Шид

Шид (свк. Šíd, хрв. Šid, панонскорусински: Шид) је градско насеље у општини Шид, у Сремском округу, смештен на падинама Фрушке горе. Према попису из 2011. било је 14.893 становника.

Шид
Шид (главна улица) - Šid (main street)
Једна од улица у Шиду
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 14.893
 — густина314/км2
Географске карактеристике
Координате45°07′38″ СГШ; 19°13′40″ ИГД / 45.1271486° СГШ; 19.2278501° ИГДКоординате: 45°07′38″ СГШ; 19°13′40″ ИГД / 45.1271486° СГШ; 19.2278501° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина113 м
Површина47,4 км2
Шид на мапи Србије
Шид
Шид
Шид на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22239
22240
Позивни број022
Регистарска ознакаШИ
Šid, litija 22. maj 2018. 054
Литија поводом прославе славе Преноса моштију Светог Николе

Географија

Надморска висина је 104 m. То је седиште најзападније општине Срема, а налази се између реке Дунав и обронака Фрушке горе на северу и реке Саве на југу. Област на којој је изграђен Шид је воћарско виноградарски крај, са великим винским подрумом. У склопу пољопривреде развијена је и прехрамбена индустрија, посебно прерада жита, савремена индустријска кланица (која је затворена као и већина великих предузећа после демократских промена 2000-е) и фабрика за производњу јестивог уља, као и текстилна индустрија и трикотажа (такође затворена после демократских промена 2000-е). У граду се налази спомен кућа и галерија познатог сликара Саве Шумановића. Према свом положају, општина привредно гравира Бачкој Паланци као већем економском и културном центру у непосредној близини. Недалеко од Шида је и граница са Хрватском.

Овде се налазе Железничка станица Шид, Туристичка организација Шид и Културно образовни центар Шид.

Историја

Није познато када је Шид формиран као насеље, постоје само разне претпоставке. Почетком 18. века Шид је био једно од највећих насеља између Винковаца, Вуковара и Сремске Митровице. За процене о величини и значају Шида постоје писмени подаци. Најранији помен из тога времена је податак да је у Шиду умро Лука Наталис 1702. године, викар апостолског посланства.

Умро је 1860. године капетан аудитор доктор филозофије Петар Матић, који се уз војну службу пуно бавио књижевним радом - објавио више наслова књига. Остао је удовац, у пензији, био без потомака па је своју библиотеку завештао Карловачкој гимназији. Матић је био родом из Бингуле, свештенички син. Завршио је Гимназију у Карловцима, филозофију у Пешти а немачка права у Бечу. [1]

Српска школа у Шиду је 1860. године отворила и трећи разред, где ће поред српског бити учен и немачки језик.

Град је 1885. године био у саставу Ердевичког изборног среза са својих 2406 душа.[2]

У Шиду је основано 1898. године "Венац - српско друштво за међусобно помагање о женидби и удадби". То чудно друштво залагало се за новчану помоћ младим супружницима, која им је била потребна за оснивање породице. Члан друштва би након женидбе добио новчани износ према броју чланова а ако је и невеста чланица тог друштва, и њој следује новац. Оснивачи друштва били су грађани шидски Драгутин Грчић и Стеван Благојевић. Друштво је радило по усвојеним правилима, а управу је водио поменути Грчић.[3]

Други светски рат

За време Другог светског рата, Шид је био у саставу НДХ. Највећи од свих злочина у том периоду догодио се 28. 8. 1942. године, на Велику Госпојину. Већа група усташа, на челу са Виктором Томићем, дошла је из Загреба и у току ноћи је започела рација. Ухапшено је 142 Шиђана (125 мушкараца, 13 жена и 4 детета). Сви они су стравично мучени, и на крају, њих 121 је возом пребачено у Сремску Митровицу где су стрељани. Међу њима је био и чувени српски сликар Сава Шумановић. Рација у Шиду се одвијала у склопу веће рације која је изведена на територији целог Срема, а у којој је убијено преко 6.000 људи, већином Срба, мада је било и Јевреја и Рома.

