Шведска

Шведска (швед. Sverige  слушај ), званично Краљевина Шведска (швед. Konungariket Sverige  слушај ), нордијска је земља у Скандинавији, у северној Европи.[2] Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На југозападу Ересундски мост спаја Шведску са Данском. Мореуз Скагерак мореуз на југозападу, Балтичко море и Ботнијски залив су на истоку. Шведска има релативно мало становника, и позната је по великим мирним шумама и планинском дивљином. Шведска је по површини 5. земља у Европи .

Главни град је Стокхолм, који је и највећи град Шведске. Други већи градови су Гетеборг, Малме, Упсала, Линчепинг, Вестерос, Еребру, Норћепинг, Хелсингборг и Јенчепинг.

Краљевина Шведска
Konungariket Sverige  (шведски)
Крилатица: För Sverige i tiden¹
(За Шведску, за сва времена)
Химна: Du gamla, Du fria
Ти древни, ти слободни
Положај Шведске
Главни градСтокхолм
Службени језикшведски
Владавина
Облик државеУставна монархија
 — КраљКарл XVI Густаф
 — ПремијерСтефан Лофвен
 — Председник РиксдагаАндреас Норлен
Историја
ОснивањеСредњи век
Приступ у ЕУ1. јануар 1995.
Географија
Површина
 — укупно449.964 km2(55)
 — вода (%)8,7
Становништво
 — 2018.[1]10.223.505(90)
 — густина22,72 ст./km2(156)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2005
 — укупно$337,893 милијарди(35)
 — по становнику$36.502(19)
ИХР (2010)0,885(9) — веома висок
ВалутаШведска круна
 — стоти део валуте‍100 ореа‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.se
Позивни број+46

¹ Мото краља Шведске

Историја

Скандинавско полуострво насељавају разни народи током Каменог доба. Регион затим напредује доста споро. Шведска је први пут поменута у првом веку, када је римски историчар Тацит забележио да на источној обали Свеаланда живе Свеви. Свеаланд је историјска регија по којој је Шведска касније добила име. У ΙХ и Х веку шведски викинзи шире свој утицај у балтичким државама и Русији. За разлику од норвешких и данских викинга, карактеристика шведских јесте да су били мање ратоборни а више усредсређени на трговину и колонизацију.

Шведска је доживела христијанизацију у ХΙΙ веку. У XIV веку, као и већина других европских земаља, била је погођена великом кугом, или Црном смрћу. У средњем веку проширује своје границе до Лапланда на северу и Финске. Финска до 1809. скоро 450 година припада Шведској. 1389. године склопљена је Калмарска Унија, која је ујединила Шведску са Норвешком и Данском. Унија је на снази до 1521. када шведски краљ Густаф I после више ратова успева да формира самосталну државу, која се сматра темељен модерне Шведске. Недуго после тога, исти краљ одбацује римокатолицизам и уводи Шведску у протестанску реформацију. Густаф I се сматра оцем шведске државе.

Током XVII века Шведска расте да постане једна од моћнијих европских сила, пошто краљ Густаф II Адолф успешно води државу кроз Тридесетогодишњи рат. У Наполеонским ратовима, Шведска побеђује Данску. Као последица, 1814. Норвешка је приморана да формира унију са Шведском, у којој је остала све до 1905. Шведска од 1814. готово није учествовала ни у једном рату (о неутралности Шведске у Другом светском рату се расправља).

Током 1850-их, многи Швеђани остају незапослени. Последице тога су сиромаштво, алкохолизам и масовна емиграција. Верује се да између 1850. и 1910. године, више од милион Швеђана напушта домовину и насељава Сједињене Америчке Државе.

Током 1960-их Шведска постаје једна од богатијих држава света, а и дан-данас се налази на врху што се тиче стандарда живота. 1995. учлањује се у Европску заједницу, али 2003. шведски народ на референдуму бира да задржи своју валуту.

