Штука

Штука (лат. Esox lucius) је слатководна, агресивна риба - предатор и врло је бројна у многим водама Европе.

Штука
Esox lucius1
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Esociformes
Породица:
Род:
Биномијално име
'Esox lucius'
Linnaeus, 1758.
Brochet Luc Viatour

Опис и грађа

Штука има веома издужено тело, покривено ситном крљушти. Величине је до преко 1,5 m, а достиже масу и до преко 30 kg. Права је мишићна опруга, која јој омогућава да при нападу постигне почетно убрзање до 11 m/s², што је рекорд међу рибама, али максимална брзина пливања штуке не прелазе 60 км/ч. тако да у случају неуспешног напада, штука брзо одустаје од гоњења плена. Да штука постигне изузетно почетно убрзање омогућава јој снажно развијено репно пераје, и сразмерно дебела репна дршка, уз, спреда ваљкаст, зашиљен облик тела који лако пробија воду са додатном пропулзивном површинома далеко позади и међусобно блиско, наспрамно постављена непарна пераја. Моћно оружје за хватање плена су штукина велика уста, пуна оштрих зуба различитог облика и величине, постављених на свим костима главеног скелета у виличном и језичном пределу. Код напада и узимања хране, штука хвата плен са бока, окреће га напред главом и тако га гута. Уз помоћ снажне мускулатуре уста и ждрела, штука је у стању да простор усне дупље вишеструко прошири, а како јој је и желудац веома растегљив, то и релативно мањим, ситнијим штукама омогућава гутање крупног плена.

Навике, станиште, распрострањеност

Distribution map of Esox lucius
Распрострањеност штуке

Штука је у Србији риба низијских вода – река, језера и бара. Према непоузданим подацима, нарасте до 1,5 па и 2m и 34 kg масе. Знатно су реалнији подаци о тежини до 15 kg. Животни век штуке је око 40 година. Штука је предаторска врста која, већ после два месеца живота при дужини од неколико сантиметара прелази на исхрану рибом. Инстинкт штуке је толико јак да се млађ, у случају неповољних услова за пролећни мрест других врста и његово кашњење, храни припадницима своје врсте који заостају у расту. Већ у априлу и мају се дуж обраслих обала река, бара и канала могу се видети ситне штуке, постројене без покрета, у положају очекивања плена. Са завршетком прве сезоне живота, у зависности од услова, штуке достигну и 30 cm дужине. Током прве године се интензивно хране сваким пленом који могу да прогутају, не бирајући храну, а највише једу најчешћу врсту рибе у свом окружењу. У случајевима када истребе све рибе око себе штуке постају немилосрдни канибалисти. Одрасле штуке се осим рибом хране и жабама, ситним воденим птицама и неопрезним ситним сисарима.

Размножавање

Штука се мрести крајем зиме, од фебруара до априла. У мрест први пут улази са 3 - 4 године старости. Женка, у зависности од величине, полаже од 16000 до 75000 комада икре, чија инкубација, после оплођења траје 10 до 15 дана. Након 1,5 - 2 месеца, са порастом до дужине 3 - 5 cm, прелази на исхрану рибом, а то се дешава у време пропливавања млађих гргеча и риба из фамилије Cyprinidae.

Литература

Јункерс Ju 87

Јункерс Ju 87 „штука“ (нем. Sturzkampfflugzeug) је немачки борбени авион, двосед, бомбардер, из периода Другог светског рата. Основна намена му је била дејство ваздух—тло, тактичким поступком бомбардовања, директног обрушавања на циљ. Развијен је и произвођен за потребе Луфтвафеа, према захтевима нацистичке доктрине ратовања блицкриг. Био је специфичан и по изгледу крила, променљивог („ломљеног“) угла диедра.

При нападу у обрушавању, Ju 87 је правио велику буку ваздушном сиреном, са надимком „Трубе Јерихона“. То је имало допунски психолошки ефекат застрашивања. У току обрушавања, отварале су му се аеродинамичке кочнице повећавајући отпор, у функцији потребе за ограничењем брзине, за лакше и безбедније „вађење“ из тога режима лета, на малој висини. При „вађењу“ из обрушавања, извлачила би му се закрилца, генеришући момент пропињања, са прирастом нормалног убрзања на вредност од 6g, аутоматски, без команде пилота. Када се „нос“ авиона подигне изнад хоризонта, увлачиле су се аеродинамичке кочнице, пилот је тада додавао гас мотору и авион се пењао на безбедну висину, са увученим закрилцима. На овај начин је био обезбеђен лет за случај када пилот изгуби свест, при великим оптерећењима, услед великог нормалног убрзања у маневру „вађења“ из обрушавања, пошто није имао анти-g одело, кисеоничку опрему и кабину под притиском, те није био ни заштићен.