У дворишту среског суда у Шиду истерали су жене, децу и људе, пустили воду из чесме и натерали их "да седну у воду", а усташе су то гледале и тиме се забављали. Како су сви имали руке везане на леђима, а од силних батина изнемогли, многи нису могли да седну на земљу, већ су потрбушке падали. Виктор Томић их је ногама тукао и газио по њима.[4]

Усташе су у августу 1942. године затвориле много Срба, а међу њима и Кузмана Славујевића. Када је око 5 сати ујутро дотеран у двориште среског начелства "и видео доведену малу српску децу, толико је био ганут, а у исто доба и разјарен, да је усташама псовао мајку". Како су му руке биле везане на леђима, ухватио је зубима најближег усташу за гушу". У том моменту му је прискочио Виктор Томић, ударио га железном полугом по глави тако жестоко да је одмах онесвешћен пао на земљу. Да би га привели свести, полили су га водом, однели у подрум, где је било других Срба затвореника, и ту му пред свима најпре чупали клештима нокте са ногу и руку, а потом му ножем одрезали обе руке заједно са плећкама, те је у највећим мукама умро.[5]

У Шиду су Срби ужасно тучени и на све могуће начине злостављани. Домаће усташе су их нагониле да један другоме лижу крв из рана, па их онда пустили кућама. Кузману Славујевићу су пред већим бројем Срба, чупали клештима нокте, са руку и ногу "а потом ножем одрезали обе руке заједно са плећкама тако да је у највећим мукама умро". У дворишту котарске општине у Шиду Србе су тукли "кочевима, секирама, столицама, и неким гуменим пендрецима, који су на врху имали неко шиљато железо које је са жртава чупало месо".[6]

У селима шидског среза у разним саопштењима се увек наглашавало да се то и то „забрањује Жидовима, Циганима и Србима“[7]

Срби су између осталог уцењивани и у виду разних контрибуција. Тако је у Шидском срезу појединим селима било одређено да плате 100, 150, па и више стотина хиљада динара. Село Батковац имало је да плати 150.000. Разрез је био учињен према имовном стању грађана, тако да су појединци имали да дају између 5.000 и 20.000 динара. Сваком Србину који није дао новац саопштавано је да се одмах сели у Србију, а целокупна имовина му је одузимана у корист хрватске државе. При полагању новца свако је мора да потпише изјаву да новац даје драговољно "за унапређење усташког покрета". Угледни трговац Молдован из села Јамена, није донео тачно назначену суму у одређени час, па је због тога заклан у усташком стану у Шиду.[8]

напомена: Вероватно село Батровац у оригиналу село Батковац

Приликом пљачкања српских кућа у Срему усташе су односиле "боље капуте, бицикле, златнину, готов новац", а поред тога "маст, брашно, мушке астраганске шубаре, чизме, шиваће машине и све што им је пало шака".[9]

Распад СФРЈ

Овде се одвијало Гранатирање Шида 1991.

Култура

У близини села Привина Глава налази се манастир Привина Глава, по легенди манастир је добио је име по оснивачу, властелину Приви (или Приби) из 12. века. У граду налази се такозвани Руски двор, бивши летњиковац гркокатоличких епископа из 18. века.

У Граду постоји низ установа од културног значаја. Најважнији православни храм је Црква светог Николе. Овде се налазе Црква Успенија Пресвете Богородице у Шиду и Црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Шиду. У Шиду делује Хрватско културно друштво "Шид" основано 2010 године.[10]

Sremski district
Положај Шида у Сремском округу

Године 1863. школски тутор тадашњи Кристо Мауковић је о свом трошку изградио учитељске станове, за српску школу.[11] Овде се налазе ОШ „Бранко Радичевић” Шид и ОШ „Сремски фронт” Шид.

Овде се налази Римокатоличка црква Пресветог Срца Исусовог у Шиду.