Географија

Положај

Sweden from cia
Мапа Шведске

Балтичко море и Ботнијски залив на истоку Шведске стварају дугачку обалу, што утиче на климу. На западу, на граници са Норвешком налазе се Скандинавске планине. Јужни делови Шведске се углавном састоје од пољопривредних подручја, где је и густина насељености највећа. Осталу територију углавном заузимају шуме. Шведска је најнасељенија земља северне Европе и трећа по величини. Она се налази у источном делу Скандинавског полуострва. Граничи на западу са Норвешком, на североистоку са Финском. Шведска има површину од 449.964 km квадратних и око 8,9 милиона становника. Густина насељености је 20 становника по квадратном километру. Главни град је Стокхолм са око 1,5 милиона становника.

Рељеф

У јужном делу земље налазе се наставци плодних низија Немачке и Данске који се даље простиру ка западу земље, док су на западу и северу земље Скандинавске планине.[3]

Шведска се према више критеријума, између осталог и по морфолошким карактеристикама, може поделити на: Северну, Средњу и Јужну (Смоланд и Сконе) Шведску. „Северна Шведска” обухвата око 60% целокупног државног простора. У морфогенетском смислу она је стара површ у чијем се рељефу могу издвојити: највише планинске голети, фјелдови и тундре. Водени токови Северне Шведске, који теку са планинских предела на западу ка Ботничком заливу, карактеристични су по великим падовима, многобројним водопадима и природним акумулационим басенима - језерима. Моренски бедеми представљају глацијалне облике рељефа у регији. Бедеми прате речне токове, а дуж њих су подигнута села.

„Средња Шведска” обухвата пространу низију између Скагерака и Категата, на западу и Балтичког мора, на истоку. За њу се користи топоним „Језерска депресија”, по бројним језерима која су загаћена седиментима моренског материјала ледника и бројним рекама. Рељеф ове регије је разноврстан. Могу се издвојити заравни које се спуштају према Балтичком мору, мале изоловане низије и неправилно распрострањени моренски бедеми.

„Јужна Шведска” простире се јужно од језера Ветерн. Сачињавају је области Смоланд и Сконе, а припадају јој и острва Еланд и Готланд. Јужна Шведска је претежно висораван 200 - 300 m надморске висине. Област „Смоланд” је висораван прекривена моренским седиментима између којих се налазе мала језера и тресетишта. „Сконе” се простире на само 2,5% простора Шведске. Представља источни наставак Данске (наставак Селанда), а у морфометријском смислу је депресија чију подлогу представљају силурске стене. Острво Еланд има у основи гранитне стене.[4]

Клима

Scandinavian Peninsula in Winter (February 19, 2003)
Сателитски снимак Шведске 19. фебруара 2003

Шведски клима је умерена. Клима у Шведској је планинска, али и океанска. У јужним деловима земље клима је топлија, а северно од Меларена је све хладнија. Шведска има углавном благу климу. Зиме су хладне а лета свежа. С обзиром да се Шведска налази на северу, клима је релативно топла захваљујући топлоти која долази из Голфске струје.

На северу Шведске, где има високих планина, клима је углавном субартичка, а на највишим врховима поларна.

Воде

Више од 8% укупне територије Шведске је покривено водом, с око 30 главних река и око 90 хиљада језера, укљичујући и језеро Ванерн (5648 km²).[5]

Реке

Реке су претежно планинске са водопадима и брзацима. Оне извиру у Скандинавском планинском ланцу и уливају се у Ботнички залив или Балтичко море.[3]

Језера

Језера има највише у подручју између Стокхолма и Гетеборга. Око 8% Шведске је покривено језерима.[5]

Флора и фауна

Врста вегетације је од тундре- области лишајева, маховина, закржљалог грмља, до густих четинарских шума. У шумама Шведске живе лос , ирвас , вапити , обични рис , вук, сова и друге врсте сисара и птица. Земља је богата рибом, као што су харинга и лосос .

