Шокци

Шокци су јужнословенска етничка група која претежно живи у северним деловима Србије, односно у аутономној покрајини Војводини, источним деловима Хрватске, првенствено у источној Славонији, као и у појединим областима у Мађарској. Претежо су католичке вероисповести. Током 18. и 19. века, чинили су већину међу римокатоличким становништвом у источној Славонији, која је по њима називана Шокадија. Касније су потпали под утицај хрватизације,[1][2] тако да се велика већина славонских Шокаца данас изјашњава у смислу припадности хрватској нацији, уз свођење шокачког идентитета на степен регионалног обележја. Мањи део Шокаца, првенствено у Бачкој, задржао је свест о својој етничкој посебности у односу на Хрвате и Србе.

Данас су значајније скупине етничких Шокаца присутне у неколико бачких насеља, међу којима су: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Сомбор и Сонта у Србији, као и Сантово (мађ. Hercegszántó) у Мађарској. У источној Славонији и јужној Барањи такође постоје скупине шокачког становништва, које је препознатљиво по употреби икавског изговора и источнославонског дијалекта. У Мађарској већином живе у северној Барањи, у околини Мохача и Печуја, као и у мађарсом делу Бачке у Сантову. У Србији их има 1.864, док их је на простору Војводине у 19. веку било више од 20.000. Према попису становништва из 2002. године у Србији је живело 717 етничких Шокаца, од тог броја у Војводини 679 припадника, док је остатак пописан у централној Србији.[3] Према попису становништва из 2011. године у Србији живи 607 етничких Шокаца.[4]

Шокци
National flag of Šokci in Serbia
Национална застава Шокаца у Србији
Укупна популација
непознато
Региони са значајном популацијом
 Србија607 (2011)
 Хрватска-
 Мађарска-
 Босна и Херцеговина-
Језици
српски (шокачки говор), хрватски и мађарски
Религија
доминира католичка
Сродне етничке групе
Срби
GNOOV 1040-1945
Факсимил наредбе о изјашњавању Шокаца и Буњеваца као Хрвата из 1945. године

Име

О имену Шокац (Шокци) може се рећи да је најприхватљивија и најреалнија теорија да су га наследили по ранијем племену Сукци (Succi) који су Шокцима и претходили, сами Сукци добили су га топографски, по локацији (планина „Succus“).

Стари Склавини донели су са собом ово име и дали га подручју уз леву обалу Саве. Матија П. Катанчић сматра да су Шокци илирско-панонског порекла чије се име доводи у везу с планином Succus, а тиме и племеном Сукци. Доласком Турака у подручје Босне и Јадранске обале у овим крајевима појављује се ново становништво које се не може сматрати Шокцима али су се касније вероватно помешали.

Верује се још да је назив добијен од речи „шака“, пошто су се Шокци крстили на католички начин „целом шаком“.

Обичаји Шокаца

Шокци су становништво насељено по плодним панонским равницама које се прилагодило овоме подручју и развило завидну пољопривреду. Разне житарице, кукуруз и друго главне су културе. Поља су им веома велика и добро одржавана, засејана претежно кукурузом. Села су дуга, с једном главном улицом (шор) уз које се нижу породичне куће са привредним зградама, а унутар њих се налази пространа авлија (двориште) са неизоставним бунаром на точак.

Уз обе стране улице пружају се канали преко којих се мањим насипом долази до куће. Шокци уживају у свињским специјалитетима као што су шунка, кулен, и сланина. Шљива и производња шљивове ракије такође заузима знаменито место.

Тамбура најпознатији музички инструмент Шокаца, састоји се од три дела, трупа, врата и главе. Труп је направљен од танке даске јавора, тополовине или шљиве, данас од смреке или јеле. Врат је дуг, а читав инструмент има четири до шест жица. У прошлости су шокачке песме и плесове пратиле гајде. Сватовским обичајима Шокци посвећују посебну пажњу (шокачки сватови често имају и по 300 до 500 званица), они се увек одвијају уз дефиле коњских запрега и повећу количину ракије.

