Шопи

Шопи или Шопови је регионални назив[1] који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук или Шопско.

S. Srbija.pdf
Географско порекло становништва Краљевине Србије крајем 19. и почетком 20. века (црвеном бојом означено шопско или торлачко становништво)
Shopluk region map
Карта Шоплука (према Јовану Цвијићу)

Шоплук

Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Северну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке. Шопски предео (Шопје) је почињао (према извору са почетка 20. века) од граница некадашње Кнежевине Србије. Шопска средишта била су у 19. веку Радомир, Ђустендил, Свети Никола, Кратово али и Врање, Ниш и Пирот.[2]

Становништво Шоплука

Karta srpskog etnickog prostora posle Berlinskog kongresa 1878. godine od Milojka V. Veselinovica
Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса 1878. године, од Милојка В. Веселиновића

Овај планински предео данас насељавају етнички Бугари, Срби и Македонци. Становништво Шоплука је Цвијић поделио на три целине, прву са етничким Србима, другу са мешовитом популацијом и трећу која је ближа Бугарима.[3]

У књизи "Путовање од Москве до Константинопоља" из 1817/18. године, аутор Вилијам Макмајкл говори о земљи Мезији (територија која обухвата цео Шоплук), пореклу њеног становништва и језику којим оно говори:

„Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада подељеној на две области, Србију и Бугарску, колективно се зове Срби и говори словенским језиком. Оригинални Бугари су били татарски народ, који је дошао у 5. веку са обала Волге, и који је успешно усвојио словенски дијалект од њихових нових земљака Срба, задржавши само неколико речи њиховог бившег језика.”

[4]

Шоплук се везује и за словенско становништво Старе Србије - Македоније, у местима: Овче Поље, Штип, Радовиш и Струмица. Крактерне црте тих становника су идентичне: повученост, вредноћа и штедљивост.[5]

Говор

Сви Шопи у Србији говоре тимочко-лужничким дијалектом српског језика.

Balkan dialects belic 1914
Српски дијалекти према Александру Белићу - српски се говори до Искра, Софије и Риле

Остали Шопи говоре западним бугарским говорима који се простиру до Јатове границе. Ова граница се пружа паралелно току реке Искар источно од ње, а затим од Пазарџика готово праволинијски ка Солуну.

"Шопски дијалекат" је крајем 19. века био спона између српског и бугарског језика.[6]

Шопи и Срби

Шопи су одувек сматрани за племе унутар српског народа[7], уз Брсјаке и Мијаке.[8] Сматрало се да су Срби у Бугарској широко распрострањени, а нарочито их је много било до и око града Софије (Сердике). Једни су били католици (Дубровчани), а други многобројни православци (Шопови). Мезијски древни становници Шопи, су једини сачували своја српска обележја[9], за разлику од Гета, Горштака и Беса - који су побугарени. Шопови из Ђустендила и Самокова "нису ништа друго до Срби", и "Српско је до река Искар и Месте", говорило се 1913. године.[10] За разлику од Бугара, Шопе као и Србе карактеришу породичне задруге, као једно од битних етнолошких карактеристика.[11] Шоповима су у 19. веку означавани становници Софије.[12] Шоп је по неким изворима и увредљив назив за Србе, који су давали Бугари (али и Срби са севера), Србима на југу.[13][14][15] Бугарски књижевник Петко Славејков је испитујући распрострањење Бугара, око Витоше и Ђустендила и свуда на територији са бугарске стране границе, наилазио само на Шопове.[16] Они су имало своје особено народно осећање, које их је одвајало од Бугара и приближавало Србима, оним преко границе. То нису били "добри Бугари", и зато су били су предмет сталне пажње бугаских власти.[17]

Српски научник Јован Цвијић описујући психичке варијетете код српског другог, динарског типа, за пети узима "Шопски" (торлачки). Представници тог варијетета имају особине раје, а често духовне живости и склоности за шалу.[18] По Цвијићу, Шоплук је један од примера етничке слојевитости нашег народа, у којем живе Срби динарци, људи карактеристичних душевних својстава.[19] Становници Шоплука били су за разлику од осталих Срба, суморнији, са мање веселости и хумора, врло слабе фантазије. Код њих је и знатно мање таштине и пргавости; мање су преки и жустри од сународника из суседних области.[20]