Политика

Riksdagen September 2014 02
Дом шведске скупштине - Риксдага

Шведска је уставна монархија са краљем Карлом XVI Густафом као шефом државе чија улога је махом церемонијална и репрезентативна.[6] Када је 1974. године Шведска влада издала Инструмент Владе, уставни закон који описује државно уређење Шведске, Шведски краљ је изгубио сву политичку моћ, а његова задужења свела су се на церемонијалне формалности,[7] као што су отварање редовних седница Риксдага, примање страних амбасадора, примање страних шефова држава, као и државне посете у другим земљама. Такође, Шведски краљ председава седницама Савета за спољне послове (швед. Utrikesnämnden), као и састанцима са премијером и Владом. [8]

Законодавна власт је додељена једнодомном парламенту - Риксдагу са 349 посланика. Избори се одржавају сваке четири године на другу недељу у септембру. Законску иницијативу могу поднети посланици Риксдага или Влада Шведске. Риксдаг такође поседује могућност да мења и доноси амандмане на Основне законе - уставне акте Шведске, са два гласања апсолутном већином између којих су парламентарни избори.

Извршна власт је поверена Влади Шведске (швед. Regeringen) састављена од премијера којег поставља председавајући Рикстага на основу гласања, и министара (швед. Statsråd) који су постављени од стране премијера. [9]Влада Шведске је извршни орган власти, и за своје поступке одговара Риксдагу. Јединствена карактеристика државне службе у Шведској је то да владине агенције одговарају директно Влади, а не министарствима, како је то случај у другим земљама, па министри имају мање одговорности.

Судство у Шведској је независно од Риксдага и Владе. Судови су подељени на опште судове, окружне судове, апелационе судове и Врховни суд.[10]

Шведски устав

Шведска као устав има четири уставна акта који се колективно називају Основни закони Шведске. Они регулишу политичко уређење Шведске делујући на сличан начин као устави већине других земаља. Основни закони Шведске су:

  • Инструмент Владе (швед. Regeringsformen) - Најважнији основни закон који регулише основне принципе политичког живота у Шведској, као и основна права и слободе. [7]
  • Акт о слободи штампе (швед. Tryckfrihetsförordningen) [11]
  • Фундаментални закон о слободи изражавања (швед. Yttrandefrihetsgrundlagen) је закон који регулише слободу изражавања у разним облицима медија (преко радија, телевизије и интернета и тако даље...) осим у књигама и часописима, што је регулисано актом о слободи штампе. [12]
  • Акт о сукцесији (швед. Successionsordningen) је један од првих уставних аката у Шведској. Акт о сукцесији регулише наследство на шведски престо. Шведска према овом акту следи пример апсолутне примогенитуре. [13]

Војска

Оружане снаге Шведске (швед. Försvarsmakten) главна је оружана сила Краљевине Шведске и директно је подређена шведском министарству одбране. Главни задаци оружаних снага Шведске су обука војника за мировне операције у иностранству, као и припрема и одбрана земље у случају рата. Шведске оружане снаге су подељене у четири гране:

  • Шведска армија
  • Шведско ратно ваздухопловство
  • Шведска морнарица
  • Шведско домобранство

Церемонијалну титулу врховног команданта врши шведски краљ, док стварну врховну команду оружаним снагама врши Главнокомандујући оружаних снага Шведске који уједно носи и највећи официрски чин у шведској војсци.

До краја Хладног рата готово сви мушкарци у Шведској су служили обавезан војни рок. У последњим годинама број војника на обавезном служењу војног рока је драстично опао, док се број жена у војсци благо повећао. По закону, сви војници који се шаљу на међународне мировне мисије морају бити добровољци. 1975. године број војника на служењу обавезног војног рока био је 45.000 док је до 2003. године тај број опао на 15.000.

Дана 1. јула 2010. године укинута је обавеза служења војног рока, а оружане снаге су претворене у војску засновану на добровољцима, осим у случајевима потреба за припреме одбране земље.