Шокачка народна ношња (рубина) израђује се од ланеног ткања, а састоји се од оплећка и крила, има функцију блузе. Она се код жена јавља лети, док би по зими носиле и вунену сукњу са обојком. И мушка и женска шокачка ношња израђује се од белог платна украшеног шљокицама, на рубовима блуза, кошуља и гаћа (мушке панталоне) извезене су чипком.

Идентитет

Према првом угарском статистичком попису, из 1840. године, у Хрватској и Славонији је живело укупно 1.605.730 становника, а од тога 777.880 Хрвата, 297.747 Шокаца и 504.179 Срба. Из њега се види да у Пожешкој и Вировитичкој жупанији није било ниједног Хрвата. Ту су живели само Срби и Шокци, као и у сремском делу Војне крајине. За Србина у Срему и Славонији, све до данашњег времена, који би се покатоличио уобичајено је говорено да се пошокчио. У Угарској Срби именом Шокац зову католике, а који су по свему другом као Срби.[5] За Србе је израз Шокац био подругљив назив за католика који говори икавицом.[6] Крајем 19. века Шокац је био народни назив за католика.[7] Назив Шокци је означавао оне који кренули да се одрођавају, губећи српски идентитет променивши најпре веру. Шокци су називани и "Кршћани", зато што су се поново крстили, сада у католичкој цркви.[8] Један посматрач из Србије примећује у другој половини 19. века да у Банату: "банатски Шокци и Хрвати листом се Мађаре и немче".[9]

Чињеница је да су сви етнографи и аустријски и мађарски сматрали Буњевце и Шокце католичким Србима. Посебно то важи за бечке етнографе Чернига и Фикера, мађарске Хунфалвија, Калетија и Шикера. Најпризнатији њихов етнограф Хунфалви каже да је око 1870. било у целој Угарској (са Хрватском и Славонијом) Србо-Хрвата 2.405.700 од чега је 942.923 грчко-источних и око 70.000 католичких Срба (Шокаца и Буњеваца), дакле укупно 1.012.923.

Један од најауторитативнијих немачких етнографа 19. века, Лорен Дифанбах, у својој књизи “Етнографија Балкана”, објављеној у Дармштату 1880. године, недвосмислено тврди да у Угарској живи око 200.000 Буњеваца и 50.000 Шокаца, оба племена говоре српски. Чешки етнограф Лубор Нидерле 1911. пише у својој књизи “Словенска раса” на француском језику:

„Има бројних католика који се сматрају Србима и које Срби сматрају својима. То су нпр. католици Дубровника и Боке Которске; или Шокци, Буњевци и Крашовани Мађарске.”

Немачки публициста Албрехт Вирт у књизи “Балкан” из 1914. године каже да се у Мађарској католички Срби називају Буњевци и Шокци. Немачки етнограф Хуго Бернациг 1954. године у својој књизи “Етнографија” објавио је велику фотографију с потписом:

„Шокци и Шокице у свечаној ношњи. То су католички Срби, који обитавају делове Бачке и Баната.”

Никада ниједан страни аутор од науке или струке нигде није написао да су Буњевци или Шокци Хрвати.

Антун Радић о Шокцима

Хрватски етнограф Антун Радић је у својим новинама Дом од 10.11.1904. г. у чланку Тко је створио Хрвате?, о етногенези Шокаца написао:

„Да сте ви још пред 20 година дошли тамо даље у Хрватску, нпр. у Винковце, па да сте рекли да сте Хрват и да су они људи тамо Хрвати, ви бисте срећни били, кад би вам се сав свиет смијао, јер бисте лако добили и батина... и то су били "раци" и шокци" а Хрватима каковим ни трага. А тко је то учинио, да су данас и господа по Славонији већином Хрвати, те има и сељака који поносно кажу да су Хрвати, хрватски сељаци? Тко је то учинио? Тко је те Хрвате тако рекући створио? То је учинила странка права? Наука Анте Старчевића - она је од несвјесне масе створила Хрвате!”