Демографија

У насељу Шид живи 12.825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,5 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 5.510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[12]
Година Становника
1948. 6.710
1953. 7.268
1961. 9.058
1971. 11.823
1981. 13.450
1991. 14.275 14.089
2002. 16.311 16.834
2011. 14.893
Етнички састав према попису из 2002.‍[13]
Срби
  
12.427 76,18 %
Словаци
  
899 5,51 %
Хрвати
  
724 4,43 %
Русини
  
681 4,17 %
Југословени
  
455 2,78 %
Роми
  
81 0,49 %
Мађари
  
59 0,36 %
Црногорци
  
37 0,22 %
Украјинци
  
31 0,19 %
Албанци
  
21 0,12 %
Македонци
  
19 0,11 %
Муслимани
  
18 0,11 %
Чеси
  
10 0,06 %
Руси
  
9 0,05 %
Румуни
  
3 0,01 %
Немци
  
3 0,01 %
Словенци
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Бугари
  
1 0,00 %
непознато
  
422 2,58 %

Галерија

Железнодорожный вокзал в Шиде
Српска православна црква Св. Николе у Шиду
Sremski front Memorial
Slovak evangelical church Šid

Словачка евангелистичка црква

Slovak evangelical church interior Šid

Ентеријер словачке евангелистичке цркве

Slovak Singing Society Šid photo

Чланови Словачког певачког друштва у Шиду (1938)

Референце

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
  4. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 221
  5. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 271
  6. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 202
  7. ^ Бранко Савић, свештеник из Моровићасрез Шид, у Кораћици 1. септембра 1941 (П)
  8. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 110
  9. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 103
  10. ^ „Завод за културу војвођанских Хрвата/ Удружења”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 24. 3. 2015.
  11. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1863. године
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Бачинци

Бачинци (панонскорусински: Бачинци) су насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1180 становника.

Овде се налази православна црква Светог Николе и гркокатоличка црква Св. Луке.

Беркасово

Беркасово (панонскорусински: Беркасов ) је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1115 становника. У његовој близини се налазе остаци истоимене тврђаве из средњег века.

Овде се налазе Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову и Манастир Свете Петке. У близини се налази излетиште Липовача.

Градина на Босуту

Градина је вишеслојни праисторијски археолошки локалитет који се налази на левој обали реке Босут, у атару села Вашице код Шида. Данас је локалитет оштећен изградњом пута Батровци - Шид.

Налазиште је откривено 1880. године, а прва археолошка ископавања вршена су 1964. и 1965. године и настављена су од 1975. до 1978. Носилац пројекта је Завод за заштиту споменика у Сремској Митровици.

Грб општине Шид

Грб Општине, је у облику елипсе која има за основу класје жита жуте боје, са горње стране није затворена у чијој унутрашњости се налази сноп житажуте боје, са црвеном траком кроз средину, коса и срп са страна снопа су беле боје, а испод снопа жита у дну елипсе натпис ћирилицом „Шид“. Позадина грба је светло плаве боје.

Ердевик

Ердевик (свк. Erdevík) је насеље у Србији, у општини Шид, у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2.736 становника.

Овде се налазе Српска православна црква Светог Николе, Римокатоличка црква Светог Михајла и Словачка евангеличка црква

Жељко Фајфрић

Жељко Фајфрић (24. фебруара 1957, Шид) српски адвокат и доктор правних наука.

На Правном факултету у Новом Саду дипломирао је 1979. године, а на Новосадском универзитету је стекао титулу магистра правних наука. Докторирао је 1994. године на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу. Живи и бави се адвокатуром у Шиду, а радове из правне области објављује у стручним часописима. Припремио је за штампу "Устав и Кривични законик Савезне Републике Немачке". Коаутор је књиге "Историја адвокатуре Југославије".

Истовремено, већ дужи период, др Жељко Фајфрић се бави истраживањем српске средњовековне прошлости, а радове из ове области објављује у дневној и периодичној штампи и стручној литератури.