Привреда

Stockholm old town 2002
Поглед на Стари град, Стокхолм

Транспорт и комуникације су од великог значаја за Шведску, ради величине земље и разбацаности природних богатстава и популације. Вековима, доминирало је бродарство, са Стокхолмом као главном луком на Балтику, касније Гетеборгом, као великом извозном луком, и низом лука на северу за извоз дрвета, руда и гвожђа. Изградња мреже железничких пруга (у 19. веку), омогућила је транспорт руда из планинских рудника на северу.

Индустрија

Богати извори железне руде, дрвета и хидроенергије, вешти инжењери и радници, омогућили су наглу индустријализацију, раније сиромашне и претежно на пољопривреду оријентисане Шведске. Ови људи су својим стрпљивим и напорним радом као и знањем умели да искористе све оно што им је природа пружала. Најбогатији ресурси су црногоричне шуме, хидроенергија, руде железа, урана, и других минерала. Традиционално, тешка индустрија (нпр. целулозе, папира, и црна металургија) има велико учешће у извозу Шведске. На индустријске производе отпада више од 80% укупног извоза. Велике међународне компаније као што су Ериксон, АББ, Електролукс, Волво и Саб-Сканија, учествују са приближно 60% запослених у производњи са преко 80% извоза индустријских производа. На производе који се заснивају на науци (нпр. фармацеутска индустрија), отпада око 10% новостворене вредности у производњи. Индустрија електронских и телекомуникационих уређаја је последњих година у огромном успону. Предњачи компанија Ериксон, са најсавременијом производњом система рачунарске размене података, мобилне телефоније и ласерских програма. Компанија АББ, која углавном производи генераторе и остала постројења за пренос и дистрибуцију електричне енергије, уређаје за аутоматске прозводне линије, роботику и опрему за савремене електрифициране пруге, сарађује са око 1.000 компанија у око 140 земаља света. Компанија Гамбро се доказала у свету производњом веома квалитетних електронских уређаја за потребе медицине, као што су дијализатори, пејс-мејкери, респиратори и сл. У производњи аутомобила и камиона, значајне су компаније Волво и Саб-Сканија. У овој области једино је Јапан напредовао брже од Шведске, а извоз је око 86% годишње производње (тешких камиона, аутобуса и аутомобила). Авионска индустрија у Шведској обухвата производњу војних и цивилних авиона. у производњи учествују и остале компаније попут Волвоа (мотори), Ериксон и Електролукс (електронска опрема), и компанија Целзијус (завршни радови). Интензитет истраживања и развоја у Шведском производном сектору спада међу највише у свету. Транспортна опрема, телекомуникациона опрема, фармацеутски производи и машине, учествују са 85% у укупним трошковима за истраживање и развој у производном сектору. Битно је напоменути, да је 85 % градског становништва у односу на укупан број.

Рударство

Zinkgruvan zink mine Sweden 001
Рудник цинка

Шведској припада око 2% од укупне светске производње железне руде, један је од највећих извозника, а највећи у Европи. У извозу бакра, олова и цинка, учествује са око 1%, 3,7 % и 3,3 %. Око 1% тржишне вредности целе индустријске производње отпада на рударство, које запошљава 0,5 % од укупног броја запослених. Укупна производња железне руде, 1998. године, износила је 20,9 милиона тона, сулфидних руда које садрже сумпор, бакар, олово, цинк, арсен, нешто мање сребра и злата, 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном за индустрију цемента. Највећа налазишта железне руде налазе се неколико стотина километара северније од поларног круга (лапонска тундра). Кируна, са околним брдима Луосавара и Кирунавара, највеће је налазисте, у коме су залихе око милијарду тона руде, са 70% гвожђа (налазиште је површине 16000 km²). Кируна је средиште огромног налазишта, рударски град, чије 3/4 становника ради у рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано је 14 милиона тона руде железа. Малмбергет, такође у Лапонији (са производњом од 7 милиона тона 1998. године), је други по величини рудник железне руде у земљи. Руда из ових налазишта транспортује се железницом, и извози преко лука НарвикНорвешкој) и Лулеа (северни део Шведске обале, Ботнички залив, зими залеђена). Највећи рудник бакра Аитик, такође се налази у овој регији. У области Скелефтеа, која се протеже од Болидена на истоку, до планинског ланца на западу, најзначајнија су налазишта сулфидних руда (Лаисвал, највећи извор оловне руде у Европи).