Галерија

Nosnje Pozeska kotlina Slavonska Podravina EMZ 300109

Шокачка народна ношња Пожешке котлине и славонског дела Подравине снимљена у Етнографском музеју у Загребу

Šokci folk costume

Шокачка ношња (јаспричанка), Аљмаш (околина Осијека) или Сонта (Бачка), почетак 20. века. Делови: скуте, оплећак, кецеља, марама - шамија. Музеј Војводине - инвентарски број 942-946

Види још

Референце

  1. ^ Његован 2008, стр. 105-112.
  2. ^ Kordić 2010, стр. 265.
  3. ^ Етнички мозаик Србије према подацима пописа становништва 2002.
  4. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Остали“ етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени
  5. ^ "Правда", Београд 7. јул 1909.
  6. ^ "Речник српско-хрватскога књижевног језика", Нови Сад 1976.
  7. ^ "Дело", Београд 1. април 1898.
  8. ^ "Отаџбина", Београд 1. јануар 1892.
  9. ^ "Отаџбина", Београд 1. септембар 1883.

Литература

Јужни Словени

Јужни Словени су група словенских народа који су се настанили на Балкану (јужно од Саве и Дунава), у Панонској низији (северно од Саве и Дунава) и на источним Алпима. Државе у којима Јужни Словени чине већину становништва су Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Бугарска.

Антун Матија Рељковић

Антун Матија Рељковић (1732—1798) био је књижевник и официр из Славоније.

Буњевци

Буњевци су етничка група насељена претежно у Бачкој, око Суботице, затим у Барањи, Банату, и Мађарској (у чонградској и пештанској жупанији). Према попису становништва из 2011. године, на територији Србије било их је укупно 16.706, што је чинило 0,23 % од укупног становништва земље. На основу процене, у општини Суботица је међу Буњевцима, исте године било 7.240 особа или 46,58 %, које нису користиле буњевачки говор као свој матерњи језик, а у општини Сомбор је било око 1.671 или 81,19 % таквих случајева. Популација Буњеваца, у њиховом традиционалном завичају, показује дугорочни тренд смањивања (од 70,5 хиљада у 1910. години, њихов број је, у 2002. години, опао на 40,1% те популације; део ове буњевачке популације из 1910. године, у протеклом веку је обухваћен хрватском националном заједницом у Војводини и Мађарској). Народна скупштина Мађарске је одбила захтев тамошњих Буњеваца да им се призна статус националне мањине, пре свега се водећи стајалиштем Мађарске академије наука да су Буњевци етничка група Хрвата, као и због негодовања Хрватског националног већа у тој земљи, који је поднео приговор Уставном суду (додуше, сам приговор је одбијен пошто је постојао довољан број потписа поднет државном гласачком одбору).

Индоевропљани

Индоевропљани је назив за групу народа која говори индоевропске језике. Претежно настањују Европу, југозападну Азију, северну Азију, Америку и Аустралију.

Млађи икавски дијалекат

Млађи икавски или босанско-далматински дијалекат је млађи штокавски дијалекат икавског изговора.Распрострањен је у Далмацији, Лици, западним деловима Босне и Херцеговине и на северу Војводине (Буњевци и Шокци). Овај дијалекат је карактеристичан за Хрвате у Далмацији, Лици и Босни. Млађим икавским дијалектом причају и Бошњаци у Цазинској Крајини на крајњем западу Босне. Срби га користе у неким селима околине Ливна у Босни, затим Бенковца и Дрниша (Житнић и Кричке) у Далмацији.

Рашани (Срби)

Појам Рашани, односно Расцијани (лат. Rasciani; архаични егзоним), је термин који се током позног средњовековног и раног нововековног периода употребљавао за означавање Срба, првенствено у изворима западног порекла. Појам је најчешће употребљаван у тадашњој Краљевини Угарској, односно у Хабзбуршкој монархији. Термин је првобитно изведен из назива средишње српске историјске области Рашке (лат. Rascia), а током средњовековног периода је у западним изворима често употребљаван као синоним за српску државу и српске земље у целини. Почевши од 16. века, због све веће концентрације Срба у јужним областима Панонске низије, те области су такође почеле да буду називане Рашка, односно Расција (лат. Rascia; архаични егзоним), тако да се тај појам среће на ширем простору од Баната на истоку, преко Срема и Бачке, до јужне Барање и средишње Славоније на западу. Све те области су данас у саставу савремених држава: Србије, Румуније, Мађарске и Хрватске.

У најширем смислу, појам је обухватао не само православне Србе, већ и Србе католике, као и неке посебне групе, односно Буњевце и Шокце („католички Раци“).