Због релативно мале брзине лета, слабог наоружања ваздух—ваздух и слабих маневарских карактеристика, у условима када није била обезбеђена општа превласт у ваздушном простору, „штука“ је била лак плен непријатељских ловаца.Ратни пут „штуке“ је започео у Шпанији, током Шпанског грађанског рата, а затим је коришћена на свим фронтовима европског бојишта и остала је у неким армијама и после рата, неколико година. „Штука“ је запамћена као један од најпознатијих авиона Другог светског рата, била је препознатљив симбол Луфтвафеа, где је дуго сматрана као престижно борбено средство. На томе авиону су летели само пилоти пореклом из племићких и аристократских породица. Немачка је била опседнута освајањем помоћу снажне агресије, што је прецизније одредило и намену авиону Ju 87, по чему је он трајно остао озлоглашен, али истовремено и познат. Представљао је право оличење оружја за доктрину блицкрига, што је посебно демонстрирао у немачкој агресији и окупацији Пољске у септембру 1939. године, Данске и Норвешке између априла и јуна 1940, Холандије и Француске у мају и јуну 1940, и на крају Југославије и Грчке у априлу 1941. У овим кампањама Ju 87 је био главни елемент подршке немачким трупама, као „летећа артиљерија“, за сламање јаких одбрамбених тачака и прекид комуникација, уз немачку очајничку потребу за наношење великих жртава противнику.У условима потпуне немачке превласти у ваздушном простору Европе, постизани су велики борбени успеси са авионима Ju 87, али већ током Битке за Британију 1940. године, уочена је њихова рањивост и недостаци. На почетку рата, већина успешних немачких дејстава из ваздушног простора, изведена су управо са „штукама“.Више од 6.000 примерака Ju 87 је произведено, између 1936. године и августа 1944.

Амур

Амур (рус. Аму́р, монг. Хара-Мурэн - „Црна река“, кин. 黑龙江, Hēilóng Jiāng, манџ. Sahaliyan Ula) – је река у источној Азији. Слив реке Амур простире се на територији Русије, Монголије и Кине. Површина басена износи око 1.855.000 km². Амур настаје спајањем реке Шилка и реке Аргун. Улива се у Охотско море. Дужина Амура износи 2.824 km, а од извора реке Аргун 4.444 km. По површини басена Амур се налази на четвртом месту у Русији (после Јенисеја, Оба и Лене)

У горњем току (до Благовјешченска) Амур је планинска река. Део до Хабаровска се сматра средишњим током реке; тамо река тече доста спорије, обале су понекад мочварне. Од Хабаровска река тече споро кроз Доњеамурску низију (Нижнеамурская низменность). На обалама реке налази се неколико већих језера као што су Болоњ, Удиљ и Орељ. Главне притоке су: Аргун, Зеја, Усури, Буреја, Сунгари, Амгун, Анјуј и Тунгуска. На ушћу проток воде износи 10.800 m³ у секунди. У Хабаровску 7.549 m³ у секунди. На реци се често колеба ниво воде; у горњем току ниво воде може да се промени за чак 10 метара. Амур често плави, а највеће поплаве су биле 1897, 1928. и 1956. године. Најнижи ниво воде у реци је крајем зиме. Важнији градови над реком су: Хабаровск, Благовјешченск, Комсомољск на Амуру, Николајевск на Амуру.

Највећа врста риба у Амуру је калуга, која може да достигне дужину и до 5,6 м. У сливу реке налази се велики број великих предаторских риба, као што су северна змијоглава, амурска штука, тајмен, амурски сом, предаторски шаран и Elopichthys bambusa, као и најсевернија популација амурске макано оклопне корњаче и индијски лотос.

Асинибојн (река)

Асинибојн (енгл. Assiniboine River) је канадска река која протиче кроз прерије Саскачевана и Манитобе. Највећа је притока (лева) Црвене реке у коју се улива код града Винипега. Асинибојн је типична равничарска река са спорим током и бројним меандрима. Најважније притоке су Капел и Сурис. Укупна дужина тока износи 1.070 км.

Име реке потиче од индијанског племена Асинибојн, припадника Првих народа Канаде. Потиче од речи 'assine' (камен) и 'bwan' (који се односио на све припаднике народа Сијукса).Река је позната по честим поплавама које често наносе огромне штете подручјима у њеном сливу. Просечан проток у средњем делу слива износи 45 м³/с. Поплаве су најчешће током пролећа када се топи снег. Да би се ублажиле последице поплава 1967. изграђена је велика брана Шелмаут иза које се налази велико вештачко језеро чије воде се током сушног дела године користе за наводњавање пољопривредних површина. Код Портиџа је 1970. изграђена предводница која у периоду високог водостаја преусмерава део воде из реке директно у језеро Манитобу.Река је веома богата разним врстама рибе, а посебно се издвајају шаран, Moxostoma macrolepidotum, терпан, манић, штука итд.