Енергетика

Основни извори енергије у Шведској су нафта, хидро и нуклеарна енергија. Недостатак нафте је замењен енергијом из хидроелектрана и биогоривом. Електрична енергија од 1970. углавном се производи у нуклеарним централама и хидроелектранама.

Највећа постројења за производњу хидроенергије су на 9 река северне Шведске. Најискоришћенија река је Лулеелвен, са 15 хидроцентрала, и производњом од око 14,1 Twh, затим Индалселвен (7,5 Twh), Уме елв (5,4 Twh) и Онгерманаелвен (5,5 Twh). Влада Шведске је у сврху очувања природних лепота ограничила и прописала строге услове за даљњу изградњу хидроелектрана, односно неке реке (иначе са великим потенцијалом) потпуно заштитила. То су најлепше реке, нерегулисане, са природним токовима, водопадима и брзацима, као сто су Винделелвен, Пите елв, Каликс елв и Торне елв.

Нуклеарна енергија

Први Шведски нуклеарни реактор пуштен је у рад 1972, а дванаести и последњи 1985. године. Сви се налазе у јужном делу земље: Барсебек (два реактора, укупно 1.200 Mw), Оскарсхамн (три реактора, 2.210 Mw), Рингхалс (четири реактора, 3.550 Mw) и Форсмарк (три реактора, 3.095 Mw). Укупна годишња производња је око 74 Twh. Дотрајали делови реактора и нуклеарни отпад одлаже се на локацијама Оскарсхамн и Форсмарк, у камене пећине око 50 m испод површине мора. Ниво радиоактивности се редовно контролише. Током 1996. године, производња енергије коришћењем биогорива (углавном тресета, брикета смоле и сл.), била је 87 Twh. Од енергената увози се нафта из земаља ОПЕЦ-а 25%. Од укупних 19 милиона тона, 70% долази из северног мора, одн. Норвешке, као највећег снабдевача (13 милиона тона). Рафинерије у Стокхолму и Гетеборгу углавном прерађују увезену нафту. Угаљ се увози из 7 земаља, од којих је Пољска најзначајнији снабдевач (око 35%). Остале земље су САД, Аустралија, Русија, Венецуела, Канада и Естонија. Природни гас у Шведску се увози из северног мора (Данска), око 870 m³, еквивалентно 9,4 Twh. Потрошња природног гаса је око 2% укупне потрошње енергије земље.

Административна подела

Шведска је административно подељена у 21 регију. Свака регија има своју административну управу коју поставља влада. Шведска се понекад дели и у историјске покрајине, којих има 25.

Становништво

Redswedenred.sommar
Типичне сеоске куће у Шведској
Sweden-demography
Демографија Шведске

Шведска је етнички хомогена, јер Швеђани чине 91% укупног становништва. Швеђани су највише плавокоси , ова земља је позната по плавушама . Шведска је на светском врху дужине живота. У августу 2004. број становништва је први пут превазишао број од 9 милиона. После Другог светског рата Шведска постаје земља имиграције. Данас је отприлике 12% популације рођено ван Шведске, а чак сваки пети има нешведско порекло. Имигранти највише долазе из Финске, бивше Југославије, Ирака и осталих скандинавских држава. У Шведској живи око 30.000 Срба.