Када је било речи о Шопима, у зајечарском и неготинском округу, српски и бугарски истраживачи сви показали својим ставовима сву сложеност проблема. Србин, академик Александар Белић је сматрао у свом раду "Дијалекти Источне и Јужне Србије", да су ти Шопи ( у српским крајевима) судећи по говору више Бугари него Срби. Међутим поменути Бугарин, Славејков мислио је обрнуто: то су више Срби, а мање Бугари.[21] Белићева књига је изазвала револт у српској јавности, и као одбрану од тих "несрпских" ставова, свештеник Милош Анђелковић је написао брошуру са опширним насловом у којем се јавља и "кривопис" Белићев. Због те књижице вођен је и судски процес у Београду, а на њему је било речи и о Шоповима - које је лингвиста Белић одвојио од Срба.[22] Чини се да Вукова реформа српског језика удаљила и одбацила многе етничке групе, које су историјски припадале и гравитирале ка Србима (у централној Србији), попут Шопа.

Занимљивости

Аризановић је било често шопско презиме у Србији.[23]

Контроверза

Републички завод за статистику Србије је на попису 2011. године приказао Шопе као посебну статистичку категорију у рубрици "национална припадност",[24] а тако се изјаснило 142 становника.[25]

Шопска салата

Чувена шопска салата потиче из босилеградског краја.[1]

Неки од знаменитих Шопа

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Dnevni list Danas | Periskop | Orata, kopata, daj mi čiča momata
  2. ^ "Правда", Београд 1927. године
  3. ^ Ethnologia Balkanica. LIT Verlag Münster. стр. 75—. GGKEY:ES2RY3RRUDS.
  4. ^ Journey from Moscow to Constantinople, in years 1817,1818; pages 132, 133.[1]
  5. ^ "Београдске новине", Београд 1917. године
  6. ^ "Стражилово", Нови Сад 1894. године
  7. ^ "Мале новине", Београд 1889. године
  8. ^ "Отаџбина", Београд 1. мај 1883. године
  9. ^ "Стражилово", Нови Сад 7. август 1894. године
  10. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 3. новембар 1913. године
  11. ^ "Просветни гласник", Београд 1895. године
  12. ^ "Дело", Београд 1897. године
  13. ^ "Дело", Београд 1908. године
  14. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  15. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. децембар 1932. године
  16. ^ "Велика Србија", Солун 1916. године
  17. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  18. ^ "Просветни гласник", Београд 1. октобар 1920. године
  19. ^ "Време", Београд 23. јул 1928. године
  20. ^ "Нова Искра", Београд 1. фебруар 1907. године
  21. ^ "Правда", Београд 4. октобар 1927. године
  22. ^ "Време", Београд 19. октобар 1926. године
  23. ^ Иван Ивановић: "Портрет уметника у старости", Крагујевац 1907. године
  24. ^ Попис становништва 2011. године: Национална припадност popis2011.stat.rs
  25. ^ Становништво према националној припадности: Остали stat.gov.rs

Литература

Спољашње везе

Медији везани за чланак Шопи на Викимедијиној остави

Балканско полуострво

Балканско полуострво, или једноставније Балкан, полуострво је и културна област који се налази у источној и југоисточној Европи. Полуострво је добило назив по Балканским планинама које се протежу од српско-бугарске границе до Црног мора.

Балканско полуострво је окружено Јадранским морем на југозападу, Јонским и Средоземним морем на југу, Егејско и Мраморно море су на југоистоку док је Црно море на истоку. Највиши врх полуострва је Мусала висок 2.925 m који се налази на планини Рила.

Бугаризација

Бугаризација (буг. българизация), побугаризовање, побугаривање (побългаряване) или побугарење, је процес мирног или насилног ширења бугарске културе на просторима Балкана.

Елин Пелин

Елин Пелин (рођен као Димитар Иванов Стојанов; буг. Димитър Иванов Стоянов; 8. јул 1877. - 3. децембар, 1949.) је познати бугарски писац, слављен због својих приказа сеоског живота.

Насалевци

Насалевци (Насељевци) је насеље у општини Трн, Перничка област, у Бугарској.

Оброчни крст

Оброк или оброчни крст је камени крст на светом месту (оброчишту) посвећен неком од хришћанских светаца од којег породица или мештани траже заштиту. Оброци се углавном могу наћи на просторима где су живели или и данас живе Шопи. Реч оброк на шоповском језику значи завет - породица се постављањем оброчног камена заветује и захваљује свецу који треба да је штити.

„Своје порекло оброци воде још из паганских времена, када је приношење жртава био начин да се добије заштита божанских сила. Из те паганске традиције овај обред је наставио да живи и даље, овог пута у виду обожавања и тражења заштите од хришћанских светаца.”