Атеље

Атеље (француски Atelier - гомила иверица) је радионица уметника где уметник често и станује. Атеље је сменио радионице у позном средњем веку. Као средство самопредстављања уметника опрема атељеа добија на значају крајем 19. века (на пример атељеи сликара Ф. фон Ленбаха и Ф. фон Штука). Штафелај је најкарактеристичнији део опреме атељеа. Ради оптималне светлости атељеи се често налазе у поткровљу.

Аљаска

Аљаска (енгл. Alaska), савезна је држава САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД. Највећа је по површини, 1.518.775 km², са бројем становника око 500.000. Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима. Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m. Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна. Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера. Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, Индијанци, белци и црнци). Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД. Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове). Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара. Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.

Ботнијски залив

Ботнијски залив (швед. Bottniska viken, фин. Pohjanlahti) је северни део Балтичког мора. Налази се између Финске на истоку, Шведске на западу и Оландских острва на југу.

Верхњеволшко језеро

Верхњеволшко језеро (рус. Верхневолжское водохранилище) вештачко је језеро на северозападу европског дела Руске Федерације, на северозападу Тверске области. Изграђено је на горњем делу тока реке Волге на подручју Осташковског, Селижаровског и Пеновског рејона.

Површина језера је око 183 км², а просечна запремина око 0,466 км³. Дужина језера је око 85 километара, ширина до 6 километара. При просечном водостају површина језера лежи на надморској висини од 206,5 метара. Колебање водостаја је до 4,5 метара.

Језеро је настало 1845. године преграђивањем корита реке Волге и прво је од бројних вештачких језера које је изграђено у кориту ове реке. Брана је дугачка 46 метара, ширине 16,1 метар, а максималне висине 9,5 метара. Максимална пропусна моћ бране је 420 м³/с, док је просечан проток на годишњем нивоу око 29 м³/сек.

Градњом Верхњеволшког језера са током Волге директно су повезана и бројна Горњоволшка језера (Стерж, Вселуг, Пено и Волго).

Вода из језера се данас користи за водоснабдевање те у рекреационе сврхе (риболов – смуђ, деверика, штука) и туризам.

Вранско језеро (Црес)

Вранско језеро је језеро у Хрватској. Налази се на острву Цресу у његовом средишњем делу. Вранско језеро спада у слатководна језера Површина језера износи 5,5 km². Језеро је настало у облати трошних кредних доломита. Вранско језеро је криптодепресија јер је дно језера 68 метара испод нивоа мора, а врх на 13 m изнад нивоа мора. Језеро се користи за водоснабдевање острва. У језеру се налази неколико врсти риба међу којима, а највише штука и шарана.

Вјатка

Вјатка (рус. Вя́тка; татарскиНократ, Noqrat; маријски Виче) је река у Кировској области и републици Татарстану у Русији. Десна је притока реке Каме. Дуга је 1.314 km, са површином слива од 129.000 km².

Вјатка извире у северном делу аутономна република Удмуртије. Улива се у реку Каму код градића Соколке, неких 20 km пре него се Кама шири у Кујбишевско језеро.

Заледи се почетком новембра и остаје под ледом све до половине априла.

Главне притоке су јој:Кобра, Летка, Великаја, Молома, Пижма, Чепца, Бистрица, Ваја и Килмез.

Богата је рибом:деверика, црвенперка, лињак, сом, штука, гргеч и смуђ

Пловна је од свог ушћа узводно све до града Кирова, неких 700 km. У пролеће до сидришта града Кирса (преко 1.000 km).

Главне луке на Вјатки су: Киров, Котељнич, Совјетск.

Олдман (река)

Олдман (енгл. Oldman River) је река која протиче крајњим југом канадске провинције Алберта.

Извире у канадском делу Стеновитих планина из једног глечера на надморској висини од 2.100 метара. Од извора тече ка истоку у дужини од 363 км и код села Граси Лејк спаја се са реком Боу чинећи тако Јужни Саскачеван. Укупна површина басена је 26.700 км² а просечан проток је 95 м³/сек. Просечан пад је 3,86 м/км тока. У горњем току то је типична планинска река са бројним каскадама и брзацима, а у доњем току поприма равничарски карактер.

Најважније насеље на њеним обалама је град Летбриџ.

Река је богата рибом, а доминирају калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка, штука, језерска јесетра и разне врсте шарана.