Швеђани су скандинавски народ пореклом од германских племена која су се населила у Скандинавији у неолитском периоду. За Швеђане се каже да су потомци Викинга. Службени језик је шведски, а новац шведска круна. Шведска је земља мира и благостања. Шведска готово није учествовала у ратовима последних 200 година. Већина њених становника живи на југу земље где је тло најплодније.

Становници Шведске имају веома висок животни стандард, који се заснива не само на природним богадствима земље, него и њиховој великој радиности и култури. Влада демократски систем, ипак Шведска је краљевина, али краљ има само симболичну улогу. Општи избори се одржавају сваке четврте године, а право гласа имају сви становници старији од 18 година, па чак и досељеници који су најмање три године живели у Шведској.

У Шведској посебна брига се води о деци. Сва деца имају место у забавишту, настава и књиге у школи су бесплатне, за свако дете је осигуран дечји додатак. Сви становници Шведске имају здравствену помоћ за незапослене, у пензију одлази се са 65 година живота (независно од пола).

Религија

На крају 2009, 71,3 % Швеђана је припадало Шведској цркви (лутерани). Овај број се смањивао за око један проценат годишње током задње две декаде.[14][15] Међутим, само око 2% чланова цркве редовно посећује недељне службе.[16]

Резултати Евробарометар анкете из 2005. показују[17]

  • 23% Швеђана је одговорило да „они верују да постоји бог“.
  • 53% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духа или животне силе“.
  • 23% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духа, бога, или животна силе“.

Језик

Bosjökloster, Skåne, Sweden
Дворац у области Сканија

Шведски језик спада у групу германских језика. Сличан је норвешком и данском. Шведска формално нема службени језик мада шведски има статус као такав; увек је увелико доминирао и питање службеног језика је тек политичког карактера. Ипак, Шведска признаје пет мањинских језика: фински, меакијели, сами, ромски и јидиш. Велика већина Швеђана испод 60 година добро влада енглеским језиком.

Највећи градови

Референце

  1. ^ „Population statistics”. Statistiska Centralbyrån (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-18.
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. 3,0 3,1 „Kraljevina svedska”. 16. 5. 2016.
  4. ^ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II.
  5. 5,0 5,1 „Kraljevina Švedska”. 7. 5. 2012.
  6. ^ The Swedish Monarchy
  7. 7,0 7,1 Инструмент Владе
  8. ^ Задужења Шведског монарха
  9. ^ Формирање Владе
  10. ^ Судство у Шведској
  11. ^ Акт о слободи штампе
  12. ^ Фундаментални закон о слободи изражавања
  13. ^ Акт о сукцесији
  14. ^ „Swedes depart church in droves”. Thelocal.se. Приступљено 25. 8. 2010.
  15. ^ Church of Sweden, Members 1972–2006, Excel document in Swedish}-
  16. ^ -{"Liturgy and Worship" Архивирано на сајту Wayback Machine (април 22, 2010) (на језику: енглески), Church of Sweden
  17. ^ „Eurobarometer on Social Values, Science and technology 2005 -” (PDF). стр. 11. Приступљено 5. 5. 2007.

Спољашње везе

Европско првенство у атлетици у дворани

Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је у Бечу 1970. године. Европски комитет ИААФ од 1966. до 1969. организовао је 4 европска такмичења у атлетици под називом Европске игре у дворани. Та такмичења претеча су Европских првенстава у дворани. На свим Европским првенствима истовремено се одржавају такмичења и у мушкој и у женској конкуренцији. Такмичење се до 1990. године одржавало сваке године, када се прешло на двогодишњу организацију. У следећим табелама дат је преглед одржавања Европских игара у дворани и Европских првенстава у атлетици.

Европско првенство у атлетици у дворани 2013.

XXXII Европско првенство у атлетици у дворани 2013. одржано је у Гетеборгу, Шведска, од 1. до 3. марта 2013. у организацији Европске атлетске асоцијације ЕАА.

