србије и Црне Горе, која се 2003. године трансформише у државну заједницу под називом Србија и Црна Гора. Распадом ове државне заједнице, 2006. године, Шумадија остаје део сада независне Републике Србије.

Градови

Sunflower fields in Šumadija
Поља сунцокрета у Шумадији.

Већи градови у Шумадији су:

а мањи:

На ободима Шумадије су

Види још

Референце

  1. ^ Јован Мишковић, Опис Рудничког округа. ISBN 978-86-86351-01-2. стр. 316.
  2. 2,0 2,1 Марковић, Ј. и Павловић, М, (1995)
  3. ^ Ivić, Beleske o biogračićkom govoru, Srpski dijalektoloski zbornik, 24/1978, 125

Спољашње везе

Анђама

Анђама је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (Шумадија и западна Србија), у Црној Гори и у Босни и Херцеговини.

Западна Морава

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Качер (област)

Качер (или Качерски крај) је област у Шумадији, која обухвата басен реке Качер. Некада је чинио срез у оквиру Рудничког округа.Најзначајнија насеље у Качеру су Љиг, Белановица и Рудник. На југу је ограничена Рудником, а на северу допире до Вагана. На истоку се граничи са Јарменовцима и Босутом, а на западу са Кадином Луком, Славковицом и Цветановцима.Качер се дели на: високи, са селима око Рудника; горњи, са Белановицом и околином и доњи, где је Љиг.

Крагујевац

Крагујевац је са 179.417 становника на територији Града, према попису из 2011, и 150.835 у самом градском насељу, четврти град по величини у Србији, и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 km јужно од Београда.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. Почетком 1990-их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.

Нова Шумадија

Нова Шумадија (алб. Malësi e Re) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 742 становника.

Разгојна

Разгојна је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 764 становника (према попису из 2002. било је 904 становника).

Овде се налази Фудбалски клуб Шумадија.

Српска лига Београд у фудбалу 2009/10.

Српска лига Београд у сезони 2009/10. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

За сезону 2009/10.

БАСК из Београда је првак Српске лиге Београда. Дао је 49, а примио 35 гола, гол разлика 14 гола и освојио 58 бодова.Минули шампионат по процени „Спортових” извештача пратило је 64.450 посетилаца, што чини просек од 283 гледалаца по утакмици, 2.182 по колу, односно 4.091 по клубу.

Највише гледалаца имао је клуб Ковачевац (Ковачевац) 7.750, а најмање имао је клуб Дорћол, Београда 2.200 гледалаца.

Грубу игру и неспортско понашање, арбитри су казнили са 974 жута и 61 црвена картона, или просечно 34,50 картона по колу, 64,69 картона по клубу и по утакмици 4,31 картона.

Голгетер Српске лиге Београд проглашен је Ненад Јовановић из фудбалског клуба Синђелића из Београда са 19 голова.У 20. колу било је 7 нерешених утакмица и само 1 победа домаћина.

Док су се на чело табеле смењивали Раднички (O), Шумадија (Ј) и Ресник (Р), БАСК (Београд) је чекао своју шансу.

У финишу такмичења у 29. колу избио је на прво место и победио за „прса”.За сезону 2010/11.

Захваљујући својим пласманима на крају сезоне 2008/09. следећи клубови су у овој променили ранг:

Земун и Телеоптик су се као првопласирани тимови из Српске лиге Београд преселили у Прву лигу Србије.

ПКБ и Раднички са Новог Београда су као најлошије пласирани тимови Српске лиге Београд такмичење наставили у Београдској зони. Такође, из лиге је иступио и Лисовић.

Вождовац и Хајдук са Лиона, као београдски тимови који су се нашли у зони испадања Прве лиге Србије, прешли су у Српску лигу Београд.

Ковачевац и Графичар су као најбоље пласирани тимови Београдске зоне изборили место у Српској лиги Београд.

Српска лига Београд у фудбалу 2010/11.

Српска лига Београд у сезони 2010/11. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига од ове сезоне броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

За сезону 2010/11.

ОФК Младеновац из Младеновцаа је првак Српске лиге Београда. Дао је 54, а примио 16 гола, гол разлика 38 гола и освојио 66 бодова.Минули шампионат по процени „Спортових” извештача пратило је 55.600 посетилаца, што чини просек од 249 гледалаца по утакмици, 1.917 по колу, односно 3.475 по клубу.

Највише гледалаца имао је клуб Ковачевац (Ковачевац) 6.350, а најмање имао је клуб Палилулац (Крњача) 1.350 гледалаца.Грубу игру и неспортско понашање, арбитри су казнили са 992 жута и 57 црвена картона, или просечно 34,97 картона по колу, 65,56 картона по клубу и по утакмици 4,37 картона.Голгетер Српске лиге Београд проглашен је Жељко Грујичић из фудбалског клуба OFK Младеновац из Младеновца са 18 голова.За сезону 2011/12.