Рекаш

Рекаш (рум. Recaş) град је и седиште истоимене општине Рекаш, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Сантово

Сантово (мађ. Hercegszántó) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Бајском срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.

По последњем попису из 2013. године село има 2.085 становника. Од њих су набројнији Мађари, затим Хрвати и Срби .

2,5 километра јужно од Сантова налази се истоимени гранични прелаз, наспрам граничног прелаза „Бачки Брег“.

Славонски дијалекат

Славонски дијалект, односно источнославонски дијалект, је један од дијалеката штокавског наречја. Спада у групу староштокавских дијалеката. Говори се првенствено у деловима источне Славоније (отуда и назив), где је подељен у две зоне, јужну (посавску) и северну (подравску). Такође се говори у појединим деловима Босанске Посавине, западног Срема, западне Бачке и јужне Барање.Овим дијалектом првенствено говоре славонски Шокци, који су све до 19. века свој језик називали шокачким. Данас се већина славонских Шокаца изјашањава у смислу припадности хрватској нацији, те свој дијалекат сматра варијантом хрватског језика

Срби на Кипру

Срби на Кипру су грађани Кипра српског порекла или држављани Србије који живе и раде на Кипру. Срби су махом емигрирали на Кипар током рата у Југославији. У граду Лимасолу процењује се да живи око 4.000 грађана рођених у бившој Југославијим, већим бројем Срба. Већи број српских бизнисмена преместио је своје пословне трансакције на Кипар у последњих двадесет година.

Срби у Азербејџану

Срби у Азербејџану су грађани Азербејџана српског порекла и Срби који живе и раде у Азербејџану.

Срби у Казахстану

Срби у Казахстану су грађани Казахстана српског порекла и Срби који живе и раде у Казахстану.

Срби у Мађарској

Срби су једна од званичних националних мањина у Мађарској.

Срби у Славонији

Срби у Славонији, Западном Срему и Барањи су прије распада Југославије и Рата у Хрватској (1991-1995) били веома бројни.

Срби у Уједињеним Арапским Емиратима

Срби у Уједињеним Арапским Емиратима су углавном грађани Србије који живе и раде у Уједињеним Арапским Емиратима.

Српска књижевност

Српска књижевност је књижевност писана на српском језику.

Торбеши

Торбеши су етничка група настањена у Северној Македонији. Они се од стране Македонаца сматрају делом њиховог народа и називају се Македонцима муслиманима (мкд. Македонци-муслимани), док су се раније сматрали Србима исламске вероисповести. Исламске су вероисповести, и говоре македонским језиком, односно мијачким наречјем.

Хрвати у Србији

Хрвати у Србији су од 2005. признати као национална мањина. Према попису становништва 2011. у Републици Србији живи 57.900 Хрвата или 0,81%, од чега у Војводини 47.033 или 2,43%. Према попису становништва из 2002, у Србији живи 70.602 Хрвата од чега 56.546 у Војводини, а 14.056 у Централној Србији.

Већину Хрвата у Србији чине Хрвати у Војводини који су угавном похрваћени крајем 19. и почетком 20. века а раније су се изјашњавали као Буњевци и Шокци које су декретом нове комунистичке власти 1945. прогласиле Хрватима као и Албанци католичке вероисповести који су под притиском католичког клера и одвојености од матице почели да се изјашњавају као Хрвати.На територији Косова и Метохије такође постоји хрватска мањина - Јањевци.

Хрватски језик је један од шест званичних језика у Војводини.

Шокачки говор

Шокачки говор је дијалектолошки назив за говор Шокаца. Базиран је на источнославонском дијалекту штокавског наречја. Током 18. и 19. века, славонски Шокци су свој језик називали шокачким. Пописи становништва у Аустроугарској бележе „шокачки језик“, па су тако на попису из 1910. године његови говорници забележени и у неким општинама тадашње Бачко-бодрошке жупаније: Апатину, Баји, Оџацима, Паланки, итд. Данас се већина Шокаца изјашањава у смислу припадности хрватској нацији, те свој говор сматра варијантом хрватског језика. Мањи део Шокаца, који је очувао свест о својој етничкој посебности, наставља да негује препознатљиву језичку особеност свог говора.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.