Гетеборг је именован за домаћина првенства 15. октобра 2007. на крају Конгреса Европске Атлетске асоцијације (ЕАА), одржаном на Малти. Конкуренти су били Париз и Даблин. Ово је трећи пут да се првенство оджава у Гетеборгу у спортској дворани Скандинавијум, капацитета 12.000 места. У овој дворани одржана се и Европска првенства у атлетици и 1973. и 1984.

Најуспешни на овом првенству били су представници Русија који су освојили укупно 14 медаља од којих су 4 биле златне, 7 сребрне и 3 бронзане. Најзначајнији резултат поставила је женска штафета 4 х 400 метара које је поставила нови рекорд европских првенстава у дворани.

Нобелова награда

Нобелова награда је интернационална награда, коју годишње додељују шведске и норвешке институције, као знак признања за академска, културна, и/или научна достигнућа. По жељи шведског научника и проналазача Алфреда Нобела, ова награда је установљена 1895. године. Први пут је додељена 1901. године и то из области хемије, књижевности, мира, физике, психологије и медицине. У периоду између 1915. и 2015. године, Нобелова награда из области економских наука је додељена 573 пута, а добило је 900 људи и организација. Церемонија доделе Нобелове награде се одржава у Стокхолму (Шведска) једном годишње, у свим до сада установљеним категоријама, изузев церемоније доделе Нобелове награде за мир која се одржава у Ослу (Норвешка). Сваки добитник или лауреат, прима златну медаљу, диплому и извесну суму новца коју одређује Нобелова фондација. Нобелова награда се сматра најпрестижнијом наградом из области књижевности, медицине, физике, хемије, мира и економије.Шведска краљевска академија наука додељује Нобелову награду за физику, хемију и меморијалну награду из области економских наука, док Нобелово веће института Каролинска (Солна, Шведска) додељује Нобелову награду из области психологије и медицине. Такође, Шведска академија додељује и Нобелову награду за књижевност, а Нобелову награду за мир додељује Норвешки Нобелов комитет.

Ова награда се не додељује постхумно, међутим, уколико потенцијални добитник умре пре могућности да прими награду, постоји шанса да се награда ипак додели. Иако се просечан број лауреата Нобелове награде значајно повећао током 20. века, награду не може да дели више од три добитника.

Нобелова награда за књижевност

Списак добитника Нобелове награде за књижевност од 1901. до данас.

1900. - 1910. - 1920. - 1930. - 1940. - 1950. - 1960. - 1970. - 1980. - 1990. - 2000. - 2010.

Нобелова награда за хемију

Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини. Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала. Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Освајачи олимпијских медаља у скијашком трчању

Скијашко трчање је дебитовало на Зимским олимпијским играма 1924. у Шамонију. На играма 1952. у Ослу у програм је увршћено и скијашко трчање за жене. Овај олимпијски спорт је у програму све време одржавања зимских олимпијских игара, мењајући само дисциплине.

Репрезентација Шведске у хокеју на леду

Хокејашка репрезентација Шведске је хокејашки тим Шведске и под контролом је Хокејашког савеза Шведске. Репрезентација се међународно такмичи од 1920. године.

Хокејашка репрезентација Шведске је осам пута била светски првак. Првенство је освајала 1953., 1957., 1962., 1987., 1991., 1992., 1998. и 2006. године. Шведска је шеснаест пута освајала сребрну и петнаест пута бронзану медаљу.

Са Олимпијских игара имају освојена два злата 1994. и 2006. године, два сребра 1928 и 1964. године и четири бронзане медаље 1952., 1980., 1984. и 1988. године.

У Шведској има укупно 59.504 регистрована играча.Премијерну утакмицу Шведска је одиграла у Антверпену против Белгије, 23. април 1920. године и победила је 8:0. Најтежи пораз Шведска је доживела од Канаде 1924. године резултатом 22:0. Највећу победу остварили су против Белгије 1947. године када су победили резултатом 24:1.