Захваљујући својим пласманима на крају сезоне 2009/10. следећи клубови су у овој променили ранг:

БАСК се као првопласирани тим из Српске лиге Београд преселио у Прву лигу Србије.

Железничар Београд је као најлошије пласирани тим Српске лиге Београд такмичење наставио у Београдској зони.

Жарково и Балкан Миријево су као најбоље пласирани тимови Београдске зоне изборили место у Српској лиги Београд.

Српска лига Запад

Српска лига Запад је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

Српска лига Запад 2017/18.

Српска лига Запад у сезони 2017/18. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су зоне — Зона Дрина, Зона Дунав и Зона Морава.

Због доказаног учешћа у намештању утакмице 24. кола Српске лиге Запад одиграног 29. априла у претходној сезони, клубови Смедерево 1924 и Михајловац су избачени из лиге у Подунавску окружну лигу, два лигашка нивоа ниже. Њихова места су попунили другопласирана екипа Зоне Дрина Јединство Уб и трећепласирана екипа зоне Дунав Шумадија из Аранђеловца.Након жалбе одлучено је да се Смедерево и следеће сезоне такмичи у Српској лиги, док је одлука да Михајловац буде избачен у Подунавску окружну лигу остала на снази. Тако је Српска лига Запад требало да има 17 клубова. На Конференцији клубова Српске лиге „Запад” која је одржана 8. августа на Златибору, oдлучено је да се лига прошири на 18 клубова, а нови члан је екипа Младог Радника из Пожаревца. Од идуће сезоне број клубова биће поново 16, па ће на крају овог првенства испасти минимум четири клуба.

Српска лига Запад 2019/20.

Српска лига Запад у сезони 2019/20. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

На крају сезоне, најбољепласирани тим лиге ће се пласирати у Прву лигу Србије. На место четири последњепласирана клуба пласираће се освајачи из зона. У случају да на крају сезоне из Прве лиге Србије испадну од 1 до 4 тима из регије коју покрива Српска лига Запад, онда ће из лиге испасти исти број тимова који су се пласирали од 14. до 11. места у Српској лиги Запад.

Почетак ове сезоне је обележило одустајање 2 клуба од учешћа, укључујући и некадашњег суперлигаша Слободе из Ужица. На место Прова у лигу је примљен новоформирани Борац 1926 из Чачка. Oд учешћа у Првој лиги Србије je одустао Борац из Чачка који се угасио, а да у том случају на његово место се вратио тим Новог Пазара, па ће лигу попунити тим који је био први иза црте у Српској лиги Запад а то је Пролетер из Михајловца.

Статистички региони Србије

На подручју Републике Србије постоји пет статистичких региона: Војводина, Београд, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија. Ови региони су на НСТЈ 2 нивоу по Номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ) Европске уније и груписани су у две више НСТЈ 1 јединице:

Србија — Север (Војводина и Београд)

Србија — Југ (Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија)

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

ФК Раднички 1923

ФК Раднички 1923 је српски фудбалски клуб из Крагујевца. Тренутно се такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фудбала.

Највећи успеси Радничког су наступи и такмичење у Првој лиги. Фузијом са ФК Шумадија 1903, клуб је пред почетак сезоне 2009/10 променио име у „ФК Шумадија Раднички 1923”. Али је на ванредној скупштини клуба пред почетак сезоне 2010/11. име промењено из „ФК Шумадија Раднички 1923” у „ФК Раднички 1923”, а изабран је и нови грб клуба.

У сезони 2010/11 Раднички је освојио 2. место у Првој лиги Србије и изборио пласман у Суперлигу Србије.

ФК Шумадија Јагњило

ФК Шумадија Јагњило је српски фудбалски клуб из Јагњила, и тренутно се такмичи у Српској лиги Београд, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Шумадија и западна Србија

Шумадија и западна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Ово је највећи статистички регион по: броју становника (2.031.697 према попису 2011. године); површини (26.483 km²) и броју насељених места (2.111).

Шумадијски управни округ

Шумадијски управни округ се налази у централном делу Републике Србије и простире се на 2.387 km2. Обухвата један град и шест општина са укупно 293.308 становника (попис 2011). Седиште управног округа је у Крагујевцу. На северу се граничи Градом Београдом, на североистоку са Подунавским округом, на истоку са Поморавским округом, на југу са Рашким округом, на западу са Моравичким округом и нна северозападу са Колубарским округом. Име је добио по географској регији Шумадија. Међутим, Шумадијски округ обухвата само мали део Шумадије, која се иначе простире на 5.796 km2.

Шумадијско-рашка зона у фудбалу

Шумадијско-рашка зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Прва лига Крагујевца, Рашка окружна лига, Шумадијска окружна лига и Окружна лига Косовска Митровица.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Морава у сезони 2017/18. прешла је у Шумадијско-рашку зону.

У овом такмичењу учествују клубови из Рашког округа, Града Крагујевца, Општине Кнић и српски клубови из Косовскомитровачког округа.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.