На западној страни оброка је уклесано име свеца, имена оних који подижу крст, година постављања крста а на већини крстова су иницијали ИС ХС и НИ КА. Орнаментику чине јабуке, крст у стилизованом орнаменту цвета или сунца, кипариси као симболи вечног живота.

Пиротска котлина

Пиротска котлина је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине горњег Понишавља. Шире гледано она је смештена у централној области Балканског полуострва, која је у ствари трапез којег чине линије које спајају на карти Ниш, Софију, Скопље, Косовску Митровицу.

Као део Нишавске долине истог морфолошког типа, Пиротска котлина међутим представља индивидуалну целину и одвојен географски предео, који почиње на истоку од Димитровградске котлине, и на западу се наставља Белопаланачком котлином, чинећи котлину која по површини (- km2) и броју становника (57.922) спада међу веће географске просторе ове врсте у Југоисточној Србији.

Пиротска котлина је са свих страна окружена планинским венцима који припадају источној зони млађих веначних планина које улазе у састав карпатско балканског планинског лука. То су Стара планина (2.169 m), Сува планина (1.808 м), Сврљишке планине (1.334 м), Влашке планине и планина Видлич.На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, Пиротска котлина је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Пирот и сеоска насеља са својом инфраструктуром и највећим ресурсима у плодном земљишту. Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Пиротска котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Нишаве и Јерме.Данас се Пиротска котлина налази на важном интерконтиненталном путу који спаја Средњу Европу и Малу Азију, а њена претеча и највеће насеље Пирот, подигнуто је на месту римског утврђења Turres (3. век) и утврђеног византијског градића Quimedava (4. век), на главном римском војничком путу — Via Militaris — од Сингидунума за Визант, и укрштању месних саобраћајница (Високо, Лужница, Књажевац Лесковац), у подножју кречњачког узвишења Сарлах, који се као рт увлачи у северозападни део котлине.

Софија

Софија (буг. София) је главни и највећи град Републике Бугарске и седиште два округа, града Софије и Софијске области. Налази се у западном делу земље, у Софијском пољу које је окружено планинама Витоша на југу, Љулин на западу и Старом планином на северу. Кроз Софију протиче неколико малих река попут Владајске и Перловске, док највећа бугарска река Искар протиче источно од града. Град је према попису из 2011. имао 1.291.591 становника који чине 17,5% од укупног броја грађана земље, док је у широј околини живело 1.681.592 људи. Један је од већих градова по броју становника у југоисточној Европи и петнаести највећи град у Европској унији.

Списак народа света

Ово је списак већих и значајнијих народа света. Поред бројчано већих народа, у списак су унети и народи који су, иако мањи по бројности, значајни због одређених чињеница, било да су једини живи представници своје језичке групе или породице (на пример Аини у Јапану), било да су потомци значајних старих народа (на пример Асиријци), или да имају сопствену државу или самоуправну територију (на пример Санмаринци). Класификација народа у списку је дата према класификацији језика којима ови народи говоре, иако неке језичке породице представљене у списку нису опште прихваћене од стране свих лингвиста. Примера ради, неки лингвисти сматрају да језике из Америндијанске (макро) породице треба класификовати у више мањих језичких породица, а спорно је и језичко јединство Кавкаске и Алтајске језичке породице. Са друге стране, уочене су одређене сличности између појединих језичких породица, које би по неким лингвистима требало спојити у веће генетске целине. Најупечатљивији пример су генетске везе Јенисејско-Остјачких језика у Сибиру и језика На-Дене у северној Америци.

Срби у Бугарској

Срби у Бугарској су грађани Бугарске српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Бугарској.

Торлаци

Торлаци је регионални назив који се употребљава за становнике настањене у источној Србији и северозападној Бугарској. У 19. веку Торлак је Србин са југа; израз којим се подцењује — означава припадник нације са периферије српства. Предео који насељавају се назива Торлак, Торлачија или Торлачко. Они су, у најширем смислу, носиоци шопског културног типа, а Торлак је део шире територијалне целине Шоплука.

Шоплук

Шоплук или Шопско је историјско-географска област у централном делу Балканског полуострва која обухвата западни део Бугарске, југоисточни део Србије и источни део Северне Македоније.

Шопска салата

Шопска салата је традиционално јело балканске (понајвише српске, бугарске, македонске и чешке) кухиње.

Састојци укључују:

краставце

паприку (може и љута)

црни лук

парадајз

бели сир (стари бели сир, фета или сјенички)

Шопски говори

Шопски говори представљају скуп дијалеката којима се говори на простору Шоплука. Шоплук се простире у западном делу Бугарске, југоисточном делу Србије и источном делу Северне Македоније.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.