Манастир Привина Глава

Привина (Прибина) Глава је најзападније смештен манастир од свих 16 Фрушкогорских манастира. Манастир се налази у крајње западном делу Фрушке горе, на око пет километара североисточно од града Шид, а поред истоименог села Привина Глава, некадашњег прњавора. Манастирска црква је посвећена Сабору Светих Арханђела.Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

ОШ „Сремски фронт“ Шид

ОШ „Сремски фронт” Шид настала је интеграцијом две шидске основне школе, ОШ „Филип Вишњић” и ОШ „Бранко Радичевић”, са подручним одељењима у Адашевцима, Беркасову, Бачинцима, Кукујевцима и Гибарцу. Осим матичне школе, у саставу су подручна одељења у селима Беркасово, Моловин, Бикић До и Сот.Школске 1982/83. године завршена је нова школска зграда у западном делу Шида и после седам година рада Основна школа „Сремски фронт” се дели на две основне школе. Ученици из источног дела града остају у старој школи која задржава свој ранији назив, а деца из западног дела Шида похађају новоформирану Основну школу „Јован Веселинов Жарко”.

Када је саграђена, школска зграда имала је осамнаест специјализованих учионица, пет кабинета (физика, хемија, биологија, музичка и ликовна култура), две радионице, једну салу за физичко васпитање површине и библиотеку.

Општина Шид

Општина Шид је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Сремски округ.

Сава Шумановић

Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896 — Хрватска Митровица, 30. август 1942) је био један од најзначајнијих сликара српске уметности 20. века. Убројен је и у 100 најзнаменитијих Срба.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Сремском округу

Следи списак знаменитих места у Сремском округу.

Срем

Срем је географски регион у Панонској низији између реке Дунав, на северу и истоку и реке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније.

Сремска ТВ

Сремска ТВ је регионална телевизија у Србији. Са радом је почела у децембру 2001. године, док је 2007. добила дозволу за регионалну фреквенцију. Сремска ТВ је телевизија са целокупним програмом, свој програм емитује 24.часа. Седиште телевизије је у Шиду, али има неколико дописништава по Срему, у: Сремској Митровици, Инђији, Пећинцима, Старој Пазови и Руми.

Сремски фронт

Сремски фронт је формиран у Другом светском рату, крајем 1944. године, од стране немачке војске која се повлачила из области Београда и снага НДХ које су им биле тактички потчињене. Тактичку команду над Сремским фронтом имала је до 3. децембра 1944. Друга оклопна армија, а од тада је команду преузела Група армија Е. Сремски фронт имао је за немачку армију велики значај, јер се на том месту штитио једини пут за извлачење Групе армија Е преко Сарајева и Славонског Брода у Панонију. За Савезнике је Сремски фронт имао значај као лево крило продора Трећег украјинског фронта Црвене армије у југозападну Мађарску.

У првој фази, НОВЈ, ојачана деловима Црвене армије, држала је иницијативу у својим рукама. Током децембра 1944. предузета је велика офанзива југословенских и совјетских снага у циљу пробоја фронта. Немачке снаге биле су присиљене на повлачење, и одбраниле су се крајњим напором, уз помоћ предњих ешелона Групе армија Е који су почели да пристижу преко Саве. Током јануара 1945. немачке снаге предузеле су противофанзиву у циљу исправљања и стабилизовања фронта. Након тога, завладало је релативно затишје до априла. Југословенска армија енергичним нападом пробила је Сремски фронт 12. априла 1945. године, и продрла дубоко на запад, гонећи осовинске снаге у повлачењу и ослобађајући тај део Југославије.

После рата на подручју Општине Шид подигнут је Спомен-парк „Сремски фронт”, данас непокретно културно добро од изузетног значаја.

ФК Биг Бул

ФК Биг Бул је фудбалски клуб из Бачинца. Највећи успех тима је пласман у Прву лигу Србије, други такмичарски ниво српског фудбала, где се, након фузије са Радничким из Шида такмичи под именом ФК Биг Бул Раднички Шид.

ФК Раднички Шид

ФК Раднички Шид је фудбалски клуб из Шида. Тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

После сезоне 2009/10. у Српској лиги Војводина, где је заузео 14. место, клуб се спојио са Биг Булом из Бачинца па се у сезони 2010/11. такмичио под именом ФК Биг Бул Раднички Шид, али је у лето 2011. клуб прекинуо сарадњу са Биг Булом и од сезоне 2011/12. поново наступа под старим именом.

Шид (Лучењец)

Шид (свк. Šíd) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Лучењец, у Банскобистричком крају, Словачка Република.

Насељена места општине Шид
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у Шиду
Спорт у Шиду

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.