Операција Мачва

Операција Мачва или Операција чишћења лука Сава - Дрина је била велика немачка операција против устаничког жаришта у области Мачве и Шапца, током устанка у Србији 1941. године.Операција је трајала од 26. септембар до 10. октобар 1941. године. Немци су за операцију одвојили знатне снаге и проводили је са беспримерном суровошћу и безобзирношћу. У свом наступању 342. пешадијска дивизија Вермахта прегазила је партизане и четнике који су им се нашли на путу, безобзирно уништавајући цивилно становништво.

Био је то увод у операције познате под називом прва непријатељска офанзива.

Прва фонтенблоовска школа

Прва фонтеблоовска школа је уметничка школа настала за време Франсоа I Француског у Палати Фонтенбло, у истоименом месту у Француској. Трајала је од око 1530. до око 1560. Главни представници ове школе били су Николо дел Абате, Франческо Приматичо и Фјорентино Росо.

Школа је развила тзв. „фонтенблоовски стил“ унутрашње декорације, комбинацију скулптуре, радовау металу, сликарства, штука и радова у дрвету.

Родијељ (Фоча)

Родијељ је насељено мјесто у Републици Српској, у општини Фоча, који припада Босни и Херцеговини. Према попису становништва из 1991. године, у насељу је живјело 258 становника. По подацима Независне агенције за статистику Босне и Херцеговине из 2013. године, у овом мјесту живи свега 32 становника.

Родијељ је 1962. повећан припајањем насеља Ковачића, Побирановића, Стрганаца и Штука.

Саница (река)

Саница је река у Босни и Херцеговини лева притока Сане. Дуга је 21,9 km, са површином слива 210,7 km². Извире снажним врелом на североисточном подножју Грмеч планине ипод виса Лисине (913 m), више села Доњег Будеља. Изузев проширења код насеља Санице и Доње Санице, њена долина је уска. Ушће у Сану је низводно од железничке станице Врхпоље.

Богата је рибом (пастрмка, липљен, штука). Пролази кроз усеке и кањоне што јој даје чистоћу и бистрину тако да се може пити. Погодна је за риболов и туризам. Нема већих загађивача који утичу на њен ток и квалитет воде. На извору је изграђен водовод који води за Босански Петровац. Температура воде на извору је око 7 °C.

На самом извору се налазе остаци некадашње пилане и млинова. Често се у пролеће излива из корита после топљења снега са Грмеча и у току пролећних киша и плави углавном ненастањени део долине.

Угра

Угра је река у Русији која протиче кроз Смоленску и Калушку област. Дуга је 399 km, а површина слива јој је 15.700 km².

Лева је притока реке Оке у коју се улива 15 km од Калуге. Значајније притоке су јој Ворја, Реса, Теча, Шања, Извер.

Угра скоро целим током тече у високим шумовитим пределима. У доњем току постоје многе пешчане плаже. Реку настањију исте врсте риба као и Оку. Главне комерцијалне рибе су деверика, штука, смуђ, кечига и сом. Године 1997. основан је националног парка Угра.

Река се замрзава се у новембру, и остаје под ледом све до краја марта.

Ханс Улрих Рудел

Ханс-Улрих Рудел (нем. Hans-Ulrich Rudel; Конрадсвалдау, 2. јул 1916 — Розенхајм, 18. децембар 1982) је био немачки пилот-бомбардер који је за време Другог светског рата летео на обрушавајућем бомбардеру Штука. Био је највише одликовани припадник Луфтвафе. Одликован је неким од највиших немачких одликовања укључујући и нека која су установљена само због њега.

Током Другог светског рата уништио је велики број земаљских циљева, преко 500 тенкова и један совјетски бојни брод, Марат.

Чудовиште из Борског језера

Чудовиште из Борског језера је криптид који наводно живи у Борском језеру.

Штука (Босиљово)

Штука (мкд. Штука) је насеље у Северној Македонији, у југоисточном делу државе. Штука је у саставу општине Босиљово.

Штуке

Штуке (Esocidae) је породица риба са коштаним скелетом (кошљорибе) и истовремено припада и мекоперкама. Имају витко тело и изузетно су брзе и окретне рибе које спретно хватају плен, најчешће друге ситније рибе или водоземце. Вилице су им јако извучене и снабдевене великим бројем оштрих зуба.

Живи у мирним водама канала, бара и језера.

Породица штука обухвата следеће врсте:

европска штука (Esox lucius) назива се још и северна штука и може се наћи код нас у рекама црноморског слива;

маски (Esox masquinongy) је риба већа од европске штуке и налази се само у Северној Америци и Канади

америчка штука (Esox americanus) се налази у источним деловима САД

црна штука (Esox niger) насељава Тексас и Нову Шкотску

пегава штука (Esox reichertii) живи у источном Сибиру

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.