Највише наступа имао је Јерген Јенсон, који је одиграо 285 меча за репрезентацију. Најефикаснији играч са укупно 186 поена је Свен Тумба Јохансон.

Светски рекорди у атлетици у дворани

Светски атлетски рекорди у дворани су најбољи резултати атлетичара постигнути у појединим атлетским дисциплинама у дворани, потврђени од Међународне атлетске федерације ИААФ (International Association of Athletics Federations). Потврђени светски рекорди приказани су у следећој табели са стањем на дан 12. март 2018. године.

Светско првенство у рукомету

Светска рукометна првенства за мушкарце се одржавају од 1938. године, а стално од 1954. године. У почетку су се одржавала сваке четири године, а од 1993. сваке друге године. У следећој табели приказани су победници на свим рукометним првенствима за мушке одржаним до данас.

Светско првенство у хокеју на леду

Светско првенство у хокеју на леду је турнир који се одржава сваке године под окриљем Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Скок увис

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Троскок

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Шведска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Шведска је пријавила 24 такмичара (14 мушкараца и 10 жена) у 12 (12 мушких и 9 женских) дисциплина. Међутим такмичарка Ebba Jungmark није била у стартној листи скока увис тако да је репрезентацију Шведске представљало 23 такмичара (14 мушкараца и 9 жена). , На овом првенству Шведска је по броју освојених медаља делила 12. место са једном медаљом (златна). Оборена су један национални рекорд, два лична и шест најбољих личних рекорда у сезони. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Шведска је са два учесника у финалу делила 25 место са 12 бода.

Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Шведска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Шведске представљало 24 такмичара (9 мушкараца и 15 жена) који су се такмичили у 14 дисциплина (7 мушких и 7 женских). , На овом првенству Шведска није освојила ниједну медаљу. Оборена су један национални рекорд, два лична и шест најбољих личних рекорда у сезони.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Шведска је са 4 учесника у финалу делила 21. место са 14 бодова.

Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Шведска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовала шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Шведске представљало 32 такмичара (15 мушкараца и 17 жена) који су се такмичили у 20 дисциплина (9 мушких и 11 женских)., На овом првенству Шведска је по броју освојених медаља делио 31. место са 1 освојеном медаљом (1 сребрна).. Оборена су један национални рекорд, два лична и шест најбољих личних рекорда у сезони.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Шведска је са 2 учесника у финалу делила 40. место са 8 бодова.

Шведска на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Шведска је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовала четрнаести пут, односно, учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Шведске представљала су четири такмичара (1 мушкарац и 3 жене), који су се такмичили у три дисциплине.

На овом првенству Шведска је по броју освојених медаља делила 19. место са једном освојеном медаљом (сребро). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Шведска је са једном учесницом у финалу делила 29. место са 7 бодова. Поред тога оборен је један национални рекорд и остварена су два рекорда сезоне.

Шведска на избору за Песму Евровизије

Шведска је до сада учествовала 59 пута. Она је један од најуспешнијих такмичара, будући да су остварили шест победа.

Од увођења полуфинала 2004. године, само 2010. године нису успели да се пласирају у финале.

Шведска на олимпијским играма

Шведска се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Шведска није пропустила ни једне Летње олимпијске игре осим игара одржаних 1904. године.

На Зимским олимпијским играма Шведска је први пут учествовала 1924. године, и од тада је учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Шведска олимпијци су закључно са 2016. годином освојили 638 медаљу на олимпијадама (494 на летњим и 144 медаља на зимским ОИ). Шведска је једном била домаћин олимпијских игара и то 1912 град домаћин је био Стокхолм и једном 1956 је била домаћин — помоћник, када се прихватила да угости коњичке спортове, због Аустралијског закона и карантина које би коњи морали да прођу да су ишли директно у Мелбурн где су се игре одржавале.

Национални олимпијски комитет Шведска (Sveriges Olympiska Kommitté) је основан 1913. године када је и званично признат од стране МОКа.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.